05:54 10 April 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 39
    Pratite nas

    Britanski naučnici su utvrdili da su ljudi sa određenom varijacijom gena predodređeniji za rukovodeće pozicije, budući da u sebi imaju urođene osobine lidera, međutim, postoji i teza da u ljudskom mozgu postoji zona čijom bi se stimulacijom i najnesigurnija osoba preobrazila u lidera.

    Naučnici sa Univerzitetskog koledža u Londonu su 2013. godine otkrili deo DNK, koji je odgovoran za liderske osobine čoveka. Reč je varijaciji gena acetilholinskog receptora CHRNB3, odnosno receptora za neurotransmitere, koji prenose nervni signal u mozak.

    Jedna od varijacija gena CHRNB3 – rs4950 najčešće je sastavni deo DNK ljudi koji zauzimaju rukvodeće položaje. Naučnici su došli do takvog zaključka nakon što su analizirali genetske informacije 4.000 dobrovoljaca, kao i njihov profesionalni i privatni život.

    Međutim, naučnici smatraju da prilikom formiranja liderskih osobina, varijacija gena rs4950 doprinosi oko 24 odsto, dok ostatak zavisi od drugih faktora.

    I najnesigurnija osoba bi mogla postati lider

    Prema mišljenju kineskih neurofiziologa, u korteksu mozga može postojati posebna zona čijom bi stimulacijom i najnesigurnija osoba mogla postati lider. Međutim, ta zona je do sada otkrivena samo kod miševa.

    Naučnici su tokom eksperimenta sukobili u uskom prolazu dva mužjaka i pratili su njihovu reakciju. Po pravilu, takve situacije su se obično završavale sukobom, i jedna životinja bi oterala drugu. Međutim, tu nije reč samo o fizičkoj snazi. Na ponašanje glodara uticali su i prethodne pobede i porazi. Miševi su se ponašali agresivnije ako su imali sreće tokom prethodnih eksperimenata, ili su bili prekomerno oprezni, ako su ranije gubili u sukobima s alfa mužjacima.

    Istraživači su pretpostavljali da se podaci o tim događajima čuvaju u frontalnom korteksu mozga. Oni su zarazili miševe retrovirusom, koji je stimulisao neurone da proizvode proteine, zbog čega su nervne ćelije postale osetljive na svetlost.

    Nakon takvih promena, miševe su ponovo sukobljavali. Ispostavilo se da, nakon što bi aktivirali neurone u mozgu „omega“ miševa pomoću svetlosti, životinje bi se suprotstavile čak i najjačim i najopasnijim mužjacima. To je pozitivno uticalo na broj njihovih pobeda.

    Naučnici su pretpostavili da slična zona može postojati i u ljudskom mozgu, čije bi analiziranje moglo pomoći prilikom okrivanja uzroka određenih psihičkih obolenja. Istraživači podsećaju da su osobe muškog pola, koje važe za mačo muškarce, sklone mentalnim poremećajima.

    Alfa mužjaci podložni obolenjima

    Među mnogim populacijama životinja, zdravstveni problemi su karakteristični za alfa mužjake. Prema istraživanju kenijskih i američkih biologa, dominantne muške osobe žive u stanju konstantnog intenzivnog stresa. Zbog toga se u njihovoj krvi skuplja previše glukokortikoida – hormona, koji stimulišu rad organizma u trenucima opasnosti. U mirnom periodu povećana koncentracija tih supstanci negativno se odražava na funkcionisanje imunog sistema.

    Naučnici su devet godina pratili pet grupa pavijana. Ispostavilo se da je koncentracija glikokortikoida kod njihovih lidera bila ista kao i kod mužjaka najnižeg ranga. Dakle, svi oni preživljavaju približan nivo stresa, zbog čega položaj lidera u tom smislu nije ništa bolji od položaja „omega“ mužjaka.

    Ranije je utvrđeno da autsajderi u zajednicama primata imaju slabiji imunitet i da češće imaju probleme sa srcem i endokrinim sistemom. Međutim, kada bi se se podigli na hijerarhijskoj lestvici, oni bi ozdravili, sve dok ne bi postali lideri.

    Tagovi:
    nauka, istraživanje, lideri, Alfa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga