02:33 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Meso ili voće

    Ko duže živi — mesojedi ili vegetarijanci

    © Sputnik / Pavel Lьvov
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    51555
    Pratite nas

    Ako ljudi nastave da jedu meso i šećer sadašnjim tempom, do 2050. godine čovečanstvo će biti na ivici gladi. Naime, da bi se izbeglo skoro 11 miliona prevremenih smrti, naučnici predlažu da ljudi ograniče konzumiranje mesa na 14 grama dnevno, a počnu da upotrebljavaju voće, povrće, mahunarke i orašaste plodove u duplo većim količinama.

    Početkom 21. veka nekoliko zemalja istovremeno započelo je istraživanje posvećeno prehrambenim navikama Evropljana. Naučnici su 13 godina posmatrali skoro pola miliona ljudi i došli su do zaključka da crveno meso može prouzrokovati rak, srčane bolesti i preranu smrt.

    Istraživači su otkrili da ljudi koji jedu više od 160 grama mesa dnevno imaju četiri odsto više šansi da umru mladi od osoba koje se ograniče na samo 20 grama mesa na dan.

    Za 13 godina istraživanja umro je svaki 17. dobrovoljac. Skoro 10 hiljada njih je umrlo od raka, a 5,5 hiljada od bolesti srca i krvnih sudova.

    Međutim, prema mišljenju autora članka, nemoguće je za sve kriviti samo ljubav prema crvenom mesu. Utvrđeno je da su osobe koje su konzumirale mnogo mesnih proizvoda, bile i pušači, gojazni i imali su nezdrave životne navike.

    Meso
    Redovna konzumacija mesa može uzrokovati kancer...

    Nakon nekoliko godina, američki istraživači su uspeli da pronađu idealnu grupu učesnika koji nemaju loše životne navike. Reč je o vernicima jedne protestantske crkve. Istraživači su nekoliko godina posmatrali 96 hiljada vernika, od kojih su većina bili vegetarijanci. Ako su neki od njih i jeli meso, to je bilo oko 50 grama dnevno.

    Za vreme istraživanja oko osam hiljada ljudi umrlo je od različitih uzročnika, dok je 2,5 hiljada ljudi umrlo od kardiovaskularnih bolesti.

    Problematični oksid

    Analiza je pokazala da su mesojedi umirali češće nego vegetarijanci, pri čemu je otkrivena veza između crvenog mesa i prevremene smrti.

    Ako bi se ovi rezultati preneli na celokupnu ljudsku populaciju, onda je oko 6,3 odsto ranih smrtnih slučajeva izazvanih bilo kojim uzrokom i devet odsto smrtnih slučajeva od infarkta i moždanih udara — rezultat redovne konzumacije mesa, ističu naučnici.

    Štetni uticaj crvenog mesa na organizam može se objasniti karakteristikama varenja, smatraju američki biolozi.

    Meso sadrži holin, lecitin i karnitin, a tokom njegovog varenja se formira trimetilamin N-okid. Ova supstanca se dovodi u vezu sa razvojem ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti.

    Istraživanja koja su sprovedena na 113 dobrovoljaca, koji su se pridržavali raznih dijeta, pokazali su da redovno konzumiranje crvenog mesa kao jedinog izvora proteina značajno povećava trimetilamin N-oksid u krvi. Dobrovoljci koji su jeli samo nekoliko grama mesnih proizvoda dnevno, već nakon mesec su imali tri puta veći nivo te supstance u krvi nego vegetarijanci. Nakon što su svi učesnici studije prestali da koriste crveno meso, nivo trimetilamin N-oksida se znatno smanjio.

    Uzročnik raka

    Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine zvanično proglasila proizvode od govedine, ovčetine i svinjetine — kancerogenim. Utvrđeno je da redovna upotreba crvenog mesa može dovesti do raka creva i raka debelog creva. Takođe je utvrđena veza između konzumiranja crvenog mesa i raka pankreasa i prostate.

    © Depositphotos / marischka
    Ipak, meso sadrži i mnoge korisne sastojke.

    Otkriveno je da osobe koje svakodnevno konzumiraju 76 grama crvenog i prerađenog mesa imaju 20 odsto šansi više da obole od raka creva, nego osobe koje se ograniče na 20 grama mesa dnevno. Sa druge strane, žene imaju 35 odsto manje šanse da obole od raka debelog creva ukoliko potpuno odbace meso.

    Crveno meso — konzumiranje bez posledica?

    Prema tvrdnjama brazilskih i američkih biologa, glikolilneuraminska kiselina je uzrok za to što crveno meso postaje kancerogeno. Ova supstanca može da se veže za šećere u ljudskom organizmu i da postane deo ćelija. Kao rezultat toga, imuni sistem registruje takve ćelije kao strane, pa u organizmu započinje upalni proces. To, pre svega, i povećava rizik od raka.

    Sa druge strane, u crevima se nalaze posebne bakterije Hz136, koje pomoću enzima mogu da oslobađaju N-glikolilneuraminsku kiselinu. U takvom stanju ona je bezopasna za ljude. Ako bi se takve bakterije unosile u creva u dovoljnim količinama, na primer, u vidu probiotičkih aparata, tada bi se crveno meso moglo konzumirati u bilo kojoj količini, bez imalo straha.

    Preventivni efekat mesa

    Ipak, ne treba se u potpunosti odreći crvenog mesa. Prvo, mnoge korisne supstance koje meso sadrži, na primer, vitamin B12, apsorbuju se bolje, nego supstance iz biljaka.

    Voće i povrće na pijaci
    CC0 / Pixabay
    Voće i povrće na pijaci

    Kao drugo, istraživanja australijskih naučnika su pokazala da crveno meso u mediteranskoj ishrani smanjuje rizik od razvoja od multipla skleroze. Meso ima preventivne efekte zahvaljujući proteinima, gvožđu, kalijumu, vitaminu D i B vitaminima koji se nalaze u crvenom mesu, tvrde autori istraživanja.

    Tagovi:
    bolesti, Rak, voće, povrće, vegetarijanci, meso
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga