01:24 29 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 1082
    Pratite nas

    Rekordno niske temperature polarnog vrtloga za ovo doba godine mogu da dovedu do uništavanja ozonskog omotača nad polarnim područjima.

    Početkom januara ove godine, radio-sondom su sprovedena merenja u središnjim slojevima stratosfere (50-55 km iznad Zemljine površine).

    Merenja sprovedena nad islandskom prestonicom Rejkjavikom pokazala su najnižu temperaturu u stratosferi u poslednjih 40 godina, čak -96°stepeni Celzijusa. Ovaj podatak svedoči o lošem stanju u kom se trenutno nalazi polarni vrtlog u stratosferi.

    Nekoliko nedelja kasnije postignut je novi rekord u pogledu niske temperature, ali ovog puta u nižim slojevima stratosfere, na visini između 18 i 20 km. Prilikom jednog ispitivanja u Svalbardu, arhipelagu koji se nalazi u Arktičkom okeanu, izmerena je temperatura od -85°stepeni Celzijusa u nižim slojevima stratosfere.

    S obzirom na to da su ispitivanja sprovedena u stanicama izvan jezgra polarnog vrtloga, temperatura nad samim polom je sigurno još niža. Analize pokazuju naznake zapanjujuće niske temperature u jezgru vrtloga za ovo doba godine.

    Kakvu pretnju predstavljaju polarni oblaci?

    Prema merenjima američke svemirske agencije NASA, zabeležena temperatura je najniža u poslednjih 40 godina za ovo razdoblje u severnoj hemisferi. Ovakvo stanje dovodi do pojave polarnih oblaka u stratosferi, koji se oblikuju u njenim najhladnijim delovima, gde temperatura pada ispod -85°stepeni Celzijusa. Ovi oblaci su ređi prizor i od polarne svetlosti.

    Polarna svetlost u Petrozavodsku
    © Sputnik / Igor Podgorni
    Polarna svetlost u Petrozavodsku

    Uprkos svojoj lepoti, ovi oblaci igraju ključnu ulogu u procesu razaranja ozonskog omotača. Na Južnom polu, oni pomažu stvaranje ozloglašene ozonske rupe. Razlog za to je činjenica da ovi oblaci podstiču nastajanje hlora i broma, koji su hemijski veoma aktivni i doprinose ubrzanom uništenju ozona.

    Hladni uslovi koji podržavaju formiranje ovih stratosferskih oblaka opstaju i do septembra, oktobra nad Antarktikom, kada se usled sunčevih zraka javlja foto-hemijski proces koji doprinosi razaranju ozonskog omotača.

    Neizvesno proleće i početak leta

    U slučaju Severnog pola, temperatura obično nije dovoljno hladna da bi se ovi oblaci formirali. Ipak, trenutni pokazatelji svedoče o kritičnom stanju ozona. Sunčeva svetlost stiže do Severnog pola krajem februara, odnosno početkom marta, pa uz prisustvo polarnih oblaka u stratosferi može da pokrene proces uništenja ozona.

    Ozonska rupa nad Severnim polom je i dalje manja od one nad Južnim, ali svakako je nesvojstvena za severnu hemisferu. Uzročnik je drastično zahlađenje polarnog vrtloga, dok se i snaga vetra unutar njega neuobičajeno povećala.

    Vrtlog će početi da nestaje sa dolaskom proleća, jer će temperatura sigurno da poraste. Ovaj proces povlačenja vrtloga može da bude postupan ili da se javi kao naglo povećanje temperature. Reč je o prirodnom događaju koji se zove "poslednje zagrevanje".

    Poslednje zagrevanje inače ne utiče na klimu, ali neće isto da važi i ove godine, zbog prisustva tako snažnog polarnog vrtloga. Zato je neizvesno kakvo nam proleće predstoji. Poslednje zagrevanje može da utiče na vremenske prilike sve do početka leta, piše Kliks.

     

    Tagovi:
    zagrevanje, neizvesnost, klima
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga