10:16 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Fosfor

    Kriza o kojoj niko ne priča: Čovečanstvo ostaje bez ključnog resursa

    © AP Photo / Paul Sancya
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    210132
    Pratite nas

    Svet se suočava sa brojnim problemima. Globalno zagrevanje čini okeane višim i kiselijim, političke krize potresaju brojne zemlje, a pretnja od nuklearnog sukoba sve je veća. Ipak, na horizontu se naslućuje još jedna kriza, koja bi, ukoliko svet nastavi da je ignoriše, mogla da izazove katastrofalne posledice.

    Fosfor je esencijalni mineral za sav biljni i životinjski svet na Zemlji, pa tako i za ljude. Jedan od gradivnih elemenata DNK, ovaj osnovni resurs omogućava ćelijama da prenose energiju, a kada se izvadi iz zemlje dodaje se đubrivu da bi se povećali poljoprivredni prinosi, prenosi RTS.

    Problem leži u tome što fosfor nije obnovljivi element. Trenutno ne postoji zamena za njega, nalazišta su sve ređa, a potrošnja sve veća. Zbog svega toga, problem sa fosforom je sve ozbiljniji.

    Ukoliko se ništa ne učini na polju smanjenja potrošnje, grupa od 40 međunarodnih stručnjaka je upozorila da će planetarne rezerve uskoro presušiti.

    Samo u proteklih 50 godina, proizvodnja fosfatnih đubriva porasla je pet puta, a sa rastućom ljudskom populacijom očekuje se da se potražnja udvostruči do 2050. godine.

    I dok čovečanstvo juri ka ivici, privredni i univerzitetski stručnjaci kažu da je svet potpuno nepripremljen za „fosfornu krizu“.

    „Ne postoji saradnja niti koordinacija na globalnom nivou koja bi se bavila pitanjem kako na odgovoran način koristiti fosfor“, navodi ekolog Kasper Rajcel, koji proučava fosfor u vodenim ekosistemima i koji je učestovao u sastavljanju izveštaja.

    Pri trenutnim nivoima potrošnje, neki modeli pokazuju da bismo u narednih 80 godina mogli da ostanemo bez fosfora. Iako neke studije pokazuju da imamo više, a neke manje vremena, sve se slažu da će sigurno doći trenutak kada ćemo ostati bez fosfora.

    Dok će smanjivanje potrošnje nesumnjivo biti ključ u popravljanju ovog problema, podjednako važno biće i to da naučimo da ga recikliramo. Uprkos tome što su SAD bile vodeći proizvođač pre 30 godina, Indija i Kina sada su preuzele primat sa 45 odsto svetske proizvodnje.

    Za čitav taj period, tehnike za iskopavanje i preradu minerala nisu se promenile. Đubriva se obogaćuju fosforom, koji posle upija zemlja. Nažalost, fosfor se vremenom spira i sliva u mora i okeane, čime ne samo da ga gubimo, nego i zagađujemo životnu sredinu.

    Naučnici ističu da je preko potrebna implementacija neke vrste zatvorenog kružnog sistema reciklaže, jer fosfor teoretski može da se reciklira 46 puta.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga