19:39 05 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Himera - mitološko biće koje je spoj više životinja.  Homer kaže da je spreda kao lav, otpozadi kao zmaj, da ima trup koze.

    Čovek, majmun ili nešto treće u istorijskom eksperimentu koji je zaustavljen (foto)

    © Flickr / Tammy Lo
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    62124
    Pratite nas

    Španski i američki naučnici stvorili su u Kini hibrid čoveka i majmuna, a cilj eksperimenta je bio razvijanje ljudskih organa za transplantaciju. Eksperiment je važan za svetsku nauku, ali je istovremeno zastrašujuć, kažu za Sputnjik vodeći ruski naučnici iz oblasti genetike.

    Naučnici su prvo genetski modifikovali embrione majmuna kako bi „deaktivirali“ gene neophodne za formiranje organa, a zatim u njih ubrizgali ljudske matične ćelije, koje mogu da stvore bilo koju vrstu tkiva u embrionu. Tako su dobili majmuna sa ljudskim ćelijama, koji nije rođen, budući da su naučnici zaustavili proces.

    Čovek-majmun pobedio himeru svinje i ovce

    Tim koji radi na ovom istraživanju nije medijima dao više detalja o eksperimentu — prvo će ih objaviti u naučnom časopisu, ali je rečeno da su „rezultati veoma obećavajući“.

    Hibrid čoveka i svinje.
    © Foto : Skrinšot Jutjub
    Hibrid čoveka i svinje.

    Ovo nije prvi slučaj takozvanog himerizma, stvaranja životinja koje bi nosile ljudske organe za transplantaciju. Posle stvaranja hibrida čoveka i svinje i čoveka i ovce u protekle dve godine, prvi put su ukršteni čovek i njemu najsličniji primat, majmun.

    O brzom napretku ovog dela nauke razgovarali smo sa ruskim akademikom Sergejem Gotjeom i Artjomom Elmuratovom, jednim od direktora ruskog Medicinsko-genetičkog centra „Genotek“.

    Niko ne zna gde će se eksperimenti završiti

    Elmuratov smatra da je eksperiment važan za svetsku nauku, jer ovakva istraživanja, teoretski, u budućnosti mogu da reše problem stvaranja organa za ljude. Tako bi mogli da se stvore i organi za životinje koje boluju od neizlečivih bolesti, ali ovi eksperimenti su istovremeno zastrašujući, kaže Elmuratov.

    Klonirana deca - ilustracija.
    © Flickr / Thomas Widmann
    Klonirana deca - ilustracija.

    „Biologija je veoma složena, i niko unapred ne zna kako će to funkcionisati. Himere postoje u okviru samo jedne vrste, i zasad nije poznato šta će biti sa životinjama, koliko će se organi odomaćiti u njihovom telu. Teško je unapred predvideti opasnosti, zasad to možemo samo da pretpostavimo“, kaže Elmuratov.

    Šta će biti sa čovekom

    Akademik Sergej Gotje, direktor Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra za transplantaciju i veštačke organe „Akademik Šumakov“, ističe da ovakvi eksperimenti, iako se rade da bi se čoveku olakšalo, sa sobom nose pre svega važna etička pitanja na koja nije lako odgovoriti.

    „Niko ne može da predvidi krajnji rezultat tih eksperimenata. Šta će biti sa čovekom, koji u sebi bude nosio i životinjske i ljudske gene? Da li će životinja steći ljudske navike? Upravo zbog toga se istraživanja te vrste kontrolišu, a u nekim zemljama su potpuno zabranjena. Nauka se neće zaustaviti, ali ljudska etika nam pomaže da povučemo liniju, koju je opasno prekoračiti“, ocenjuje Gotje.

    Šimpanze su mnogo snažnije od ljudi...
    CC0 / pixabay
    Šimpanze su mnogo snažnije od ljudi...

    Kako bi se izbegli etički problemi, naučna zajednica je odredila 14 dana kao crvenu liniju za trudnoću čoveka-majmuna, što nije dovoljno za razvoj ljudskog mozga, pa je gotovo izvesno da će eksperiment biti ponovljen u cilju daljeg istraživanja.

    Da li mu se obraćati kao čoveku ili kao majmunu

    Kada je reč o etici, Elmuratov skreće pažnju na još jednu važnu činjenicu, spasavanje života ljudi jeste najvažnije, ali postavlja se pitanje kako će se naučnici odnositi i prema životinjama, kaže on.

    „Postoji opasnost da neki fragment genoma dospe u ćelije mozga, a nakon toga, to više ne bi bio mozak majmuna. Kako bi se potom odnosili prema njemu — kao prema čoveku ili kao prema majmunu? Istovremeno, neophodno je stvarati i pronalaziti organe kako bi se lečili ljudi koji boluju od teških bolesti. Pitanje nije nimalo jednostavno — postoji želja da se pomogne, ali je bitno da se ne našteti ni životinjama, ni ljudima“, ističe ovaj ruski naučnik.

    Dodaje da na činjenicu da bi stvari mogle da odu predaleko ukazuje i to što u pojedinim zemljama ne postoji zabrana takvih eksperimenata, već samo zabrana državnog finansiranja.

    Bolesti mogu da izazovu oko 75.000 razlitih mutacija...

    „Koliko mi je poznato, ukoliko je neka kompanija spremna da uloži sopstvena sredstva, ona može da obavlja takve eksperimente. Ipak, zasad se malo njih reši na to, previše je etičkih pitanja“.

    Španskim naučnicima koji su stvorili čoveka-majmuna pomagali su stručnjaci američkog Instituta za biološka istraživanja „Salk“ i španskog Katoličkog univerziteta u Mursiji. Pre dve godine, isti tim sproveo je eksperiment sa ljudsko-svinjskom himerom, koji nije bio ovoliko uspešan. Čovek-majmun stvoren je u Kini, upravo da bi se izbegli pravni problemi u zemljama iz kojih naučnici dolaze.

    U igru genima ušao i Japan

    Rezultati su objavljeni svega nekoliko dana nakon što su japanski naučnici objavili da će stvoriti hibrid čoveka i životinje ubacivanjem ljudskih ćelija u embrione miševa i pacova. Oni su dobili tu mogućnost nakon što su japanske vlasti ukinule zakonska ograničenja za istraživanje. Dakle, još jedna naučna sila je u igri sa himerama.

    Naučnici u laboratoriji
    © Depositphotos / Alexraths
    Naučnici otkrili do tada nepoznate detalje...

    Ruski akademik Sergej Gotje upozorava da i ova vrsta eksperimenta sa sobom nosi velike rizike.

    „Ono što japanski naučnici pokušavaju da učine naziva se ksenotransplantacija. To je transplantacija organa iz jedne vrste u drugu. Glavna prepreka u primeni te metode je opasnost od infekcija, jer postoji mogućnost da zoo-virusi dospeju u ljudsko telo“, ističe Gotje.

    Do formiranje ljudskog organa u himeri, recimo bubrega ili nadbubrežne žlezde, proći će još dosta vremena, ali sada je pravi trenutak da se čovečanstvo jasno odredi po kojim pravilima to može da se uradi, zaključuju sagovornici Sputnjika iz Moskve, uz konstataciju da će, ako do njega dođe, ovaj vid transplantacije dugo biti dostupan samo najbogatijima.

    Tagovi:
    transplantacija, organi, mešanje, geni, životinja, čovek, istraživanje, genetika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga