23:56 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Da li će životinja steći ljudske navike?

    U Kini napravljen hibrid čoveka i majmuna

    CC0 / pixabay
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    5685

    Španski naučnici stvorili su u Kini hibrid čoveka i majmuna, kao deo eksperimenta koji ima za cilj otkrivanje načina razvijanja organa za transplantaciju.

    Tim, koji je predvodio naučnik Huan Karlos Ispizua, izveo je eksperiment tako što je ubrizgao ćelije u životinjski embrion, prenosi španski „Pais“ nazivajući taj embrion himerom, po biću iz grčke mitologije koje je delimično zmaj, delimično koza, a delimično lav, odnosno po imenu za organizme koji sadrže ćelije dve različite vrste, prenosi Tanjug.

    To je potvrdila saradnica na projektu, Estrelja Nunjez, istakavši da su na njemu radili članovi američkog Univerziteta Solk i španskog Katoličkog univerziteta u Mursiji.

    Oni su genetski modifikovali embrione majmuna kako bi deaktivirali gene neophodne za formiranje organa, a zatim su u njih ubrizgali ljudske matične ćelije, koje mogu da stvore bilo koju vrstu tkiva u embrionu.

    Kako se navodi, na taj način su dobili majmuna sa ljudskim ćelijama koji nije rođen, budući da su naučnici zaustavili proces.

    Zašto baš u Kini?

    Projekat se izvodio u Kini kako bi se izbegli pravni problemi.

    „Rezultati su veoma obećavajući“, rekla je Nunjezova, po zanimanju biolog.

    Tim zasad nije dao više detalja o eksperimentu, jer žele da svoje otkriće najpre objave u poznatom međunarodnom naučnom časopisu.

    „Mi sada pokušavamo ne samo da nastavimo sa eksperimentom sa ćelijama ljudi, glodara i svinja, već i primata životinja koje nisu ljudi. Naša zemlja je pionir i svetski lider u ovim istraživanjima“, rekao je vođa tima Ispizua.

    On dalje objašnjava da je njegov tim 2017. godine sproveo prvi eksperiment sa ljudsko-svinjskom himerom, ali i da on nije bio toliko uspešan.

    Navodi se da njegov tim može da pravi himere između sličnijih vrsta, poput pacova i miševa, koji imaju pet puta veću sličnost nego ljudi i svinje.

    Istraživači su 2017. godine takođe koristili revolucionarnu alatku za uređivanje genoma — CRISPR — kako bi deaktivirali gene u embrionu miša koji su ključni za razvoj srca, očiju i pankreasa, a zatim su ubacili matične ćelije od pacova koje mogu da generišu ove organe.

    Rezultat je bio nastanak više himera embriona pacova i miša, čiji je razvoj zaustavljen u skladu sa međunarodnim konsenzusom o tim vrstama eksperimenata.

    Etičke barijere

    Direktor Regenerativnog medicinskog centra iz Barselone i doktor Angel Raja objašnjava da se eksperimenti sa himerama suočavaju sa etičkim barijerama.

    „Šta se dešava ukoliko ljudska matična ćelija pobegne i formira ljudski neuron u mozgu životinje. Da li će biti posledica? I šta se dešava ukoliko se ove matične ćelije preobrate u ćelije sperme“, zapitao se on.

    Nunjezova kaže da istraživanje tima raspolaže mehanizmima za samouništenje ljudskih ćelija koje „migriraju“ u mozak.

    Kako bi se izbegli etički problemi, naučna zajednica je odredila 14 dana kao crvenu liniju za trudnoću, što opet nije dovoljno za razvoj ljudskog centralnog nervnog sistema.

    Nunjezova kaže da su svi embrioni himere uništeni pre isteka vremena, kao i da nijedan nije iznesen do kraja.

    Eksperiment je najvećim delom finansirao američki univerzitet.

    U Španiji, ova vrsta istraživanja je uglavnom zabranjena i organičena za istraživanje smrtonosnih bolesti, a Nunjezova objašnjava da se eksperimenti ovog tipa rade u Kini jer se ne mogu raditi u Španiji.

    „Krajnji cilj je da se napravi ljudski organ koji može da se presadi“, rekla je ona za „Pais“.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga