23:53 15 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    Virus korona se širi planetom (3050)
    2319
    Pratite nas

    Dok se u svetu traga za lekom ili vakcinom za korona virus usled globalne epidemije današnjice, pre više od 40 godina svetom je harao najsmrtonosniji virus, a od njega nije bio pošteđen ni prostor bivše Jugoslavije.

    Velike boginje (lat. Variola vera) su svetom harale veoma dugo i odnele su milione života, ali nakon višedecenijskog traganja za rešenjem 1979. godine službeno su proglašene iskorenjenim, prenosi portal „Kliks“.

    Vakcina
    © Sputnik / Ilья Pitalev
    Velike boginje odnele su više od 300 miliona života

    Velike boginje su najsmrtonosniji virus s kojim se čovečanstvo suočilo, odniele su više od 300 miliona života, a danas su jedina zarazna bolest koju smo uspeli da iskorenimo. Virusi poput svinjskog gripa koji su, kada su se pojavili, odneli mnogo života, danas spadaju u sezonske bolesti.

    Osim velike smrtnosti kod malih boginja od 30 posto, zaraženi koji su preživeli suočavali su se sa velikim posledicama - od ožiljaka do slepila, prenosi „Svetski ekonomski forum“.

    Velike boginje nisu zaobišle ni Jugoslaviju u kojoj je nakon izbijanja epidemije proglašeno vanredno stanje, država je uvedena u prisilni karantin, a kretanje je bilo strogo ograničeno. Ubrzo je sprovedena i masovna vakcinacija svih stanovnika, bez ikakvih izuzetaka i za dva meseca epidemija je bila gotova. Ograničenja su trajala još neko vreme, nakon pojave poslednjeg zabeleženog slučaja bolesti.

    U pitanju je bolest koju uzrokuje variola virus, a slično kao kod korona virusa, prenosila se kapljično i mogli ste da se zarazite ukoliko dođete u blizak kontakt sa zaraženom osobom. U vazduhu virus se raspršivao kašljanjem i kijanjem, a zaraza je bila skoro pa sigurna ukoliko dodirnete vodu iz bubuljica koje su se pojavljivale kao jedan od simptoma bolesti.

    Isprva su se širile u gusto naseljenim mestima nakon čega su trgovačkim putevima došle u sve delove sveta.

    Efikasni tretmani i lekovi protiv malih boginja nisu postojali, ali je uz napor zdravstvenih stručnjaka napravljena vakcina koja uspešno sprečava razvoj infekcije.
    Globalni program vakcinacije je vodila Svetska zdravstvena organizacija. Vakcina je otkrivena krajem 18. veka, a ove boginje su, konstantnim radom na prepoznavanju zaraženih i njihovih kontakata, u potpunosti iskorenjene tek u drugoj polovini 20. veka.

    Poslednji poznat slučaj zabeležen je u Somaliji 1977. godine, a velike boginje su zvanično proglašene iskorenjenima 1979. godine.

    Početak imunizacije, proces pod nazivom variolizacija, izgledao je tako da su doktori uzimali uzorak tečnosti iz osipa zaražene osobe i pomoću noža je prenosili na drugu osobu. Ovaj proces doveo je do velikog širenja virusa i smrtnih slučajeva.

    Konačno, za pronalazak vakcine protiv malih boginja zaslužne su dve osobe, farmer Bedžamin Džesti i doktor Edvard Džener.

    Prvo je Džesti uočio vezu između ove bolesti i kravljih boginja. On je primetio da su poljoprivredni radnici zaraženi kravljim boginjama imuni na velike boginje.

    Dve decenije kasnije, doktor iz Engleske Edvard Džener svojim rigoroznim naučnim pristupom pomogao je da se ideja o vakcinaciji što više proširi, a pre toga dokazao je povezanost ove dve bolesti.

    On je našao obolelog od kravljih boginja, uzeo tečnost iz jednog od njegovih žuljeva i tehnikom variolizacije zarazio osmogodišnjeg dečaka. Kasnije je pokušao tog dečaka da zarazi malim boginjama ─ što nije uspelo.

    Zahvaljujući njemu stvorena je vakcina koja je u procesu iskorenjivanja ove bolesti bila rutinska intervencija, a šanse za pojavom nuspojava bile su velike. U retkim slučajevima, vakcina jeste izazivala nekontrolisanu replikaciju virusa, pa i fatalne posledice.

    Tema:
    Virus korona se širi planetom (3050)
    Tagovi:
    virus, koronavirus, virus korona, vakcina, epidemija, velike boginje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga