11:01 24 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    33767
    Pratite nas

    Gotovo polovina živih bića do kraja ovog veka mogla bi da izumre, a krivac — čovek, takođe bi mogao da nestane.

    Poput svakog drugog sistema, kapitalizam ima svoje pozitivne i negativne strane. Njegovi zagovornici tvrde kako je pomogao da se gotovo milijarda ljudi izdigne iz siromaštva u razdoblju između 1990. i 2010. godine, ali istovremeno je očigledno kako kapitalizam eksploatiše biosferu i uništava planetu.

    Stručnjaci se slažu kako će kapitalizam morati da zameni neki složeniji sistem, a još jedan razlog za to je da će zbog tehnološkog razvoja veliki broj radnih mesta postati suvišan u sledećih 25 godina. Sve prednosti veće produktivnosti završile su u džepu onih na vrhu piramide, a oni čine tek jedan odsto onih koji zarađuju.

    Što se tiče ljudskog uticaja na životnu sredinu, naučnici tvrde da će svet ubrzo zapasti u šesto masovno izumiranje. Naime, 10 odsto svih životinja i biljaka nestaće sa Zemlje do 2050. godine, tvrde biolozi sa Univerziteta Lids u Velikoj Britaniji. To je preko milion vrsta. Razlog je čovek, odnosno ono što se naziva antropogeni klimatski poremećaj.

    Velikim kornjačama, nosorozima, slonovima i gotovo svim velikim grabljivicama vreme je odbrojano.

    Uskršnje ostrvo
    Da li je do "sudnjeg dana" ostalo još samo 80 godina?

    Jedan od glavnih krivaca za šesto izumiranje, tvrdi naučnica Elizabet Kolbert, jeste promena klime, ali tome su doprinele i moderna poljoprivreda i brzo rastuća ljudska populacija. Zagrejavajući planetu, donoseći invazivne vrste na različita područja i podstičući širenje prethodno zaraženih gljivica i virusa, ljudi polako, ali sigurno ubijaju svet oko sebe.

    Sat otkucava

    Naučnici su nekada, kada bi pronašli stare kosti, pokušavali da otkriju kojim su životinjama one mogle pripadati. Sve dok francuski prirodnjak Žorž Kuvije nije izneo ideju da bi kosti mogle pripadati „nekom prethodnom svetu“ nikome nije palo na pamet da su čitave životinjske vrste mogle postojati i nestati. To otkriće trebalo je da nas osvesti dovoljno da shvatimo da bi naše ponašanje moglo imati ozbiljne posledice za Zemlju. Ali nije.

    „Procenjuje se da je trećina svih koralnih grebena, trećina svih slatkovodnih mekušaca, trećina morskih pasa i raža, četvrtina svih sisara, petina svih gmizavaca i šestina svih ptica na putu izumiranja“, ističe Elizabet Kolbert. To je između 30 i 50 odsto celokupnog živog sveta koji bi mogao da nestane do kraja veka.

    Postoji razlog zašto čas „Sudnjeg dana“, koji je služio za predviđanje verovatnoće nuklearnog uništavanja, sada iznosi dve minute i trideset sekundi do ponoći. Približio se pola minute prošlog januara.

    Do sredine veka trebalo bi da se dogodi „eksplozija“ gradskog stanovništva. To će dovesti do prenaseljenosti, većeg širenja zaraznih bolesti i većeg opterećenja u snabdevanju vodom. Budući da gradovi ne znaju da štede energiju, trošiće više fosilnih goriva i tako ubrzavati globalno zagrevanje. Videćemo i više smrti zbog zagađenja vazduha, prenosi portal „Ekspres“ pisanje „Big tinka“.

    Nivo mora raste 25 odsto brže nego što je predviđano 20. godina prošlog veka, a većina ljudi živi uz morsku obalu ili reke. Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) upozorava da će američki obalski gradovi svakodnevno biti na udaru poplava do 2050. godine. Dok neka mesta postaju vlažnija, druga postaju suva. Gradovi koji dobijaju vodu od otopljenog snega imaće je sve manje. To uključuje prenaseljeni američki jugozapad i Južnu Kaliforniju, koja je najnaseljenija.

    Sledi sudbina Uskršnjeg ostrva

    Danas 1,1 milijardi ljudi nema normalan pristup vodi, a očekuje se da će taj broj porasti na dve milijarde do 2050. godine. Još 9,7 milijardi živeće u područjima s manjkom vode, kažu istraživači. Nedostatak vode za navodnjavanje useva mogao bi takođe da ugrozi globalno snabdevanje hranom. Njena proizvodnja smanjiće se za dva odsto do 2050. godine, a prinosi kukuruza, pšenice i prosa, na primer, smanjiće se za 10 odsto, tvrdi se u jednoj prognozi.

    Klimatske promene, „neobuzdana potrošnja“ i prenaseljenost naveli su profesora Frenka Fenera sa australijskog Nacionalnog univerziteta da predvidi da će čovečanstvo izumreti u roku jednog veka. Fener je profesor mikrobiologije, poznat po tome što pomaže u istrebljivanju malih boginja.

    Uskršnje ostrvo
    © CC0 / Pixabay
    "Jezivo očigledno" - nazvao je jedan naučnik poređenje onog što se dogodilo na Uskršnjem ostrvu i onog što se dešava danas na celoj planeti

    Fener je za primer uzeo nestanak stanovnika Uskršnjeg ostrva. Nagli rast stanovništva progutao je ostrvske resurse čineći civilizaciju koja se tamo formirala neodrživom.

    „Biće mnogo više ratova zbog hrane“, predviđa on. Vodni resursi mogli bi da postanu još jedan uzrok sukoba.

    Kina i Indija već su se borile zbog spornih prava na vodu, a mnoga žarišta širom sveta bi lako mogla da se pretvore u ratna područja.

    Biolog Džared Dajmond koji se bavio evolucijom ocenio je poređenje između sadašnje globalne situacije i sudbine Uskršnjeg ostrva kao „jezivo očigledno“.

    Napredno društvo nestalo je za vreme dolaska Evropljana, zbog prekomernog stanovništva i nedostatka resursa.

    Ima li rešenja? Drastična promena načina života ljudi je prema brojnim naučnicima nemoguća. Naime, oni veruju kako će se ljudi nesvesni stvarne kataklizme držati starih navika, sve dok situacija ne postane nepovratna. Moraju se dogoditi dramatične promene ili će Zemlja izgubiti mnogo, a ljudi mogu izgubiti sve.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga