18:54 08 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    1814
    Pratite nas

    Galaksija za koju se mislilo da je formirana kada je svemir imao manje od milijardu godina nalazi se na oko 12 milijardi svetlosnih godina od našeg Sunčevog sistema.

    Međunarodni tim astronoma završio je nova istraživanja o ranoj galaksiji poznatoj kao Iks-Em-Em 2599, koja je tako revolucionarna da dovodi u pitanje postojeće naučne teorije o ponašanju ranog univerzuma nakon Velikog praska.

    Kako kažu naučnici, koji su nedavno objavili svoj rad u Astrofizičkom časopisu „Leters“, galaksija je uspela da ispusti preko 300 milijardi zvezda do trenutka kada je svemir proslavio dvemilijarditi rođendan, da bi se zaustavila nedugo nakon toga, bez ikakvog objašnjenja.

    „Pre nego što je svemir postao star dve milijarde godina, Iks-Em-Em 2599 je već formirala masu veću od 300 milijardi sunaca, što je čini ultramasivnom galaksijom“, rekao je Ben Forest, postdoktorant na Univerzitetu Riversajd i glavni autor studije u izjavi za štampu.

    „Ono što je izvanredno, pokazujemo da je galaksija Iks-Em-Em 2599 većinu svojih zvezda formirala u silovitom prasku kada je svemir bio star manje od milijardu godina, a zatim je postala neaktivna u trenutku kada je svemir bio star samo 1,8 milijardi godina“, objasnio je naučnik.

    Doktorka Žilijen Vilson, saradnica i profesorka na Odeljenju za astronomiju i fiziku Univerziteta Riversajd, rekla je da je moto galaksije „živi brzo – umri mlad“ čudan i podriva utvrđene modele životnih ciklusa galaksija. „Ono što Iks-Em-Em 2599 čini toliko zanimljivom, neobičnom i iznenađujućom jeste što ona više ne formira zvezde, možda zato što je prestala da dobija gorivo ili je crna rupa počela da se uključuje. Naši rezultati zahtevaju promene u načinu na koji poimamo modele formiranje zvezda u ranim galaksijama “, objasnila je ona.

    Doktor Danilo Marćesini sa Univerziteta Tufts, još jedan od koautora studije, pružio je više uvida.
    „Generalno, rano formirane galaksije trebalo bi da su manje mase, jer je trenutni model formiranja struktura hijerarhijski – najpre se formiraju male galaksije male mase, a onda se one spoje u veće, masivne galaksije kasnije“, rekao je.

    Iks-Em-Em 2599 u osnovi izaziva ovaj model.

    Smatra se da je na svom vrhuncu Iks-Em-Em 2599 rađala preko 1.000 zvezda godišnje. Nasuprot tome, naša galaksija, Mlečni put, stvara samo jednu novu zvezdu godišnje. Smatra se da je supermasivna galaksija oko 310 milijardi puta veća od Sunca u pogledu ukupne zvezdane mase. Galaksija Mlečni put je „samo“ 100 milijardi puta veća od mase Sunca.

    Prema dr Vilsonu, otkriće galaksije stvara niz pitanja:

    „Uhvatili smo Iks-Em-Em 2599 u neaktivnoj fazi. Ne znamo u šta će se pretvoriti do današnjeg dana. Znamo da ne može izgubiti masu“.

    Akademik se pita da li će ultramasivna galaksija eventualno privući druge galaksije da stvore mega-klaster zvezde.

    Tagovi:
    naučnici, Sunčev sistem, zvezde, galaksije
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga