21:07 24 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    Piše
    73457
    Pratite nas

    Na lokalitetu Gradište kod Iđoša arheolozi rade na malom čudu urbanizma podignutom pre 7 hiljada godina. U kući neolitskog naselja ovih dana pronađeno je posuđe koje pripada vinčanskoj kulturi, ali je ukrašeno drugačijim stilom, što govori o mešanju uticaja više kultura na ovom prostoru.

    Arheolozi iz Srbije i Irske rade na otkrivanju naselja koje datira iz neolita, bronzanog i gvozdenog doba, a prostiralo se na čak 18 hektara. Na neolitskom delu lokaliteta nalazi se urbanistički sjajno organizovano selo sa stotinu kuća.

    Jedna od kuća srušena je planski. Stanari su pre 7 hiljada godina čak i reciklirali materijal od koga je sagrađena, pronađeni su ostaci razrušenih peći koje su demontirane, da bi bile ugrađene u novi objekat.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    Jedna od kuća srušena je planski. Stanari su pre 7 hiljada godina čak i reciklirali materijal od koga je sagrađena, pronađeni su ostaci razrušenih peći koje su demontirane, da bi bile ugrađene u novi objekat.

    Vojvodina multietnička i u praistoriji

    Dr Miroslav Marić, arheolog Balkanološkog instituta u Beogradu već sedam godina radi na ovom projektu u kome su prartneri Narodni muzej iz Kikinde i Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice, a učestvuju i kolege i studenti Univerzitetskog koledža Dablin koji svakog leta dolaze u Srbiju.

    On objašnjava da se naselje nalazilo na jednom od delova nekadašnjeg meandra Tise, koja je sada od tog mesta udaljena čak 20 kilometara, a u praistoriji je bila samo tri kilometra dalje.

    "Ideja je da ispitamo kako se formiraju identiteti zajednica kroz praistoriju, jer se lokalitet nalazi na obodu nekoliko glavnih kultura tokom cele praistorije. U neolitu je to Starčevo i Kereš, Starčevo je više balkanski fenomen, a Kereš panonski fenomen ranog neolita, dok se u kasnom neolitu na ovim prostorima prožimaju vinčanska i potiska kultura", kaže Marić.

    Dragocenost pronađena u jednoj od kuća - amforeta čiji su ukrasi dokaz mešanja kultura na ovim prostorima u kasnom neolitu.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    Dragocenost pronađena u jednoj od kuća - amforeta čiji su ukrasi dokaz mešanja kultura na ovim prostorima u kasnom neolitu.

    Kuća koja otkriva kako se živelo pre 7 hiljada godina

    Studenti iz inostranstva zbog korone ovog leta nisu mogli da učestvuju u projektu, pa su srpski areheolozi unajmili fizičke radnike. Oni su imali priliku da prisustvuju jedinstvenom događaju, otkrivanja dve kuće ovog naselja u kome su ljudi živeli 4800 godina pre naše ere.

    "U jednoj kući koja je srušena nismo ništa pronašli, očigledno je prethodno ispražnjena i srušena planski. Toliko je bila ispražnjena, da su čak reciklirali materijal od koga je sagrađena, na dva mesta smo našli ostatke razrušenih peći koje su demontirali do te mere da su čak i podnice povadili pre nego što su srušili kuću, da bi ih koristili u nekom sledećem objektu", priča nam Marić.

    Na samo metar i po od ove kuće pronađena je druga, na sreću naučnika, izgorela je u požaru. U njoj su pronađeni predmeti koji su se tu zatekli, a upravo oni su važan dokaz teorije o mešanju različitih kultura na ovom prostoru.

    Na sreću naučnika, ova kuća izgorela je u požaru, pa su u njoj pronađeni predmeti koji su se tu zatekli, a oni su važan dokaz teorije o mešanju različitih kultura na ovom prostoru.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    Na sreću naučnika, ova kuća izgorela je u požaru, pa su u njoj pronađeni predmeti koji su se tu zatekli, a oni su važan dokaz teorije o mešanju različitih kultura na ovom prostoru.

    "Našli smo četiri kamene alatke, tri su bile u jednoj dobro očuvanoj amforeti koja je ležala na podu ispod srušenog izgorelog zida. Našli smo i fragmente slomljenih posuda zatečenih u kući u trenutku urušavanja. Pronašli smo i nešto malo ugljenisanog drveta i zrna pšenice ili slične žitarice koja se tu sušila, pripremala za ishranu".

    Amforeta, njena izrada i forma pripadaju vinčanskoj kulturi, a ukrašena je stilom potiske linearne keramike, što govori o mešanju uticaja, odnosno populacija. Naš sagovornik objašnjava da su u praistoriji keramičari bile žene koje su se jednoj tradiciji učile od majki ili baka, a kad bi se udale, preuzimale su tradiciju izrade i ukrašavanja posuda od svekrva.

    "Ovo možda pokazuje da ta populacija nije skroz autohtona, da su izgleda, dovodili žene sa strane. Da li je to bilo dobrovljno, putem prijateljstva ili osvajanjem, upadima u tuđe selo i otimanjem žena, to je teško otkriti u ovakvom nivou istraživanja", kaže naš sagovornik.

    U praistoriji keramičari su bile žene koje su se jednoj tradiciji učile od majki ili baka, a kad bi se udale, preuzimale su tradiciju izrade i ukrašavanja posuda od svekrva.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    U praistoriji keramičari su bile žene koje su se jednoj tradiciji učile od majki ili baka, a kad bi se udale, preuzimale su tradiciju izrade i ukrašavanja posuda od svekrva.

    Neprevaziđeni urbanisti neolita

    O ozbiljnoj društvenoj i prostornoj organizaciji na kojoj ljudima iz praistorije mogu da pozavide i današnji urbanisti govori raspored kuća u ovom gusto naseljenom selu. U centralnom delu na brežuljku kuće su gusto poređane u redove, a u ravnom delu naselja šire se u lukovima.

    Konačnu potvrdu mešanja populacija arheolozi će imati nakon što istraže i same stanovnike. Do sada su pronaši nekoliko skeleta, ali još nisu stigli do nekropole. Potrebno je više skeleta kako bi se uradile izotopske analize i pomoću količine stroncijuma u njihovim kostima i zubima otkrilo da li su odrasli na tom prostoru ili su se od nekud doselili.

    Arheolog Miroslav Marić na lokalitetu Gradište
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    Arheolog Miroslav Marić na lokalitetu Gradište

    Na kraju razgovora za Sputnjik Marića smo pitali u kom srodstvu su današnji stanovnici ovog kraja sa ljudima koji su na ovom prostoru živeli pre sedam hiljada godina:

    "Oko 6 do 7 odsto našeg genetskog materijala potiče od te neolitske populacije, sve ostalo su kasnije mešavine, zaključno sa sveslovenksim koje čine oko 30 odsto našeg genotipa. Proizvod smo svih koji su ovde bili od pre 15 hiljada godina pa do danas".

    Ovaj višeslojni lokalitet spada u kategoriju spomenika kulture od velikog značaja, arheološka istraživanja sigurno će biti nastavljena, a u kom obimu zavisiće i od epidemiološke situacije sledećeg leta.

    Do sada je pronađeno nekoliko skeleta, arheolozi još nisu stigli do nekropole. Potrebno je više skeleta kako bi se uradile izotopske analize i otkrilo da li su stanovnici naselja odrasli na tom prostoru ili su se od nekud doselili.
    © Foto : Sputnjiku ustupio Miroslav Marić
    Do sada je pronađeno nekoliko skeleta, arheolozi još nisu stigli do nekropole. Potrebno je više skeleta kako bi se uradile izotopske analize i otkrilo da li su stanovnici naselja odrasli na tom prostoru ili su se od nekud doselili.
    Tagovi:
    multietničnost, gvozdeno doba, Miroslav Marić, otkriće, naselje, kuće, selo, neolit, Vojvodina, arheologija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga