14:34 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    Piše
    42479
    Pratite nas

    Tražeći ugalj, bageri na površinskom kopu rudnika Kostolac, nedaleko od Viminacijuma, pronašli su brod, a Sputnjik je imao priliku da prvi zabeleži kako ovo veliko arheološko otkriće izgleda posle čišćenja od mulja i peska.

    Po samom pronalasku bilo je teško utvrditi iz kog je perioda, jer brod je pronađen sedam metara ispod zemlje, daleko od reke. Sada je jasno da je reč o rimskom brodu koji je najverovatnije služio za prevoz putnika. Rimskim graditeljima pozavideo bi svaki majstor današnjice, kaže za Sputnjik dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, čovek koji je ceo život posvetio istraživanju ove lokacije.

    Kako su arheolozi pronašli brod kod Kostolca

    Dunav je pre hiljadu i po godina bio veoma živ, njime su se prevozili vojnici, namirnice, ali i kameni spomenici urađeni negde daleko, naručeni od kupaca koji to mogu da plate, recimo sa pontskih ili crnomorskih obala. Pronađen je daleko od reke jer su rukavci Dunava meandrirali na više mesta, to znamo na osnovu saradnje sa geomorfolozima sa Rudarsko – geološkog fakulteta, taj deo današnjeg rudnika bio je jedan od rukavaca“, objašnjava Korać.

    Pored broda, na kopovima su pronađena i dva monoksila, a istraživanja koja slede utvrdiće ko se i kada vozio ovim čamcima na rimskom limesu, granici koja je odvajala varvarski i svet u kome su važila pravila „pax romana“.

    Tražeći ugalj, bageri na površinskom kopu rudnika Kostolac, ispod sedam metara zemlje i peska pronašli su brod.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Tražeći ugalj, bageri na površinskom kopu rudnika Kostolac, ispod sedam metara zemlje i peska pronašli su brod.

    Viminacijum ponovo otvoren

    Viminacijum je nedavno ponovo otvoren za posetioce, u njemu zbog koronavirusa važe mere opreza kojih se pridržavaju vodiči i svi zaposleni u Parku. Razgledanje je u manjim grupama, a ture su organizovane na svakih sat vremena.

    Uporedo s turistima u Viminacijumu borave i mladi istraživači, od njih dvadeset i pet, šesnaest su doktori nauka, devet doktorandi. Oni su i osmislili Arheološki park, koji je ugledna organizacija koja brine o arheološkim parkovima „Egzarh“ sa sedištem u Holandiji, Viminacijum je proglasila za jedan od deset najlepših parkova Evrope.

    Ranije otkriven zlatni nakit žena Viminacijuma danas se čuva u Narodnom muzeju u Požarevcu, blago otkirveno nakon otvaranja Arheološkog parka biće izloženo u samom drevnom gradu.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Ranije otkriven zlatni nakit žena Viminacijuma danas se čuva u Narodnom muzeju u Požarevcu, blago otkirveno nakon otvaranja Arheološkog parka biće izloženo u samom drevnom gradu.

    Zlatni nakit i drugi dragoceni predmeti koje su koristili stanovnici Viminacijuma, pronađeni pre otvaranja Parka, danas se čuvaju u Narodnom muzeju u Požarevcu. To je neznatan broj predmeta u odnosu na ono što smo mi do sada pronašli, objašnjava Korać.

    “Vrh brate, kopaj brže”!

    „Imamo preko tri stotine zlatnih predmeta koji čekaju da obraduju posetioce. Više od 100 hiljada predmeta je nađeno na Viminacijumu, to je veliko bogatstvo, bogatstvo jedne zemlje. To čeka da ga izvučemo na svetlo dana, upravo sada radimo vitrine gde ćemo sve staviti. One će biti bezbedne, moći ćemo konačno da pokažemo posetiocima to bogatstvo“, ne skriva radost Korać.

    Na pitanje koliko vremena treba da prođe da bi se otkrio ceo drevni grad, on podseća da se na istraživanju Pompeje radilo tri veka. Kao arheolog odlično razume nestrpljenje da se posao završi, a deli s nama i oduševljenje i nestrpljenje posetilaca Viminacijuma;

    Dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, čovek koji je ceo život posvetio istraživanju Viminacijuma.
    © Sputnik / Dejan Simić
    Dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, čovek koji je ceo život posvetio istraživanju Viminacijuma.
    „Imamo knjigu utisaka, često je čitam, da ispravim pravce, ako nisu dobri. Jedan od posetilaca koji je očito bio oduševljen onim što je video, ali izgleda da mu je bilo malo, napisao je „Vrh brate! Kopaj brže!“

    Viminacijum su razorili Huni, bilo je pokušaja obnove, ali nikada više nije živeo kao pre, jer je došlo do velikih društvenih pomeranja. Iako se teorija o nestanku civilizacija, a pogotovo Rimskog carstva, bazira na ekonomskim momentima, pojedini stručnjaci tvrde da se Rimsko carstvo zapravo raspalo zbog migrantske krize. Tu sa našim sagovornikom pravimo paralelu sa današnjim vremenom.

    Savršeno očuvane posude za eterična ulja koje su koristili stanovnici Viminacijuma čuvaju se u Narodnom muzeju u Požarevcu.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Savršeno očuvane posude za eterična ulja koje su koristili stanovnici Viminacijuma čuvaju se u Narodnom muzeju u Požarevcu.
    Meko osvajanje
    Današnja pomeranja stanovništva sa istoka u Evropu, ovaj cenjeni stručnjak naziva mekim osvajanjem, jer se u njemu ne koristi oružje. Ove migracije su po njemu daleko ozbiljnije:

    „One su zapravo eksplozija nečega što se dešava na nekom drugom prostoru. Ili je to prinuđenost usred ratnih dejstava, pa prosto ljudi idu tamo gde toga nema ili je ovo demografska eksplozija. Antropolozima je vrlo interesantna ta eksplozija na afričkom kontinentu, to je nešto što ničim ne možete da zaustavite. Možete godinu, dve, ali nama arheolozima ni 100 ili 200 godina nije mnogo. Demografija će učiniti to da ćemo na neki način biti osvojeni. Koliko će to ostaviti traga u dugoročnom smislu, to je drugo pitanje“, ocenjuje Korać.

    Dragulj Viminacijuma, freska mlade žene, koju su arheolozi nazvali Divina, a zbog položaja ruku i zamišljenog pogleda zovu je i Mona Liza kasne antike.
    © Sputnik / Senka Miloš
    Dragulj Viminacijuma, freska mlade žene, koju su arheolozi nazvali Divina, a zbog položaja ruku i zamišljenog pogleda zovu je i Mona Liza kasne antike.
    Tagovi:
    istraživanje, migrantska kriza, zlato, rudnik, Rimsko Carstvo, brod, Viminacijum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga