09:46 27 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 487
    Pratite nas

    Istraživači predviđaju da će zbog globalnog zagrevanja polovina alpskih glečera nestati do 2050. godine, a Grenland više neće imati, barem u primorskim oblastima, snežni pokrivač. To će ubrzati klimatske promene. Ovi procesi, međutim, na neki način pomažu nauci.

    Led koji se topi, naime, otkriva mnoge dobro očuvane arheološke artefakte i misteriozne organizme.

    Šta sakriva večni led

    U Norveškoj, na planinama Jutunhejmen i Opland 2006. godine su počeli da se tope glečeri. Naučnici su posetili ta mesta i otkrili nekoliko strela iz ere Vikinga, od kojih su neke imale dobro očuvano perje. To je omogućilo da se započne grandiozni međunarodni rad na izučavanju artefakata koji su nastali ispod ledenog pokrivača.

    Od tada je pronađeno oko dve i po hiljade predmeta, a najstariji su pre šest hiljada godina. Zbog činjenice da su sve to vreme bili u ogromnim prirodnim frižiderima, artefakti izgledaju kao da su ih vlasnici izgubili tek juče.

    Među najzanimljivijim pronalascima su skije stare 1.300 godina sa očuvanim kožnim vezovima, potkovice konja za vuču, delovi odeće i obuće.

    Uz to, svi su vrlo neravnomerno raspoređeni po istorijskim epohama. Većina pripada kasnoj antici, kada je, kak neki stručnjaci pretpostavljaju, u Evropi veoma zahladilo, takozvano Malo ledeno doba. Ostala otkrića su iz doba Vikinga, period od osmog do desetog veka. Jako malo ima predmeta iz visokog i kasnog srednjeg veka.

    Po mišljenju norveških i britanskih naučnika, drevni Skandinavci su aktivno lovili tokom zahlađenja jer bi inače jednostavno bilo nemoguće preživeti. Prinosi useva su opadali, a divlje životinje koje žive u planinama Jutunhejmen i Opland su poslužile kao jedan od izvora hrane.

    U doba Vikinga stanovništvo se naglo povećalo, trgovinski putevi su prolazili preko planinskih prevoja. Zato postoji toliko pronalazaka koji potiču iz ovog perioda. Od jedanaestog veka prestali su napadi, lov se zamenjuje poljoprivredom, ljudi su sve manje zainteresovani za planinske staze. I artefakata je ostalo malo.

    Moda drevnih ljudi

    Glečer koji se topi Lendbrin (Norveška) i koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1690-1920 metara, 2011. godine je otkrio zaista jedinstven artefakt — vunenu tuniku, sašivenu pre gotovo 17 vekova, između 230. i 390. godine. Za odeću dužine više od metra korišćena su dva kroja visokokvalitetne vunene tkanine različitih boja. Ovčja vuna je odabrana vrlo pažljivo, korišćeno je romboidno tkanje.

    Sudeći po obliku tunike i nedostatku kopči, nosili su je kao što se danas nose moderni džemperi. Arheolozi pretpostavljaju da je vlasnik ove odeće bio visok oko 1,7 metara, što je poprilično za to vreme. Najverovatnije je u planinama zapao u neku nesreću i tuniku je zarobio glečer.

    Put za vreme Vikinga

    Devet godina kasnije arheolozi su utvrdili da tunika nije izgubljena na pustoj planinskoj stazi, već na prometnom putu koji su aktivno koristili trgovci i pastiri.

    Ukupno je na Lendbrinu pronađeno oko osam stotina artefakata, među kojima su osim dobro očuvane odeće bili i lovački noževi, ostaci skija i sanki, kao i kosti i rogovi domaćih životinja. Upravo njihovo precizno datiranje je omogućilo da se utvrdi kada i zašto su ljudi koristili planinski prelaz, koji se nakon toga sakrio ispod glečera.

    Očigledno je da su u bronzanom dobu na tim mestima samo lovili, ali do tristogodišnjice naše ere postojao je put koji je spajao visoko planinska naselja stočara sa letnjim pašnjacima. Kasnije je ova ruta bila korisna stanovnicima unutrašnjih područja Norveške i trgovcima koji su preko te rute mogli da stignu do obalskih krajeva zemlje.

    Lendbrin je bio popularan kod Vikinga. Tada je glavna staza bila obeležena kamenim nasipima, a na vrhu je bila koliba u kojoj su putnici mogli da prenoće ili sačekaju da prođe nevreme. Početkom šesnaestog veka put je bio napušten.

    Zamrznute, ali ne ubijene

    Pored neverovatnih arheoloških artefakata, glečeri koji se tope otkrivaju tragove drevnih stanovnika Zemlje. Ne radi se samo o mumijama životinja i ljudi, kao što su mamut Juka i pećinski lavovi iz Jakutije ili alpski lovac Eci sa Alpa, već i o virusima nepoznatim nauci.

    Naučnici su ove godine u tibetskom glečeru otkrili 28 virusa starih skoro 15 hiljada godina. A 2014. godine u Rusiji su pronašli džinovske čestice virusa Fitovirus sibirikum i Molivirus sibirikum starog trideset hiljada godina. Toliko su velike da se mogu videti pod običnim mikroskopom.

    Istraživači ističu da uz dodatno zagrevanje, topljenje glečera i večnog leda, ovi virusi mogu zaraziti žive organizme. Barem kada su Fitovirus sibirikum i Molivirus sibirikum oživeli u laboratoriji, čestice su bile zarazne. Međutim, njihove žrtve su bile jednoćelijske amebe, a ne čovek.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Norveška, Vikinzi, viking, artefakti, topljenje, arheologija, glečer
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga