20:52 15 Jul 2019
Slušajte Sputnik

    Istorijska zagonetka: Šta je u ruskim genima

    © Foto : Illustration: RIA Novosti
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    41091

    Naučnici su opovrgli izreku — „zagrebi Rusa — naći ćeš Tatarina“, jer mongolska invazija skoro i da nije ostavila traga u ruskim genomima. Od koga su nastali Rusi i šta se može saznati o njima na osnovu DNK?

    Genom Rusa sadrži četiri nukleotida: adenin, guanin, citozin i timin. Više od 95 odsto nukleotidne povezanosti u genomima svih ljudi na Zemlji su identični, a samo pola procenta, a možda i manje, čine sve te razlike“, kaže vodeći istraživač u Centru za genomsku bioinformatiku „Dobržanski“ pri Univerzitetu u Sankt Peterburgu Vladimir Brjuhin.

    Prilikom prenošenja DNK iz generacije u generaciju, u strukturi se javljaju različite promene. Nešto se dešava slučajno, a nešto je rezultat adaptacije na uslove okoline. Nastala varijanta genoma može biti nasleđena i ukorenjena u populaciji. Tada služi kao marker, prema kome se jedna populacija razlikuje od druge.

    Širok spektar genoma

    U Rusiji postoji skoro dve stotine etničkih grupa, od kojih se 80 odsto izjašnjava da su ruske nacionalnosti. Ali, čak ih i naučnici smatraju mešavinom drevnih balto-slovenskih i germanskih plemena, ugro-finskih i turkijskih naroda, odnosno većeg broja manjih etničkih grupa. Genomi Rusa se značajno razlikuju u različitim regionima, i to često susednim. Ukratko, nerealno je dobiti genom „prosečnog Rusa“.

    „Prema preliminarnim podacima, Rusi imaju mnogo toga zajedničkog sa ugro-finskim, baltičkim i zapadnoevropskim genomima, što odražava istoriju migracija i raseljavanja naroda. Međutim, još uvek se ne može pratiti opšte jedinstvo: genomi pskovske i novgorodske populacije slični su baltičkim, genomi stanovništva iz Arhangeljska skoro se ne razlikuju od zapadnih ugro-finskih genoma, a južni ruski genomi su bliski zapadnoevropskim i praktično ne sadrže ugro-finsku komponentu, za razliku od Rusa severozapadnog i centralnog dela Rusije“, dodaje Brjuhin.

    Ilustracija genofonda ruskog naroda
    © Foto : Illustration: RIA Novosti, data from Utevskaya O. M. and others
    Ilustracija genofonda ruskog naroda

    Geni govore o zdravstvenim karakteristikama

    Istraživače interesuju i varijante gena koje su u vezi sa zdravljem, na primer: predispozicije za bolesti, efikasnost lekova i moguće posledice njihovog uzimanja.

    „Kako su pokazala naša istraživanja, genom svakog čoveka u proseku sadrži od 50 do 60 genomskih varijanti, koje utiču na verovatnoću razvoja određene bolesti“, ističe naučnik.

    Odavno je poznato i da se određene nasledne bolesti češće javljaju kod jednih populacija, nego kod drugih.

    „Rasprostranjenost genetske varijante u genu TBC1D31, koji je povezan sa, na primer, dijabetesnom nefropatijom, razlikuje se skoro dva puta između pskovske i novgorodske populacije, i sedam puta u poređenju sa jakutskom populacijom“, dodaje naučnik, i ističe da su to preliminarni podaci.

    Kako se DNK vezuje za etničku pripadnost

    Stručnjaci odlaze u ekspedicije u različite regione, uzimaju uzorke od meštana i zapisuju koje su nacionalnosti, odakle su njihovi roditelji, babe i dede. Ako su najmanje tri generacije porodice živele u jednom selu i izjašnjavali se kao Rusi, takav genom se pripisuje tom etnosu, koji potiče sa određenog lokaliteta.

    Zatim se u laboratoriji analiziraju lanci od milijardu parova slova, izoluju se poznati markeri, traže se novi i upoređuju se međusobno.

    Naučnici Instituta za opštu genetiku RAN, zajedno sa stranim kolegama, 2015. godine objavili su rezultate opsežnog istraživanja genoma Rusa. Prema njihovim podacima, jasno se izdvajaju severne, centralne i južne grupe. Razlika se primećuje i u etničkim grupama, koje su živele na teritoriji evropskog dela Rusije još pre dolaska Slovena i Baltičkih naroda.

    DNK, ilustracija
    Rusi imaju mnogo toga zajedničkog sa ugro-finskim, baltičkim i zapadnoevropskim genomima.

    Rusi ne potiču od Skita

    Rasprostranjeno mišljenje da su Sloveni direktni potomci Skita, odnosno Azijata u širem smislu, nije potvrđeno, jer su Skiti živeli pre dve i po hiljade godina. Rusi su mogli naslediti njihove gene, ali samo posredstvom drugih etničkih grupa, koje su živele u bliskim vremenskim periodima.

    Naučnici takođe poriču veliki doprinos Tatara i Mongola ruskom genetskom fondu. Oni su uticali na istoriju i kulturu, ali je njihov trag u genima jedva primetan. Azijska komponenta je prisutna u maloj količini. Reč je o starijoj komponenti, koja je nasleđena od naroda koji su naseljavali Sibir mnogo pre događaja iz perioda od 12. do 14. veka.

    Ruski naučnici su, zajedno sa svojim ukrajinskim kolegama, rešili da provere — da li su kozaci, koji su živeli na granici Rusije, mogli da imaju stepsku (mongolsko-tatarsku) komponentu. Na kraju su otkrili da je 90 odsto genetskog fonda kozaka oko Dona i kubanskih i zaporoških kozaka isti kao kod istočnoslovenskih naroda; kako kod Rusa, tako i kod Ukrajinaca i Belorusa.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga