22:08 30 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 93
    Pratite nas

    Australijski naučnici nedavno su objavili da su spremni da testiraju novi bežični sistem za povratak ljudskog vida, čime su nadmašili i pokušaje Ilona Maska. Istraživači su razvili bežične implante koji se postavljaju na površinu mozga koji, kako tvrde, vraćaju vid slepima. Primena sistema na ovcama nije ostavila nikakve štetne posledice.

    Novo istraživanje, sprovedeno u 16 zemalja, dokazalo je kako su ljudi sve skloniji da promene nešto na sebi čak i kada je reč o elektronskim dodacima. Kasperski, jedna od najpoznatijih svetskih kompanija koja se bavi antivirusnom zaštitom, u tom istraživanju je dobila rezultat prema kom bi 92 odsto ljudi promenilo neku svoju fizičku osobinu kada bi to mogli, a čak 63 procenta bi se odlučilo na poboljšanje tela tehnologijom, privremeno ili stalno.

    Samo za poboljšanje života

    Uzorak ispitanika u ovom istraživanju bio je vrlo širok - 14.500 ispitanika u zemljama Evrope i Severne Afrike, a rezultati kažu da bi se tehnologijom najradije „poboljšali“ Italijani, njih čak 81 odsto, a najmanje Britanci, njih tek 33 odsto. Bilo je čak i onih koji su izrazili želju da na svoje telo priključe i svoj – smartfon.

    „Poboljšanje ljudskih osobina tehnologijom jedan je od najvažnijih tehnoloških trendova današnjice. Već vidimo široku praktičnu primenu u različitim životnim sferama kao što su zdravstvena i socijalna zaštita, sport, obrazovanje i transport. Ipak, ljudi s pravom moraju biti oprezni. Poklonici poboljšavanja već isprobavaju dokle možemo da idemo, ali treba da postignemo standard kako bismo osigurali da poboljšanja dostignu svoj puni potencijal, ali uz minimalne rizike", rekao je Marko Projs, direktor sektora za globalno istraživanje i analitiku za Evropu u kompaniji "Kasperski", prenosi Večernji list.

    Većina ljudi koji su učestvovali u ovom istraživanju želi da se poboljšanja na telu koriste za dobrobit čovečanstva - 53 odsto je izjavilo kako bi takve intervencije na ljudskom telu trebalo koristiti samo kako bi se poboljšao kvalitet života. Praktično svi se slažu da bi cilj poboljšavanja trebalo da bude nadogradnja opšteg fizičkog zdravlja (njih 40 odsto), kao i vida (njih 33 odsto). Poslednjoj grupi želja bi mogla da se ostvari relativno brzo, jer su australijski naučnici nedavno objavili kako su spremni da testiraju bioničko oko na čoveku, čime su pretekli čak visoko publikovani Neuralinik Ilona Maska.

    Istraživači Univerziteta "Monaš" razvili su bežične implante koji se postavljaju na površinu mozga koji, tvrde, vraćaju vid slepima. Taj sistem bioničkog vida, nazvan „Gennaris“, uključuje posebnu opremu koja se stavlja u glavu – kameru i bežični odašiljač, procesor slike, kao i softver i komplet pločica površine 9 puta 9 milimetara koje se postavljaju u mozak.

    Čip
    © 32market.com
    Istraživači Univerziteta Monash razvili su bežične implante koji se postavljaju na površinu mozga koji, tvrde, vraćaju vid slepima.

    Dosadašnja ispitivanja su pokazala kako sistem radi na ovcama, na kojima nije razvio nikakve štetne propratne efekte. Naučnici sada traže sredstva kako bi mogli da podignu nivo proizvodnje i distribucije implanta za koje tvrde kako bi se uskoro mogli koristiti i za lečenje drugih bolesti, poput paralize.

    Ovaj australijski univerzitet počeo je sa stvaranjem pomenutnog sistema „Gennaris bionic vision“ još pre deset godina pa se radi o prvom svetskom implantu u mozgu usmerenom ka obnovi vida, a koji je ujedno spreman i za testiranje na ljudima. Dakle, ovaj sistem može da zaobiđe oštećene očne živce koji blokiraju signal koji se šalje iz mrežnjače do centra za vid u mozgu. Kamera koja se nalazi u kompletu sistema snima korisnikovu okolinu i šalje snimljeni materijal do procesora nakon čega ga tehnologija pretvara u podatke. Kroz komplikovani sistem svakog od implanata materijal prolazi i pretvara se u šablon električnih impulsa koji stimulišu mozak koristeći mikroelektrode.

    „Ova protetika za kortikalni vid nastoji strujom da obnovi vizuelnu percepciju onima koji su izgubili vid, tako što stimuliše korteks za vid, deo mozga koji prima, integriše i procesuira vizuelnu informaciju. Naš proizvod stvara vizuelne šablone od kombinacije do 172 tačke svetla koje daju dovoljno informacija osobi da se kreće po enterijerima i eksterijerima kao i da prepozna prisutnost ljudi i predmeta oko nje“, rekao je profesor Artur Louri sa odeljenja električnog i računarskog sistemskog inženjerstva Univerziteta u Monašu. Za ovaj projekat njegov odsek je dobio milion dolara, a očekuje se i nova runda finansiranja u toku ove godine.

    „Ako uspemo, naši naučnici će gledati da projekat uđe u komercijalizaciju usmerenu na pružanje mogućnosti vida onima čije je slepilo neizlečivo, a kasnije i onima koji zbog paralize ne mogu da pomeraju ruke, sve u cilju da se poboljša njihova zdravstvena nega“, rekao je dr Filip Luis sa istog univerziteta.

    Testiranje trajalo devet meseci

    U pretkliničkim studijama naučnici su ugradili sistem u deset ovaca. Testiranje je trajalo do devet meseci, a stimulisanje je trajalo ukupno više od 2.700 sati bez neki očitih negativnih popratnih efekata.

    Prema istraživanju Kasperskog, ugradnja napredne tehnologije u ljudsko telo, što je do sada bila tabu tema, sada postaje i te kako poželjna. Štaviše, 36 odsto žena i 25 odsto muškaraca primenjivali bi ovakve metode „poboljšanja“ čak i kako bi postigli bolju estetiku svojeg tela. Ali, čak 47 odsto ispitanih smatra kako ovakvu tehnologiju moraju da regulišu vlade država, a to smatra najviše Britanaca (77 odsto), a najmanje Grka (tek 17 odsto).

    Jasno je ipak da će se oko ove teme još lomiti koplja jer tek je trećina ljudi zaista oduševljena idejom poboljšanja ljudskog tela tehnologijom, dok mnogi vode računa i o kontroverzama koje takva upotreba nauke donosi.

    Tagovi:
    vid, implanti, naučnici
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga