08:32 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    1415
    Pratite nas

    Americi prete razarajuće vremenske nepogode koje bi mogle da pretvore velike površine plodnog zemljišta u pustinju. Peščane oluje, poznate kao „posuda prašine“, poslednji put su se dogodile u vreme Velike depresije tridesetih godina i naterale su milione Amerikanaca da se isele iz svojih domova.

    Serija peščanih oluja pod nazivom „posuda prašine“ pogodila je srednji deo SAD i Kanade tridesetih godina prošlog veka, baš u vreme Velike depresije, pretvarajući, zajedno sa sušom, plodne njive u pustinju, a čak su ih opisali i poznati američki pisci, kao što je Džon Stejnbek u svojim „Plodovima gneva“.

    Ta vremenska nepogoda, za koju se smatralo da se događa jednom u sto godina, sve je izglednija, smatraju australijski naučnici sa Univerziteta Južni Kvinsland, koji su svoj rad objavili u časopisu „Nejčr klajmat čejndž“, prenosi AFP.

    Kako navode stručnjaci, verovatnoća za takve događaje u SAD dvostruko je povećana usled klimatskih promena, pa bi sada „posuda prašine“ mogla da se dogodi jednom u svakih 40 godina. Ako globalne temperature porastu za više od dva stepena u proseku, takve oluje mogle bi da se događaju jednom u 20 godina.

    Ne samo da njihova učestalost može da se poveća, već će biti i jače nego ona koja je poslednja upamćena, jer bi porast temperature i suše mogli da prorede vegetaciju, kaže Frederika Oto sa Univerziteta Oksford, koja je koautor studije.

    Peščana oluja u SAD tridesetih godina 20. veka
    Milioni Amerikanaca napustili su svoje domove tridesetih godina zbog peščanih oluja koje su plodnu zemlju pretrvarale u neplodnu

    Kako se navodi u studiji, poljoprivreda bi ovom pojavom, i pored modernizacije, mogla da bude teško pogođena, jer se veliki deo navodnjavanja u SAD oslanja na podzemne vode, koje bi takođe bile pogođene sušom, a već su u dobroj meri iscrpljene.

    Naučnici kažu da velike obradive površine, kao i one na kojima se gaji samo jedna kultura, poput kukuruza ili pšenice, te nedostatak prirodne vegetacije, pospešuju uslove za eroziju tla i stvaranje „posude za prašinu“.

    „Ako nigde nemate drveća, mnogo je teže držati vodu u zemlji. Vrsta useva koje uzgajate i veličina polja utiču na to kako tlo može zadržati vodu“, kaže Oto.

    Tim Kouan, profesor Univerziteta Južni Kvinslend i vodeći autor studije, kaže da su se fokusirali na uticaj porasta temperature, ali da i način korišćenja zemljišta ima veliki uticaj na ovu pojavu.

    Prethodna studija koja se bavila ovim pitanjem pokazuje dramatične opasnosti od nove „posude prašine“.

    „Četvorogodišnje smanjenje proizvodnje pšenice, kakvo se zbog ’posude prašine‘ dogodilo tridesetih godina prošlog veka, u velikoj meri smanjuje snabdevanje brašnom i njegove rezerve u SAD, a negativno utiče i na stanje na svetskom tržištu“, kaže Alison Heslin sa Kolumbija univerziteta, koja je vodila to istraživanje.

    Prema nalazu tog istraživanja, posle četiri godine američki izvoz žita bi se prepolovio, dok bi zalihe bile smanjene za 94 odsto.

    Još jedno istraživanje, objavljeno u časopisu „Sajens“, navodi da je zapad SAD ušao u period „megasuše“, četvrti u poslednjih 1.200 godina, koji bi mogao da potraje decenijama, pa čak i vekovima.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    klimatske promene, Sjedinjene Američke Države
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga