00:51 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 114
    Pratite nas

    U julu 2018. godine svet je obišla vest da su arheolozi otkrili drevnu egipatsku „kuću mrtvih“. Dve godine od velikog otkrića, nakon temeljnih analiza, došlo je do novih saznanja o sahranjivanju i zagrobnom životu, u drevnom Egiptu.

    Bila je skrivena duboko ispod peska Sakare, grada mrtvih koji se nalazi na obali Nila, na oko 30 kilometara južno od Kaira.

    Dve godine od velikog otkrića, nakon temeljnih analiza, došlo je do novih saznanja i informacija o sahranjivanju u drevnom Egiptu, piše „Nešenel džiografik“.

    Vekovima je arheologija bila usmerena na dešifrovanje natpisa i artefakata iz kraljevskih grobnica, a veoma malo na detalje iz svakodnevnog života. Radionice za mumificiranje verovatno su postojale širom Egipta, i sada, otkrićem u Sakari, one su dobile svoje zasluženo mesto, jer su arheološki dokazi za ogromnu pogrebnu industriju prvi put detaljno dokumentovani.

    Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram

    Objava koju deli Ancient Egypt (@ancientegyptofficial) dana

    „Dokazi koje sada imamo pokazuju nam da su ljudi zaduženi za balzamovanje imali dobar osećaj za biznis“, kaže Ramadan Husein, egiptolog sa Univerziteta Tibingen u Nemačkoj. „Bili su veoma pametni kada je reč o alternativnim načinima balzamovanja“. Na primer, ako stanovnik drevnog Egipta svom bližnjem nije mogao da priušti pogrebnu masku izrađenu od zlata i srebra, oni bi im ponudili beli malter i zlatnu foliju, ako ne bi imao dovoljno novca za sjajni egipatski alabaster za kovčeg – dobio bi lepo ofarbanu glinu, kaže Husein. „Do sada smo o tome samo čitali, a sada te priče o ovom poslu možemo da smestimo u kontekst“, dodaje Husein.

    Neočekivano otkriće

    Raniji egiptolozi su se najviše fokusirali na grobnice i načine sahranjivanja iz starijih perioda egipatske istorije.

    Kada je Husein počeo da radi u Sakari, 2016. godine, istraživao je grobnice skrivene duboko pod zemljom, a koje datiraju iz oko 600. godine pre nove ere.

    Tokom istraživanja, Husein i njegov tim naišli su na okno uklesano u postolje koje je bilo ispunjeno peskom i krhotinama.

    Nakon što su uklonili 42 tone krša, arheolozi su stigli na dno i tamo pronašli prostranu komoru sa visokim plafonom, iz koje je takođe bilo neophodno izbaciti pesak i kamenje. Među krhotinama nađeno je i dokumentovano na hiljade razbijenih komada posuđa. Mukotrpno iskopavanje je trajalo mesecima.

    Kada je dvorana konačno bila ispražnjena, ekipa je bila iznenađena spoznajom da mesto koje su čistili mesecima – nije grobnica. U dvorani se nalazio podest, poput stola, a uzduž jedne njegove strane bili su uzrezani plitki kanali. U jednom uglu prostorije, bila je posuda veličina bureta ispunjena ugljenom, pepelom i tamnim peskom. Bio je tu i jedan stariji tunel, deo mreže prolaza u steni ispod Sakare, kroz koji je strujio hladan vazduh.

    Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram

    Objava koju deli Ancient Egypt (@ancientegyptofficial) dana

    Huseinu nije dugo trebalo da shvati da je pronašao pogrebnu radionicu, sa postoljem gde su kanali služili da se niz njih sliva krv i prirodnim sistemom ventilacije.

    „Ventilacija je bila neophodna jer su se u toj komori vadila utroba. Vazduh je morao da struji, i zbog neprijatnih mirisa i zbog insekata“, kaže Husein.

    Tokom prošle godine, stručnjaci za keramiku, uspale su da sastave pronađene delove, rekonstruišući stotine posuda koje su se nalazile u komori.

    „Na svakoj posudi bilo je ispisano ime supstance koja se u njoj čuvala, kao i kod dana, u procesu balzamovanja, se koristi“, kaže Husein.

    Obredi

    Ovo otkriće je pravo blago za naučnike koji proučavaju praksu drevnih egipatskih sahrana, nudeći im jedinstveni pogled na ovaj obred i mumificiranje.

    Iako postoji obimna literatura koja opisuje proces mumificiranja, pa čak i prikazi na zidovima grobnica, teško je doći do arheoloških dokaza.

    „Veoma malo radionica koje su se bavile ovim procesom, je pravilno iskopano“, kaže Ditrih Rau, kustos Egipatskog muzeja Univerziteta u Lajpcigu. „To doprinosi velikoj rupi u našem znanju. Otkrića u Sakari sada pomažu da se ta praznina popuni“, kaže Husein i dodaje „sada prvi put možemo da govorimo o arheologoiji balzamovanja“.

    Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram

    Objava koju deli Viagens ao Egito (@maktubtravel) dana

    Drevni Egipćani su verovali da telo mora da ostane netaknuto, da bi u njemu duša nastavila da stanuje i posle smrti. Zbog toga im je proces balzamovanja bio veoma važan - bila je to kombinacija svetog obreda i medicinskog postupka. Proces je bio pažljivo orkestriran ritual koji je uključivao posebne molitve i obrede koji su vršeni svakog od 70 dana, koliko je bilo potrebno da se preminuli pretvori u mumiju.

    „Bila je to ogromna industrija“, kaže Husein za posao pogrebnika. Osim što su služili kao sveštenici i radili kao prodavci alternativnih materijala za balzamovanje, egipatski pogrebnici bili su i prodavci nekretnina.

    Nakon što bi obred balzamovanja bio završen, mumiji je trebalo obezbediti i mesto za zagrobni život. Grobnica bi bila onolika koliku je porodica mogla da priušti. Na primer, piramide nas podsećaju na to koliko su novca za grobnice davali najbogatiji stanovnici Egipta.

    I dok su faraoni i egipatska elita polagani da odmaraju u skupim kovčezima u živopisno ukrašenim grobnicama prepunim blaga, Huseinovo istraživanje pokazalo je, govoreći u savremenom poslovnom žargonu, da su drevni preduzetnici imali i „pakete sa popustom“ prilagođene različitim budžetima.

    Samo nekoliko metara od radionice za mumificiranje u Sakari, otkriveno je i drugo okno koje vodi do kompleksa od šest grobnica. Unutar tih grobnica pronađeno je više od 50 mumija.

    Na dnu okna – oko 30 metara ispod površine – gde su prostorije bile najskuplje zbog „blizine podzemnog sveta“, pronađen je sarkofag, u kom je bila sahranjena žena, od krečnjaka težak gotovo sedam i po tona. U obližnjoj komori nalazila se mumija žene čije je lice bilo prekriveno maskom od zlata i srebra. To je bila prva takva maska pronađena u Egiptu posle više od pola veka.

    U kompleksu su se nalazili i Egipćani srednje klase, ali i radničke. Egipćani radničke klase bili su smeštani u jednostavne drvene kovčege ili su bili samo umotani u platno i stavljeni u jamu sa peskom.

    Drevno egipatsko društvo imalo je čitavu klasu sveštenika posvecenu brizi o duhovima mrtvih. Opis njihovog posla podrazumevao je održavanje grobnica i svakodnevne molitve za preminule. Pojedini sveštenici bili su zaduženi za desetine grobnica u kojima su ležale stotine mumija.

    Pogledajte ovu objavu u aplikaciji Instagram

    Objava koju deli Ancient Egypt (@ancientegyptofficial) dana

    „Ljudi su jednom nedeljno donosili darove mrtvima“, kaže Koen Donker van Hil, egiptolog sa Univerziteta u Lajdenu, koji je godinama proučavao govore potpisane između sveštenika i porodice preminulih.

    „Mrtvi ljudi su novac, u osnovi, to je to, a arheološki nalazi sada potvrđuju ono što se samo nagađalo na osnovu dokumenata koji su stari milenijumima“, kaže i Donker van Hil i dodaje „bila je to čitava infrastruktura pod zemljom, koja je do Huseionovih iskopavanja bila zapostavljena“.

    Tokom istraživanja Husein je shvatio da se okno u kom se nalazi radionica za mumificiranje, nalazi na manje od tri metraod mesta gde su francuski i egipatski bageri prestali da pretražuju 1899. Komora i njen sadržaj bili su sakriveni peskom koji su užurbano bacani u stranu. „Možda moramo da se vratimo na mesta koja su istraživana u 1800-im i ranim 1900-ima,“ kaže Husein, „i počnemo ponovo da ih otkopavamo“. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    mumija, Egipat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga