01:34 28 Novembar 2020
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    85112
    Pratite nas

    Zvuči neverovatno, ali Zemljini polovi tokom istorije naše planete menjali su mesta svakih 200.000 do 300.000 godina. Međutim, već oko 750.000 godina nije bilo zamene, a stručnjaci misle da bi se obrtanje polova moglo dogoditi u našoj skorijoj budućnosti.

    Zemljini magnetni polovi nekoliko puta su tokom istorije naše planete menjali svoja mesta. Vreme za narednu smenu je odavno prošlo, ali naučnici su uspeli da sačine najdetaljniji pregled zbivanja tokom poslednje zamene.

    Koliko za sada znamo, u samom srcu Zemlje se nalazi jezgro od usijanog metala koje svojim kretanjem stvara električni naboj koji proizvodi magnetno polje. Orijentacija u prostoru je samo jedna od prednosti koje imamo zahvaljujući ovom magnetnom polju. Ono nas, pre svega štiti od sunčevog zračenja. Bez njega, kao ni bez vode i atmosfere, život na Zemlji ne bi bio moguć, prenosi RTS.

    Ali polaritet koji stvara naše magnetno polje nije univerzalna konstanta, kao što ni Zemljino magnetno polje nije uvek iste jačine.

    Pre otprilike 40.000 godina polovi su krenuli da zamene mesta, ali su se ipak vratili na staru poziciju. Američka svemirska agencija NASA napravila je detaljnu ilustraciju koja prikazuje ogromne poremećaje koji su nastali tokom tog neuspelog preokreta.

    Ne znamo mnogo o posledicama koje će takav preokret izazvati, osim da će nam igla na kompasu pokazati da je sever jug, a jug sever. Nova istraživanja pokušavaju da osvetle geofizičke promene koje će nastati ukoliko dođe do obrtanja polova.

    Studija koju su uradili naučnici iz Japanskog nacionalnog instituta za polarna istraživanja otkriva da je magnetno polje postalo nestabilno najmanje 10.000 godina pre nego što se odigrala poslednja promena, a da je za ceo preokret trebalo najmanje 20.000 godina.

    Pomeranje polova se događa postepeno već decenijama. Severni pol se poslednjih godina pomera u proseku za 64 kilometra godišnje.

    Iako ovo predstavlja značajno ubrzanje u odnosu na početak 20. veka kada se pomeranje odvijalo u proseku za 16 kilometara godišnje, naučnici tvrde da nema razloga za brigu.

    Istraživački tim je ove zaključke izneo posle obimnog prikupljanja uzoraka i paleo i magnetnih analiza stena. Kako jedan od učesnika ovog istraživačkog projekta, Ijuki Haneda, navodi: „Naši podaci su jedni od najdetaljnijih paleomagnetnih zapisa iz perioda geomagnetnog preokreta, i nude detaljan uvid u mehanizam tog preokreta“.

    Naučnici sada planiraju da otkriju kako je ovaj geomagnetni preokret uticao na planktone i biljke tako što će proučiti morske mikrofosile i uzorke polena koje su prikupili, ali izgleda da poslednje obrtanje polova uopšte nije imalo tako katastrofalne posledice po živa bića, kako se u početku strahovalo. Takođe, uzorci leda pokazuju da zamena polova nije dovela do promena u Zemljinoj rotaciji ili osi, što bi izazvalo drastične klimatske promene.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    nauka, magnet, Pol
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga