03:15 26 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Svemir

    Eksperiment potvrdio: Život u svemiru je moguć!

    CC0
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 175

    Život na Marsu, pa čak i u svemiru je moguć. O tome svedoče rezultati eksperimenta sprovedenog na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Međutim, u takvim ekstremnim uslovima mogu da prežive samo najjače bakterije, a složeniji oblici života nemaju baš dobre perspektive u tom smislu.

    Ima li života na Marsu? To pitanje već dugo zanima istraživače i obične ljude. Godine 2020. rusko-evropski pametni robot će stići na Mars da pronađe konačan odgovor, ali odgovor o mogućnosti postojanja života na crvenoj planeti je već pronađen u Zemljinoj orbiti, na Međunarodnoj svemirskoj stanici, gde je u periodu od 2014. do 2016. godine pod nazivom „Biomeks“ sproveden eksperiment u kojem je učestvovalo 30 naučnih instituta. Rezultati su pokazali da u ekstremnim uslovima otvorenog svemira i atmosfere Marsa mogu da prežive određeni oblici života. Stopa preživljavanja tih organizama dostiže 80 odsto.

    „Na stanici je bilo predstavljeno celo ’drvo života‘. Mnoge drevne bakterije (arheje), cijanobakterije, alge, gljive, lišajevi i briofiti morali su da se bore za opstanak na MSS-u“, kaže za Sputnjik astrobiolog nemačkog Aerokosmičkog centra Žan Pjer de Vera.

    Eksperiment je dao nedvosmislene rezultate: složeni oblici života manje su sposobni za opstanak u takvim ekstremnim uslovima.

    „Briofiti su bili jako povređeni. Preživeo je samo jedan listić i nije jasno da li može da se iskoristi za dobijanje novih ćelija“, kaže De Vera. „Slični rezultati su bili sa lišajevima, ali sve šta se tiče najjednostavnijih organizama izgledalo je optimističnije: među jednoćelijskim organizmima preživelo je mnogo više ’učesnika eksperimenta‘ — između 60 i 70 odsto, u nekim grupama čak i 80 odsto“, precizira naučnik.

    Svemirsko zračenje i marsovski gas

    Kako je to sve povezano sa Marsom?

    „Na svemirskoj stanici imitiramo uslove Marsa da vidimo kako organizmi mogu da prežive u tim uslovima i može li od njih da ostane dovoljno žive materije da se mogu detektovati uz pomoć odgovarajuće opreme“, kaže sagovornik Sputnjika. „Ruski kosmonauti Aleksandar Skvorcov i Oleg Artemjev smestili su uzorke organizama na specijalnoj platformi na spoljašnjom delu korpusa ruskog servisnog modula ’Zvezda‘“, pojašnjava De Vera.

    Uzorci su bili odvojeni od otvorenog svemira staklom kako se ne bi razleteli i izgubili u prostoru.

    „Međutim, staklo ne štiti od kosmičkog zračenja, a osim toga na platformi je bio prisutan i svemirski vakuum. Deo uzoraka bilo je dodatno izloženo dejstvu marsovskog gasa kako bi se izjednačili uslovi eksperimenata sa uslovima na pravom Marsu“, ističe astrobiolog.

    Zašto uporno tražimo život na Marsu

    „Eksperiment ’Biomeks‘ je trebalo da odgovori na pitanje da li je Mars naseljiva planeta i da li je moguće uz pomoć opreme, koju u okviru programa ’Ekomars‘ uskoro šaljemo na crvenu planetu, potvrditi postojanje živih organizama tamo“, kaže De Vera.

    Zaključak istraživača je sledeći:

    „Već sada možemo da tvrdimo da ima smisla tražiti život na Marsu, jer postoje zemaljski organizmi, koji mogu da izdrže marsovske uslove, posebno oni čija je životna sredina tlo. Zato će u budućnosti ’Ekomars‘ biti opremljen opremom za bušenje.“

    Pored toga, naučnici su u okviru eksperimenta „Biomeks“ uspeli da isprobaju tehniku koja će tražiti život na Marsu. Ona je pokazala da može efikasno da fiksira biosignature.

    Možda je život došao na Zemlju sa Marsa

    Sagovornik Sputnjika govori i o naučnom radu koji se bavi međuplanetarnim prenosom života. 

    „Znamo da je bilo Marsovih meteorita koji su pali na Zemlju. To jest, postoji neka vrsta razmene materije među nama. Zato postavljamo pitanje da li je Mars u prošlosti bio naseljen i da li je moguće da je živi materijal odande nekada dospeo na našu planetu i uspeo da se dalje razvija“, kaže on.

    Teorijski gledano, takvi organizmi trebalo bi da prežive putovanje mnogo duže od godinu i po dana koliko je trajao eksperiment. Njihova seoba u otvorenom svemiru trajala bi hiljade godina. Zato su, prema rečima De Vera, potrebna dalja istraživanja posvećena dugoročnom opstanku u svemiru. Na primer, bakterije bi mogle biti zasađene na Mesecu, ali bi se rezultat kontrolisao tek nakon dugog niza godina. 

    „Želeli bismo da u budućnosti implementiramo našu platformu na Mesecu“, kaže astrobiolog, koji nudi takav program Evropskoj svemirskoj agenciji.

    Život na ledenim satelitima?

    Pored toga, za 2022. godinu planiran je još jedan eksperiment, tokom kojeg će zemaljski organizmi iz morskih dubina biti izloženi svemirskim uslovima.

    „Suština je u tome da u našem Sunčevom sistemu oko Jupitera i Saturna ima ledenih satelita, koji su izvor supstance koja se pojavljuje u svemir u obliku fontana supstance, i sadrži složene organske molekule. Mi još ne znamo šta je to, ali ovo ’nešto‘ može da ukazuje i na postojanje života u svemiru“, zaključuje sagovornik Sputnjika.

    Tagovi:
    Mars, život, svemir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga