21:30 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    3320
    Pratite nas

    Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi globalne temperature na godišnjem nivou u narednih pet godina prvi put mogle da pređu ključni prag od 1,5 stepeni celzijusa.

    Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema, a naučnici su zaključili da je zapadna Evropa u opasnosti zbog povećane učestalosti oluja. Istovremeno, mnogi delovi Južne Amerike, Južne Afrike i Australije verovatno će imati više suša nego što su imali u bliskoj prošlosti, dok je u Sibiru postignut novi rekord, jer su prosečne temperature u junu, drugu godinu zaredom, znatno povećane.

    „Cela planeta je toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijski nivo, a poslednjih godina ta anomalija je i veća“, ukazuje prof. dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju.

    Đurđević za „Novosti“ napominje da se nalazimo u procesu globalnog zagrevanja i da se klimatske promene danas dešavaju u znatno kraćim vremenskim intervalima nego u prošlosti.

    U Pariskom sporazumu, kao granična vrednost navodi se 1,5 stepeni, kao i da srednja globalna temperatura treba da ostane ispod dva stepena Celzijusa. U njemu se još kaže da ne bi smelo da se dozvoli da se planeta zagreje više od toga.

    „U Pariskom sporazumu piše da treba da pokušamo da ostanemo ispod 1,5 stepeni zato što su onda rizici povezani sa klimatskim promenama znatno manji“, objašnjava profesor Đurđević.

    „Ukoliko temperatura pređe 1,5 stepeni, male ostrvske zemlje u Pacifiku, kod kojih je nadmorska visina često samo nekoliko metara, s porastom srednjeg nivoa globalnog okeana biće potopljene“, ukazao je on.

    Jake kiše, poplave, požari

    Poznato je da klimatske promene utiču na intenzitet toplotnog talasa i dužinu trajanja ekstremnih padavina.

    „Sve ono čemu smo svedočili prethodnih godina, jake kiše, poplave, požari, u budućnosti će biti češće i intenzivnije“, upozorava profesor Đurđević.

    „Ako uspemo da se zaustavimo na 1,5 stepeni Celzijusa, promena će predstavljati neku vrstu povećanog rizika, ali ako se zaustavimo na dva stepena, učestalost toplotnih talasa, intenzitet poplava i šumskih požara biće mnogo veći. Zato je bolje zaustaviti porast temperature na 1,5 nego na dva stepena Celzijusa“.

    Prema rečima profesora Đurđevića, zaustavljanje porasta srednje globalne temperature je komplikovan zadatak, povezan sa transformacijom energetskog sistema i prestankom korišćenja fosilnih goriva.

    Spas u električnim automobilima

    „Nije lako za kratko vreme u celom svetu zameniti energetska postrojenja i transport koji koristi ugalj, gas i naftu. Automobili moraju da budu električni. Jedino na taj način mogu se zaustaviti klimatske promene. Da nam je neko pre šest meseci rekao da će ceo svet da stane zbog jednog malecnog virusa, ne bismo mu verovali. Tako da ni ovo nije nemoguće, samo je potrebno da ljudi budu odlučni“, istakao je Đurđević.

    Pojedine studije pokazuju da sva energija koja je potrebna društvu, čak i u budućnosti, kada potrebe za njom budu veće, može da se proizvede iz obnovljivih izvora.

    „Da bi se planeta spasla potrebno je da imamo nula neto emisiju ugljen-dioksida u atmosferi“, kaže Đurđević.

    Biljke svake godine, kako navodi, iz atmosfere izvuku jedan mali deo ugljen-dioksida, tako da bi nama bilo dopušteno da emitujemo ugljen-dioksid onoliko koliko su one u stanju da ga izvuku iz atmosfere.

    „U tom slučaju će temperatura da se ustali na nekom nivou, a da li će taj nivo da bude dva ili jedan stepen zavisi od toga koliko brzo hoćemo da se transformišemo“.

    Da li će globalno otopljavanje odlediti stare viruse

    Pojedini naučnici upozoravaju na to da bi usled posledica globalnog zagrevanja bivši trajni ledeni pokrivači Sibira i Grenlanda postali poprišta „vaskrsenja“ virusa i bakterija koji su bili zamrznuti u ledenom pokrivaču.

    Poznato je da su oni šampioni preživljavanja. Naučnici su otkrili delove ribonukleinske kiseline španskog virusa iz 1918. godine u telima sahranjenim u masovnim grobnicama u tundrama Aljaske.

    „Postoje priče o tome, ali mislim da je bolje ne otvarati tu temu, pošto su ljudi naplašeni zbog virusa korona i to će još više da ih zbuni“, smatra profesor Đurđević.

    On je naveo da postoje nalazi u ledenim depozitima na Severnom i Južnom polu zarobljenih bakterija i virusa, ali ističe to ne znači da oni mogu da se aktiviraju.

     

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    virusi, globalno otopljavanje, klimatske promene, globalno zagrevanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga