08:38 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Snimak iz satelita tajfuna Mangkut koji je pogodio Filipine

    UN upozoravaju: U poslednjih pet godina ljudi drastično uticali na promenu klime

    © AP Photo / RAMMB and CIRA
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 57
    Pratite nas

    Znakovi i uticaji klimatskih promena — poput porasta nivoa mora, topljenja leda i ekstremnih vremenskih prilika — porasli su u periodu od 2015. do 2019. godine, što je i najtopliji petogodišnji period u istoriji merenja, stoji u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (VMO)

    Koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi takođe su dostigle rekordne nivoe, pokazuje izveštaj o Globalnoj klimi za period 2015—2019, objavljen pred samit o klimatskim akcijama generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

    Kako se navodi, globalna prosečna temperatura porasla je za 1,1 stepen Celzijusa od predindustrijskog perioda, a 0,2 stepena u periodu 2011—2015.

    Izveštaj UN pruža jedinstvenu ocenu stanja planete pod sve većim uticajem klimatskih promena, uz naglašenost hitnih akcija.

    Florida posle Uragana Majkl
    © AP Photo / SevereStudios.com
    Florida posle Uragana Majkl

    Kada je reč o koncentraciji gasova sa efektom staklene bašte, pokazalo se da je u periodu od 2015. do 2019. godine došlo do stalnog povećanja nivoa ugljen-dioksida i drugih ključnih gasova za gotovo 20 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

    „Uzroci i uticaji klimatskih promena se povećavaju, a ne usporavaju“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Peteri Talas.

    „Porast nivoa mora se ubrzava i zabrinuti smo da će se naglo topljenje ledenog pokrivača na Antarktiku i Grenlandu nastaviti u budućnosti. Kao što smo videli ove godine sa tragičnim efektima na Bahamima i u Mozambiku, porast nivoa mora i intenzivne tropske oluje dovele su do humanitarnih i ekonomskih katastrofa“.

    Kako je naveo, važno je da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, posebno iz proizvodnje energije, industrije i transporta.

    Tokom petogodišnjeg perioda 2014—2019. godine, stopa rasta srednjeg globalnog nivoa mora iznosila je pet milimetara godišnje, u poređenju sa četiri milimetra godišnje u periodu 2007—2016, pokazuje izveštaj UN.

    Navodi se i da se količina leda koja se godišnje gubi na Antarktiku povećala najmanje šest puta.

    © AP Photo / Kyodo News
    Posledice udara tajfuna Faksaji u Japanu

    Takođe, više od 90 odsto viška toplote na planeti izazvane klimatskim promenama čuva se u okeanima, odnosno okean apsorbuje oko 30 odsto godišnje emisije ugljen-dioksida.

    Međutim, apsorbovani ugljen-dioksid reaguje sa morskom vodom i menja kiselost okeana, tako da je od početka industrijske revolucije došlo do povećanja kiselosti vode za 26 odsto.

    Kako se dalje navodi u izveštaju, više od 90 odsto prirodnih katastrofa povezano je sa vremenskim prilikama, preneo je Tanjug.

    Dominantne katastrofe su oluje i poplave, koje su uzročnik najvećih ekonomskih gubitaka, dok su toplotni talasi i suša doveli do gubitaka ljudskih života, intenziviranja šumskih požara i gubitka poljoprivrednih prinosa.

    Lideri iz 64 države, Evropske unije, više desetina kompanija i banaka, nekoliko gradova i država predstaviće planove na klimatskom samitu.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga