06:44 22 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ženske noge

    Država ulaže šest miliona evra u pamet koja bi trebalo da promeni Srbiju (video)

    CC0 / Pixabay
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    37510
    Pratite nas

    Iako su mnogi napustili Srbiju, u našoj zemlji, samo u okviru naučnih institucija, radi 4.000 doktora nauka mlađih od 40 godina. Prvi put u poslednjih osam godina oni su dobili priliku za istraživački rad pod okriljem države, odnosno, pod okriljem nedavno ustanovljenog Fonda za nauku Republike Srbije.

    Fond za nauku je osnovan u martu ove godine, a prethodno je donet zakon koji reguliše njegov rad. Reč je o bitnoj promeni, koja će doneti mnogo dobrog, ne samo naučnoj zajednici, nego i Srbiji“, kaže za Sputnjik Milica Đurić Jovičić, direktorka Fonda.

    „To je sve deo jedne duboke reforme nauke koja je u toku već neko vreme. Ona je potrebna kako bi se obezbedilo institucionalno finansiranje za sve koji su zaposleni na institutima i fakultetima i koji se bave naučnim radom, a sa druge strane omogućio i kompetitivni razvoj izvrsnih ideja; kako bi se pružila šansa nekome ko po kvalitetu i idejama iskače i potrebna su mu dodatna sredstva da bi to realizovao“, objašnjava ona.

    Laboratorija
    CC0 / Image by jarmoluk on Pixabay
    Laboratorija

    Naša sagovornica dodaje da konkursa za finansiranje naučnih istraživanja u Srbiji nije bilo od 2011. godine, a u međuvremenu je stasala čitava generacija doktora nauka koji nisu imali priliku da se uključe u projekte, a posebno da njima rukovode.

    Šta nudi PROMIS

    Zato je otvoren PROMIS, prvi konkurs urađen po ugledu na mnoge druge evropske i američke fondove. Pošto je pilot-projekat, obuhvata sve naučne oblasti. „Tako ćemo znati kojoj da se obratimo na sledećem konkursu“, kaže direktorka Fonda.

    „U okviru projekta izdvojeno je 6 miliona evra. Limit po projektu je 200 hiljada evra za tim do šestoro ljudi. To je preporučeno kao iznos koji bi trebalo da bude dovoljan za sve oblasti. Konkurs je namenjen onima koji su doktorirali u poslednjih 10 godina. To nisu baš toliko mladi ljudi kao što možda neko misli, nisu početnici, oni već imaju neke rezultate, učestvovali su u projektima, ali nisu njima rukovodili, a sada mogu i da uključe mlade istraživače u svoj tim“.

    Ovaj, ali i svi drugi konkursi i projekti biće predstavljeni javnosti, da bi se videlo na koji način će doprineti razvoju društva. To će biti projekti koji sami po sebi imaju naučni doprinos, što je jako važno, ali će mnogi imati i praktičnu primenu.

    Podrška saradnji sa privredom

    U budućnosti, Fond za nauku će posvetiti posebnu pažnju programima koji će podržavati saradnju sa privredom, koji vode ka komercijalnim rešenjima.

    Konkursi Fonda za nauku očekuju i one koji su upravo kročili u svet novih saznanja - ekipa Fakulteta tehničkih nauka na pobedničkom postolju svetksog takmičenja iz robotike.
    © Foto : EUROBOT
    Konkursi Fonda za nauku očekuju i one koji su upravo kročili u svet novih saznanja - ekipa Fakulteta tehničkih nauka na pobedničkom postolju svetksog takmičenja iz robotike.

    U bavljenju crnom statistikom o odlivu mozgova, skrajnuta je činjenica da u Srbiji živi gotovo 4.000 doktora nauka koji imaju do 40 godina. Reč je samo o ljudima koji su zaposleni u naučno — istraživačkim institucijama, rade u privredi, na klinikama. Zahvaljujući posebnom programu Fonda za saradnju sa dijasporom, mnogi od njih imaće priliku da upoznaju upravo naše ljude koji su svoje znanje preneli u druge zemlje, kaže Đurić Jovičićeva.

    „Jako je bitno da ljudi koji se bave naukom imaju priliku da otputuju, da vide kako izgleda istraživački rad u drugim laboratorijama. Bitno je da se vrate ovde i to prenesu, nove metodologije rada, iskustva i načine vođenja projekata. Meni je to puno značilo, imala sam mentora koji je imao priliku da me pošalje u adekvatne istraživačke laboratorije. Sarađivala sam sa Danskom, Izraelom, Francuskom, Kinom, da odem u Rusiju i Ameriku“, kaže naša sagovornica.

    Ona je doktor nauka elektrotehnike i računarstva, a pre nego što je došla u Fond za nauku, četiri godine je bila direktorka Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

    Sve počinje od radoznalosti

    Iako je spremala rad vezan za elektromagnetiku i antene, na kraju se odlučila za istraživanje koje se tiče hoda na štiklama, odnosno, kako visina potpetica utiče na hod, jer se žene žale na bolove. „Tako sam od štikli došla do bežičnog senzorskog sistema za analizu hoda koji se koristi u medicini“, objašnjava.

    „Osim što je pomoglo tom mom istraživanju, ispostavilo se da jedna laboratorija u Danskoj ima potrebu baš za takvim sistemom koji bi koristili za pacijente koji su imali moždani udar, koji su na rehabilitaciji i potrebno im je precizno merenje parametara hoda. Ono što je počelo kao moja radoznalost kada su u pitanju štikle, završilo se kao komercijalni sistem koji je prvo prodat Danskoj, a zatim u više laboratorija širom Evrope“.

    Skener zdravog i mozga obolelog od Alchajmerove bolesti
    CC BY 2.0 / Institut Douglas / Flickr
    Skener zdravog i mozga obolelog od Alchajmerove bolesti

    Otvorena je i kompanija koja se dalje bavila tim radom, a stigla su i značajna sredstva da se sistem unapredi za pacijente koji pate od neurodegenerativnih i Parkinsonove bolesti.

    Konkurs koji će mladim naučnicima iz Srbije omogućiti da na sličan način realizuju svoje projekte otvoren je do 2. septembra, a sve pojedinosti zainteresovani mogu pronaći na portalu Fonda za nauku Republike Srbije.

    Tagovi:
    konkurs, fond, doktorat, mladi, Srbija, nauka
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga