08:36 20 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    32741
    Pratite nas

    Grupa američkih astrofizičara uspela je da najpreciznije izmeri količinu materije u svemiru, što je do sada predstavljalo večnu tajnu kosmosa. Prema rezultatu objavljenom u časopisu Astrofizikal Žurnal, od ukupne količine materije i energije koje čine svemir, materija iznosi 31.5 posto, plus-minus 1.3 posto.

    Ostalih 68.5 posto je tamna energija, tajanstvena sila koja uzrokuje ubrzavanje širenja svemira tokom vremena, što je najprije zaključeno promatranjem udaljenih zvezda u eksploziji kasnih 1990-ih.

    Drugim rečima, ovo znači da je ukupna količina materije u svemiru ekvivalentna 66 milijardi biliona puta masi našeg Sunca, rekao je Mohamed Abdullah iz Riversajda, astrofizičar s kalifornijskog univerziteta i vodeći autor istraživanja, prenosi Jutarnji list.

    Veći deo ove materije, 80 posto, naziva se tamnom materijom. Njena priroda još nije poznata, ali se može sastojati od neke još uvek neotkrivene subatomske čestice.

    Poslednja merenja dobro odgovaraju vrednostima koja su prethodno istražile druge grupe naučnika koje su koristile drugačije kosmološke tehnike, poput merenja temperaturnih fluktuacija kod nisko energetske radijacije preostale od Velikog praska.

    „Ovo je stogodišnji proces i s vremenom postajemo precizniji“, rekla je Gilian Vilson, koautorka istraživanja i profesorka na kalifornijskom univerzitetu.

    „Jednostavno je sjajno što možemo da napravimo tako temeljno merenje svemira, a u isto vreme da ne napustimo planetu Zemlju“, dodala je.

    Kako se zapravo meri svemir?

    Grupa naučnika je usavršila 90 godina staru tehniku koja uključuje posmatranje načina na koje galaksije orbitiraju unutar grozdova galaksija - ogromnih sistema koji sadrže hiljade galaksija.

    Iz ovih zapažanja shvatili su koliko je snažan gravitacioni trzaj svakog galaktičkog grozda, iz čega se potom može izračunati ukupna masa tog skupa.

    U stvari, objasnila je Vilson, njihovu tehniku je prvobitno razvio legendarni astronom Fric Zvicki, prva osoba koja je posumnjala u postojanje tamne materije u grupama galaksija tokom 1930-ih.

    On je primetio je da je udružena gravitaciona masa galaksija koje je posmatrao u obližnjoj grupi galaksija Koma bila nedovoljna da spreči te galaksije da ne odlete jedna od druge, pa je zaključio da u celoj priči mora da postoji druga nevidljiva materija.

    Grupa stručnjaka s kalifornijskog univerziteta usavršila je Zvickijevu tehniku, razvivši uređaj kog su nazvali „GalWeight“, koji preciznije utvrđuje koje galaksije pripadaju određenom grozdu, a koje ne.

    Tamna materija

    Primenili su svoj uređaj na Sloan Digital Sky Survey, najdetaljniju trodimenzionalnu kartu svemira, izmerivši masu od 1800 grupa galaksija i tako izradivši katalog.

    Naposletku, uporedili su broj galaktičkih grozdova koje su promatrali prema jedinici volumena u svom katalogu naspram serije kompjuterskih simulacija, od kojih je svaka učitavala drugačiju vrednost za ukupnu materiju svemira.

    Simulacije sa premalo materije imale su nekoliko grozdova, dok su ih one s previše materije imale mnogo.

    Vrednost koju su pronašli i nazvali „Goldilocks“ savršeno odgovara simulaciji.

    Vilson je objasnila da bi nas preciznija mera ukupne količine materije svemira mogla odvesti korak bliže shvatanju prirode tamne materije, „jer znamo tačno koliko materije trebamo da tražimo“ kad naučnici vrše čestične eksperimente.

    Takođe, „ukupna količina tamne materije i tamne energije govori nam o sudbini svemira“, dodala je, sa preciznim naučnim konsenzusom da idemo prema „Velikom smrzavanju“ kad se galaksije udaljavaju jedna od druge, a zvezde u tim galaksijama vremenom ostaju bez pogonskog goriva.

    Tagovi:
    svemir, kosmos, tamna materija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga