00:17 27 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    312615
    Pratite nas

    Lavovi bi jurili gradovima, sateliti padali sa neba, a vegetacija bi izbrisala skoro sve dokaze da su ljudi ikada živeli na Zemlji. Samo jedna stvar koja je ljudska tekovina preživela bi i 50 miliona godina. Još toliko bi bilo potrebno da potpuno nestane sa lica Zemlje.

    Nauka tvrdi da Zemlja postoji četiri i po milijarde godina, a ljudi je svojim domom nazivaju tek 200.000 godina. Nije li zato logično pitanje — kako je planeta postojala bez ljudi i kako će izgledati ako ljudi više ne bude, piše portal „Ekspres“.

    Naučnici su izneli nekoliko predviđanja:

    Posle nekoliko časova

    Efekti nestanka ljudi bi se odmah osetili u svetu. Za samo nekoliko časova dogodile bi se šokantne promene, a planeta kakvu poznajemo zauvek bi se promenila. Budući da većinu električnih centrala pokreću fosilna goriva koje proizvode ljudi koji vode te elektrane, struje bi nestalo. To znači da bi se sva svetla i uređaji koje pokreće ta struja naprosto ugasili. Svet bi se zamračio, a ostalo bi tek onoliko struje koliko je proizvode solarni paneli i vetrenjače.

    Posle nekoliko dana

    Za 48 časova bez ispravnog održavanja ugasile bi se i vetrenjače i solarni paneli, pa ni ono malo struje ne bi više postojalo. Kućni ljubimci bi počeli da gladuju i umiru od dehidracije, budući da nisu prilagođeni za samostalno preživljavanje. Patila bi i stoka na farmama. Železničke stanice i sva podzemna infrastruktura bi se verovatno brzo našla pod vodom, budući da pumpama koje to sprečavaju upravljaju ljudi.

    Posle dve-tri nedelje

    Neke životinjske vrste koje su ljudi „dizajnirali“, poput buldoga i terijera, izumrle bi vrlo brzo. Veliki psi bi, zahvaljujući svom instinktu preživljavanja, počeli da formiraju velike čopore i počeli bi da love manje životinje. Sve domaće životinje postale bi plen za već postojeće divlje životinje, koje bi, bez ljudi od kojih se sklanjaju, počele da naviru i u gradove. Za nekoliko nedelja brojne životinje koje su zatvorene u zoološkim vrtovima bi verovatno uspele da pobegnu i ubrzo bi postale predatori, kao i njihovi preci.

    Piramide i Sfinga u Egiptu
    Piramide i Sfinga u Egiptu

    Posle mesec dana

    Voda koja pomaže u rashlađivanju brojnih nuklearnih elektrana širom sveta bi isparila, što bi izazvalo devastirajuće nuklearne eksplozije. Milioni životinja i biljaka bi umrli od radijacije ili raka prouzrokovanog tim eksplozijama. Kanalizacioni sistemi koji se oslanjaju na ljudsko upravljanje bi takođe prestali da rade, a posle skupljanja prekomernih količina bez regulacije, sav sadržaj bi se izlio u reke i jezera. To bi ubilo većinu života u njima, uništavajući cele ekosisteme. Hemijske i industrije proizvodnje gasa bi takođe počele da utiču na okolinu, jer bi se hemikalije otpustile u atmosferu, dok bi prirodni gas izazvao požare koji bi trajali danima.

    Posle godinu dana

    Zemlja bi, godinu dana posle nestanka ljudi, počela da se „samoizgrađuje“, jer više ništa ne bi bilo pod kontrolom ili modelovanjem. Srećom, planeta bi uspela da se oporavi od svih nuklearnih, hemijskih i sličnih katastrofa prilično brzo. Bez iznenađenja, svi materijali koji bi inače bili reciklirani, poput plastike i elektronike, sada bi se našli u vodenim tokovima. Posle godinu dana sateliti bi počeli da padaju sa neba, praveći spektakl koji bi ličio na kišu meteora.

    Posle 25 godina

    Bez ljudi i njihovog uticaja na mutacije kod biljaka, one bi rasle veće, ali i lakše, pri čemu bi neke vrste izumrle, a one otpornije doživele ogromnu ekspanziju. Bile bi potrebne oko dve decenije da se vegetacija vrati u svoje prirodno, originalno stanje. Biljke bi „preuzele“ i gradove, koje bi sada prekrile trave, grmlje i drveće. Sa vegetacijom bi došle i životinje koje od nje zavise.

    Tako bi gradove preplavio divlji živi svet, a zgrade i kuće bi bez održavanja masovno propadale. Gradovi poput Dubaija i Las Vegasa bi se vratili u svoje prirodno stanje — pa bi ih sasvim prekrio pesak. Pojavili bi se prvi znaci nedostatka ljudskog zagađenja, pa bi tako, na primer, vidljivost bila znatno veća.

    Džungla
    © Foto : Pixabay
    Šume bi preplavile planetu
    Trista godina kasnije

    Posle tri veka svetom vladaju životinje, a nekada ugroženi slonovi sada bi se potpuno oporavili. Verovatno bi se egzotične životinje iz zooloških vrtova raširile i razmnožile širom planete. Lavovi i slonovi verovatno bi jurili Berlinom, Parizom i Njujorkom. Velike čelične konstrukcije, poput mostova i nebodera, počele bi da padaju zbog korozije. Morski svet bi se takođe oporavio i neverovatno razvijao bez ljudi, a svetska mora bi postala preplavljena životom.

    Deset hiljada godina kasnije

    Svi gradovi i svaki mogući podsetnik na postojanje ljudi bi nestali, izuzev nekoliko kamenih struktura koje su i do danas odolele zubu vremena, jer su izrađene za večnost. Pretpostavlja se kako bi među njima bile samo piramide, Veliki kineski zid i spomenik na planini Rašmor.

    Posle 50 miliona godina

    Jedina stvar koja je u vezi sa ljudima, a preživela bi 50 miliona godina, bila bi — plastika u fosilima, koja bi mogla zbuniti vanzemaljce budućnosti, ako bi se ikad zatekli na Zemlji. Planeti bi trebalo još dodatnih 50 miliona godina da se reši plastike — poslednjeg traga ljudskog postojanja.

    Pogledajte video:

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga