08:29 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nikola Tesla

    Bez njega svet kakav znamo ne bi postojao: Danas je Teslin i Dan nauke

    © Tanjug / Zoran Žestić
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    2320
    Pratite nas

    Nacionalni dan nauke — 10. jul, ustanovljen je povodom dana rođenja jednog od najvećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, a biće obeležen širom Srbije nizom manifestacija. Ulaz u Teslin muzej biće besplatan.

    Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji „Vardenklif“ na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleđa, piše B92.

    U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za „taj istorijski trenutak“ da uzmu učešće i priključe im se.

    Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i o njegovom ogromnom doprinosu čovečanstvu, imajući u vidu da mnogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.

    „Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vaj-faj, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život — delo Nikole Tesle“, rekao je Alesi.

    Teslin generator
    CC0 / pixabay
    Teslin generator

    Tesla je „Vardenklif“, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama, i postrojenje za bežičnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežični prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.

    Napušten je 1917. godine, i kasnije je prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika, u potrazi za prostorom za školski naučni muzej, pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.

    „Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla ...“, rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine, kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD.

    Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapređuju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla.

    Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije „Tesla Motors“.

    Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama — klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji „Nauka u Parlamentu“, između ostalih, prisustvovaće i ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.

    U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu će biti otkriven reljef „U znanju je spas“ sa likovima najvećih srpskih naučnika: Nikole Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića; poklon Tesline naučne fondacije iz Filadelfije.

    Nikola Tesla, Soči
    © Sputnik / Olivera Ikodinović
    Nikola Tesla, Soči

    Postavljanjem reljefa u NTP, gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naučniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.

    U Kuli na Gardošu, izložbom „Teslina istraživanja u Kolorado springsu" autora Vladimira Jelenkovića i Zorana Jovanovića Jusa, u Zemunu će danas biti obeležen Teslin dan.

    Dokumenta koja su korišćena za izložbu su deo kolekcije Muzeja Nikola Tesla i Biblioteke „Pajks Pink“ iz Kolorado Springsa.

    Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, kao sin pravoslavnog sveštenika, a umro je na Božić 1943. godine u SAD, gde je živeo šest decenija.

    Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. godine u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.

    Zaslužan je za 700 patenata, od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata. Umro je u 87. godini, na Menhetnu, u hotelu „Njujorker“, u kome je živeo poslednjih 10 godina.

    Gradonačelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorški aerodrom, pročitao je oproštajni govor, koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.

    „Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veća...“

    Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu „Prestiž“ Teslin lik tumači Dejvid Bouvi. Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.

    Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije, stigao je do samog Tomasa Edisona, koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.

    Prvi patent podneo je u SAD 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja kompanije „Tesla Electric Light & Manufacturing“.

    Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.

    Tagovi:
    SAD, Beograd, nauka, Nikola Tesla
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga