04:44 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    1239
    Pratite nas

    Na hiljade ljudi u Kini zaraženo je koronavirusom, a više od 200 ih je umrlo. Prema procenama istraživača, sledeće nedelje bi moglo biti dvesta hiljada zaraženih. Najverovatnije je novi opasni virus čovečanstvo dobilo od zmije koju je pojeo takozvani nulti pacijent, što nije prvi put da se neka zarazna bolest prenese sa životinja na ljude. 

    U jesen 2012. godine u bolnicu u Saudijskoj Arabiji primljen je pacijent sa simptomima virusne upale pluća. Analize su pokazale do tada nepoznat izazivač bolesti iz porodice koronavirusa. Od tada je u svetu potvrđeno više od dve i po hiljade slučajeva zaraze u 27 zemalja. Većina zaraženih je iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Južne Koreje. 

    Virus MERS, bliskoistočni teški respiratorni sindrom, nije bio veoma zarazan. Sa čoveka na čoveka virus se prenosio samo pri bliskom kontaktu, ali je zato stopa smrtnosti bila veoma visoka. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro 40 odsto pacijenata je umrlo od komplikacija izazvanih infekcijom, upalom pluća i otkazivanjem bubrega. 

    Kamile prenele virus 

    U 2013. godini međunarodna grupa naučnika na čelu sa Šantal Reskin sa Nacionalnog instituta za zdravlje i životnu sredinu u Holandiji našla je u krvi jednogrbih kamila antitela virusa MERS. U Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je registrovan najveći broj slučajeva, često koriste ove životinje za putovanje, jedu njihovo meso i piju mleko kamile. Očigledno su se tako i zarazili virusom, koji je zahvaljujući mutacijama preživeo u ljudskom organizmu. 

    Kasnije, nakon dešifrovanja genoma virusa MERS, naučnici su izneli hipotezu da se izazivač pojavio među slepim miševima, prenesen je na kamile, a sa njih na ljude. 

    Do jula 2015. godine naučnici su razvili vakcinu protiv nove infekcije koja je pokazala visoku efikasnost prvo kod miševa, a zatim i kod ljudi. Prema rečima zvaničnog predstavnika Svetske zdravstvene organizacije Tarika Jazareviča, taj izum će pomoći i u borbi sa trenutnim kineskim koronavirusom.

    Mišja groznica

    Ebola je veliki problem afričkih zemalja. Ovaj virus su ljudi dobili od letećih lisica i makaki rakojeda, vrste primata iz porodice majmuna — glavnih nosilaca raznih vrsta virusa iz roda ebola. Infekcija se prvi put pojavila 1976. godine. Tada je od 600 zaraženih umrlo skoro 400 ljudi. Nakon toga je registrovano beznačajno izbijanje epidemije (do sto pacijenata), ali prava katastrofa je izbila 2014-2015. godine, kada je od virusa ebola umrlo 11.000 od 28.000 zaraženih ljudi u 11 zemalja sveta. 

    Lekari u zaštitnim odelima
    © AP Photo / Chinatopix
    Lekari

    Prema podacima međunarodne grupe naučnika, izazivač bolesti je mutirao i zato se još lakše prenosio sa čoveka na čoveka. Još jedna karakteristika virusa je njegova sposobnost da bude otporan na terapiju i da ostane u organizmu pacijenata koji su ozdravili, odnosno, bivši pacijenti su zarazni. U Liberiji je žena koja je ozdravila posle virusa ebola i više od godinu dana živela bez ikakvih simptoma, prenela virus na tri člana svoje porodice. 

    Osim toga, u poslednje vreme tragove virusa ebola nalaze kod životinja i ljudi koji su daleko od žarišta epidemije. Tako su u novembru prošle godine antitela na izazivača virusne hemoragijske groznice našli u krvi slepih miševa koji žive na severoistoku Indije. Antitela su pronađena i kod lokalnih stanovnika koji se bave lovom.

    Međutim, smrtonosna epidemija se skoro može izbeći. Vakcina protiv virusa ebole je razrađena 2016. godine i pokazala se 100 odsto efikasnom, a jesenas je odobrena u Evropi.

    „Poklon“ od majmuna

    Prošle godine naučnici su ustanovili da postoji nova podvrsta virusa imunodeficijencije čoveka (HIV) — deseta po redu. Prvi virus su izdvojili iz krvi pacijenta još 1983. godine. Tada su odmah dva istraživačka tima iz Francuske i SAD, nezavisno jedan od drugog, opisali do tada nepoznati virus iz porodice retrovirusa. Za to su 2008. godine dobili Nobelovu nagradu. Do danas je ovaj virus odneo više od 32 miliona života.

    Prema informaciji Oksfordskog univerziteta, HIV dolazi iz grada Leopoldvila, današnje Kinšase — glavnog grada Demokratske Republike Kongo. Tamo se pojavio 1920-ih godina. Verovatno su se u početku ljudi zarazili od šimpanzi virusom imunodeficijencije majmuna. Zatim je izazivač mutirao i prilagodio se ljudskom telu. Sedamnaest godina kasnije HIV se pojavio u glavnom gradu Republike Kongo — Brazavilu, do 1940-ih godina u Lubumbašiju i Mbudži Majiju. Šezdesetih godina prošlog veka region je doživeo prvu veliku epidemiju HIV infekcije. 

    Šezdesetih godina prošlog veka virus se pojavio na Haitiju i Jamajci, odakle se proširio do Sjedinjenih Država. Prema mišljenju zaposlenih na Arizonskom univerzitetu (SAD), nulti pacijent se najverovatnije pojavio u Njujorku 1970. godine. U Sovjetskom Savezu prvog zaraženog su identifikovali tek 1987. godine, a prvi smrtni slučaj od side je zabeležen 1988. godine. 

    Ultrastrukturalna morfologija novog koronavirusa 2019-nCoV
    © REUTERS / CDC / Handout
    Izgled novog koronavirusa

    Danas je u svetu više od milion zaraženih HIV-om. Još uvek je nemoguće potpuno izlečiti osobu sa takvom dijagnozom. Lekovi, jednostavno, ne dozvoljavaju virusu da se razmnožava i tako zaustavljaju bolest. Dok osoba uzima lekove, ona je klinički zdrava. Bez terapije, bolest se odmah vraća. 

    Ali nada još postoji. U svetu su opisana tri slučaja potpunog oporavka nakon presađivanja koštane srži od davaoca sa retkom mutacijom gena CCR5 — njegovi nosioci su imuni na HIV. 

    Tagovi:
    terapija, nauka, infekcija, ljudi, zaraza, životinje, Kina, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga