11:51 26 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    0 244
    Pratite nas

    Ljudski mozak odgovoran je za održavanje funkcija tela tokom celog dana. Ne samo da pomaže ljudima da razmišljaju i nauče nove stvari, već kontroliše i naše kretanje i govor. Mozak je deo centralnog nervnog sistema i prima tone informacija.

    Portal Indeks prenosi nekoliko neobično zanimljivih činjenica o njemu:

    Mozak ne može da oseti bol

    Jeste li se ikad zapitali kako su moždani hirurzi u stanju da izvode operacije na pacijentima dok su budni? Bet Mekison, neurolog i medicinska čelnica Odeljenja za dijagnostiku u zdravstvenoj ustanovi „Abot“, objašnjava da iako mozak ima slojeve i krvne žile koji sadrže receptore boli, sam mozak ne može osećati bol. Na primer, kada osobu boli glava, to se često smatra bolom koji proizlazi iz mozga, ali to nije slučaj. Međutim, mišići i koža koja okružuje mozak mogu osetiti bol.

    Vaš mozak je pohlepan

    Na vaš mozak može otpasti samo oko tri posto vaše telesne težine, ali on prima oko 30 posto krvi koju pumpa vaše srce. To pokazuje koliko mu pažnje i podrške treba u poređenju s drugim naizgled važnim delovima vašeg tela.

    Većinu vremena koristite većinu svog mozga

    Popularan je mit da koristimo samo 10 posto svog mozga.

    „Do ove zablude došlo je jer je mozak toliko prilagodljiv da ponekad manja oštećenja uzrokuju samo suptilne probleme“, objašnjava dr Bret Vingejer, inženjer i neuronaučnik.

    „Činjenica je da većina vašeg mozga neprestano radi - da biste nešto naslutili, obradili, razmislili, pokrenuli, pa čak i sanjali“, dodaje.

    Moždani talasi su još aktivniji dok sanjate

    Možda mislite da se vaš mozak isključi kada spavate, ali zapravo on tada radi mnogo više nego kad hodate, razgovarate, jedete i razmišljate.

    „Kad su budni, ljudi koriste alfa i beta talase, što nam daje dnevnu budnost“, kaže Brandon Brok, medicinski tehničar.

    „Spavanje, međutim, posebno u početnim fazama, koristi teta aktivnost koja je veća od bete“, objašnjava.

    Mozak odraslih osoba i dalje stvara nove neurone

    Iako je većina naših neurona s nama od rođenja, a godine uzimaju danak, vaš mozak i dalje stvara nove neurone.

    „Ovaj proces, poznat kao neurogeneza, događa se u posebnoj regiji koja se naziva zubni girus“, objašnjava Vingejer: „Smatra se da su ti neuroni važni za učenje, pamćenje i reagovanje na stres.“

    Gotovo polovina detetove energije odlazi na napajanje njegovog mozga

    Da bi mozak radio na vrhunskom nivou, potrebne su mu značajne količine energije. A ovo još više vredi za malu decu koja još uvek brzo uče, obrađuju i razvijaju se.

    „Naučnici sa severozapadnog univerziteta nedavno su otkrili da je u predškolskom uzrastu, kada je detetov mozak brži, fizički rast sporiji, možda kako bi se uštedelo više energije za mozak u razvoju", objašnjava Vingejer. „Suprotno tome, tokom puberteta, kada je telesni rast brži, razvoj mozga je sporiji - što roditelje tinejdžera možda neće iznenaditi."
    Možete „videti“ kroz uši

    Neuroplastičnost ili sposobnost mozga da se reorganizuje i promeni tokom čovekovog života zaista je izvanredna stvar. U jednoj studiji iz 2011. objavljenoj u Zborniku Nacionalne akademije nauke, istraživači Univerziteta u Montrealu upoređivali su moždanu aktivnost osoba koje su rođene slepe i onih koje su imale normalan vid. Otkrili su da se deo mozga koji je normalno ožičen za rad s našim očima može umesto toga preoblikovati za obradu zvučnih informacija umesto za vizualnu percepciju.

    Vaša moždana aktivnost jedinstvena je koliko i otisci prstiju

    Istraživanje objavljeno u časopisu „Nejčer neurosajens“ sugeriše da moždana aktivnost osobe može biti jednako jedinstvena kao i njeni otisci prstiju. Da bi došli do tog zaključka, naučnici su koristili funkcionalnu magnetsku rezonancu (fMRI) za stvaranje „profila povezanosti“, što je omogućilo istraživačima da identifikuju moždanu aktivnost više od 100 osoba.

    Vaš mozak je manji od mozga vaših predaka

    Kad razmislite, ovo bi mogla biti jedna od najstrašnijih od ovih činjenica, ali paleoantropološka istraživanja navode da nam se mozak smanjuje. Kosturski dokazi sa svih naseljenih kontinenata podupiru ovu teoriju. Neki naučnici smatraju da je to možda povezano s činjenicom da se prosečna telesna veličina ljudi takođe smanjila u poslednjih 10.000 godina, piše „Helti“.

    „Veće telo zahteva veći nervni sistem, pa, kako su se naša tela smanjivala, tako je i naš mozak odgovarao", kaže neurohirurg Donald Krif.

    Kad ste budni, vaš mozak proizvodi dovoljno električne energije za napajanje male sijalice.

    „Neuroni u mozgu stvaraju dovoljno električne energije za pokretanje sijalice - 100 milijardi stanica generiše ovu količinu energije“, objašnjava Brok.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    fascinantno, istraživanje, nauka, ljudski mozak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga