12:54 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    1310
    Pratite nas

    Nalazi radioaktivne prašine duboko ispod površine okeana sugerišu da se Zemlja kreće kroz masivan oblak čestica i plina nastao nakon snažne eksplozije zvezde.

    U poslednjih 33.000 godina svemir kontinuirano zasipa Zemlju retkim izotopom gvožđa koji nastaje u supernovama. Ovo nije prvi put da je izotop gvožđa-60 nađen na našoj planeti što doprinosi sve većem broju dokaza da se Zemlja već neko vreme kreće kroz međuzvezdani oblak prašine koji je verovatno nastao nakon supernove koja se dogodila pre više miliona godina.

    Nuklearni fizičar Anton Valner s Australijskog nacionalnog univerziteta je pre nekog vremena datirao naslage tog izotopa u morskom dnu na pre 2,6 miliona i 6 miliona godina, što sugeriše da je u tom periodu na Zemlju padala prašina supernove. Međutim sada su nađeni dokazi da je gvožđe-60 palo na našu planetu u zadnjih 20 godina, piše „Sajns Alert“.

    Pronađen u antarktičkom snegu

    Pre nekoliko godina naučnici su objavili da je u svemirskom prostoru oko zemlje otkriveno gvožđe-60, a sada je Valner pronašao taj izotop u pet uzoraka uzetih s morskih dubina, s time da su neki bili stari i 33.000 godina. Otkrio je da je količina gvožđa-60 u uzorcima bila prilično jednaka tokom celog vremenskog razdoblja.

    Međutim, postoji jedan problem. Naša planeta se trenutno kreće kroz područje koja se naziva Lokalni međuzvezdani oblak, a koji se sastoji od plina, prašine i plazme. Ako je ovaj oblak nastao nakon eksplozija zvezda, odnosno supernova, onda je razumno očekivati ​​da na Zemlju već neko vreme pada prašina sa gvožđem-60, što je dokazivao i Valner.

    Ali ako je Lokalni međuzvezdani oblak zaista izvor gvožđa-60, njegov nivo je trebala naglo da poraste kada je Sunčev sistem ušao u oblak, što se dogodilo u zadnjih 33.000 godina. Najstariji uzorak s ovim izotopom je u tom slučaju trebao imati najmanje nivo gvožđa-60 - što nije bio slučaj.

    Drevna supernova

    Stručnjaci smatraju da je moguće da Lokalni međuzvezdani oblak i prašina supernove nisu jedinstvena struktura već da su se pojavili u isto vreme, odnosno da su ostaci supernove koja se dogodila pre više miliona godina ostali u nekim delovima međuzvezdanog oblaka.

    „Neka nedavna istraživanja sugerišu da bi se gvožđe-60 zarobljeno u česticama prašine moglo kretati ​​u međuzvezdanom mediju. To bi značilo da ovaj izotop možda dolazi iz još starijih supernova i da mi hvatamo neku vrstu njihovih jeka“, rekao je Valner.

    Stručnjaci veruju da ćemo doći do odgovora ako potražimo još uzoraka sa gvožđa 60, pogotovo onih koji su stari između 40.000 godina i oko milion godina. U tom slučaju, ako se nivo gvožđa-60 povećava sa starošću uzorka, to bi značilo da izotop dolazi od drevne supernove, prenosi portal „Indeks“.

    S druge strane, veći nivo izotopa u novijim uzorcima pokazale bi da je izvor gvožđa-60 Lokalni međuzvezdani oblak.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    svemir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga