11:52 24 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Bolnica laboratorija lekar medicina

    Bolesti koje su izmislili kako bi na nama zaradili (foto)

    CC0 / Pixabay
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    11912

    Medicina nikada pre nije imala toliko dijagnoza, pa ni lekova, a veza između profita i farmacije je očigledna.

    Ovih dana brojni navodno novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi stvarajući atmosferu straha i brige za zdravlje. Ono što jedemo nas ubija, ono što dišemo nas ubija, a čak i vaj-faj i voda za piće predstavljaju smrtnu opasnost.

    Realno, često je reč o zastrašivanju koje podstiče farmaceutska industrija, kojoj drama pomaže u prodaji proizvoda i stvaranju profita na račun lakoverne javnosti.

    „Krajnji cilj vladajućeg sistema je da svaku pobunu protiv njega okvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdrave ljude pretvori u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao ’pokvarene mašine‘ i izvor profita“, tvrdi francuski parlamentarac i lekar, Bernar Debre, a prenosi hrvatski portal „Ekspres“.

    On je koautor knjige „4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova“, u kojoj ističe kako je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebna i neefikasna, a pet odsto medikamenata je opasno za zdravlje.

    Lekovi - priča o obmani

    Radi se o svojevrsnoj „borbi s vetrenjačama“, jer su na drugoj strani kapital i industrija farmacije, kao i celi zdravstveni sistem koji to podržava. U zdravstvu to se odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije.

    Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove i proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih više ne može.

    Stručnjaci ističu samo neke od modernih zdravstvenih briga, koje su najčešće obična glupost.

    1. Danas su svi osetljivi na gluten

    Da li se sećate da je pre 20 godina gluten uopšte pominjan u medijima

    Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i daje elastičnost testu, pomažući mu da se podigne i zadrži svoj oblik. On se nalazi u pšenici, raži, ječmu, ovsu. Većina prehrambenih namirnica sadrži gluten, od pica, testenina, hleba do raznih industrijski prerađenih namirnica. Pažnja koju privlači gluten nije nastala toliko zbog priče u vezi sa celijakijom, već zbog kontroverznih studija koje tvrde da ljudsko telo nije sposobno da vari gluten u meri u kojoj ga unosimo u sebe.

    „Za to ne postoje realni i prihvaćeni zdravstveni dokazi. Dokazano je da nekim ljudima smeta gluten, kao i da ga većina ljudi normalno vari“, smatraju eksperti.

    2. Halitoza je izmišljena bolest

    Miris iz usta je prirodan, a ako baš neko ima problem sa tim neka poveća unos vode

    Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gramnegativnim bakterijama u ustima, čime se stvaraju sumporna jedinjenja, poput vodonik-sulfida. Kod nekoliko sistemskih bolesti se stvaraju supstance koje se mogu osetiti u dahu, a koje se, premda nemaju osobito neugodan miris, tipično smatraju halitozom.

    Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare koji, pak, propisuju specijalne kaladonte i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac. Ali, stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina i da je prirodno da se u dahu oseća određen miris, a to stanje se najčešće može popraviti većim unosom vode i promenom prehrane.

    3. Detoksikacija je glupost

    Detoksikacija

    „Dodaci ishrani i razni preparati za detoksikaciju tela, kao i mršavljenje, jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu“, kaže dr Nik Fuler sa Univerziteta u Sidneju i ističe da za njihovo delovanje postoji vrlo malo dokaza. Na primer, vrlo su popularni detoks proizvodi na bazi čičkovog mleka ili maslačka, ali nema studije koja potvrđuje njihov efekat.

    Fuler kaže kako jetra prirodno eliminiše neželjene supstance u telu kroz izmet i urin, a uzimanje skupih lekova ne samo da ne može pomoći, već opterećuje jetru dodatnim jedinjenjima koje mora da razgradi.

    „Ono što treba da napravite jeste da izbegavate alkohol i da se zdravo hranite, a ako već želite da se detoksikujete, tada koristite prirodne čajeve, voće i povrće“, naglašava dr Fuler.

    4. Ispiranje vagine ne da nije dobro, već je opasno

    Zaboravite na mirišljave kupke kada je u pitanju nega intimnih delova tela

    Najveći mit je da vagine imaju neugodan miris. Osim ako imate ozbiljnih problema, bilo koji prirodan miris je normalan. Vagine ne treba da mirišu poput parfimerije i ne treba ih tretirati kao nešto što treba popraviti. Dakle, zaboravite na mirišljave kupke ili posebne čistače za ispiranje na kojima industrija sve više zarađuje, jer bilo koji proizvod koji može promeniti vašu PH ravnotežu može da prouzrokuje i pojavu gljivica.

    5. Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca

    © Foto : Pixabay
    Burger i pomfrit - kalorično, ali da li je i toliko nezdravo koliko se priča

    Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture jeste zloupotreba izmišljenog termina „loš holesterol“, za koji su odgovorni mediji i medicinska struka. Osim toga, naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Nikada nije dokazano da je holesterol uzrok bolesti srca, baš naprotiv, holesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posledice, posebno kako starimo.

    Postali smo društvo toliko opsednuto jedenjem hrane niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.

    6. Većina s dijagnozom depresije nema depresiju

    Iscrpljenost

    Britanski naučnici tvrde da prozak, seroxat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nemaju dejstvo. Do rezultata, objavljenih u časopisu „Plos medicin“, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile, sve do danas, nedostupne javnosti.

    Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan, a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre? Prevelika koncentracija na sebe i vlastitu sreću i nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.

    7. Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima

    Crvene pilule
    Crvene pilule

    Nivoi su „prihvatljivi“ za industriju i regulatorne standarde, ali naša izloženost „prihvatljivim nivoima“ drugih toksičnih hemikalija, koje u našem telu ulaze u interakciju i izazivaju razne probleme, nikad nisu uzeti u ozbiljno razmatranje.

    Ne postoji sigurna doza otrova, jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i odgovor imuniteta kako bi se borio sa stranim telom. Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. One uzrokuju postupno propadanje svakog sistema u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti. Vrlo je teško otkriti koja hemikalija izaziva koju bolest.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga