11:35 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    3328
    Pratite nas

    Ratovi u budućnosti će se pretvoriti u industrijsko takmičenje u proizvodnji visokokvalitetne borbene robotike, prognozira futurolog Evgenije Kuznjecov, član prezidijuma Saveta za spoljnu odbrambenu politiku i šef Univerziteta Singulariti u Moskvi.

    Vojska je uvek testirala sve tehnološke inovacije. I naravno, robotizacija vojske je proces koji je u toku. Neka mašine uništavaju druge mašine. Ali ne želimo da mašine ubijaju ljude. Ovo je jedan od problema, jer ne postoji globalni konsenzus o ovoj temi. Postoji pokret za zabranu smrtonosnog robotskog oružja, ali nijedna veća država nije podržala ovu ideju i neće to učiniti, kaže Kuznjecov za RIA Novosti i objašnjava:

    Ranije su robote u vojsci mogle da priušte samo bogate zemlje poput SAD. Sada su Turska i Izrael probili barijeru i od avionskih dronova prave masovni proizvod, koji, kao što smo videli na primeru Azerbejdžana, daju značajan doprinos ishodu ratovanja. Odmah posle vazdušnih dronova doći će kopneni i morski. Rat se pretvara u nadmetanje između ekonomija: onaj ko napravi više i bolje robota, biće uspešniji u rešavanju zadataka na bojnom polju.

    Futuristički prikaz ratovanja
    © CC0 / Piksabej
    „Rat se pretvara u nadmetanje između ekonomija: onaj ko napravi više i bolje robota, biće uspešniji u rešavanju zadataka na bojnom polju“.

    Ovo menja milenijumski pristup državi kao zajednici ljudi, uzimajući u obzir da što je više ljudi, to je država bolja sa ekonomske i vojne tačke gledišta — ima više radnika i više potencijalnih vojnika. Roboti krše ovaj obrazac jer zamenjuju ljude na radnom mestu i u vojsci. Mi jednostavno još nismo spremni za model države koji nije jaka zahvaljujući ljudima, već robotima.  

    Ali ono čega se najviše bojim jeste da će vojska tradicionalno nastojati da koristi novo oružje. Naročito kada je reč o oružju koje pruža krajnju superiornost. Amerikanci su to jasno pokazali testiranjem nuklearnog oružja u Japanu kada za to nije bilo preke potrebe.  

    Pretpostavljam da će broj žrtava među vojnicima sa masovnijom upotrebom robota opasti, ali bojim se da će u narednih 20 godina broj samih sukoba i ratova samo rasti. Nije izvesno da li će to dovesti do povećanja žrtava među civilima.  

    Stvaranje veštačke inteligencije je direktno povezano sa robotikom. Ovo plaši mnoge ljude. Da li veštačka inteligencija predstavlja pretnju?

    — Postoje prognoze da će se do 2045. godine pojaviti inteligencija uporediva sa ljudskom. Podudarna inteligencija je već vrlo ozbiljna stvar. To znači da će neke države postati moćnije. Neko će zahvaljujući ovome steći neviđenu snagu, dok će neko ko nije dobio takve tehnologije, ostati na mestu. Stvaranje superintelekta se predviđa za 2070. godinu. Prošle godine je matematički dokazana teorema da je nemoguće razviti sistem za kontrolu superintelekta od strane čoveka, jer će on uvek identifikovati kontrolni mehanizam i izbeći ga. To znači da se superintelekt u principu ne može kontrolisati. Čim mu obezbedimo put za razvoj, on će se razvijati brže od nas i bez nas.  

    Kao što evolucija pokazuje, manje razvijene forme odlično pronalaze mesto u ekosistemima razvijenijih formi. Na primer, domaćih životinja sada ima višestruko više nego ako bi živeli u divljini. Stoga, govoreći o superintelektu, uvek se setim tužne šale da će čovek postati neka vrsta „mačeta“, a superintelekt će se brinuti o njemu i neće mu dozvoliti da ratuje.

    Moja hipoteza je da ako se superintelekt pojavi, čovek to jednostavno neće razumeti. Primećivaćemo određene procese u životu koji će život učiniti osetno boljim, ali nećemo biti svesni kako i zašto se to događa. To će biti slično uticaju više sile.    

    Naravno, ovo nije jedina opcija za budućnost. Mogući su i alternativni scenariji. U istoriji je bilo nekoliko slučajeva kada se civilizacija približavala trenutku tehnološkog proboja i u toj fazi se raspala. Svi se sećamo kraha Rima, slična situacija je bila i sa Kinom koja je sama usporila svoj razvoj, poznata je katastrofa iz bronzanog doba kada su Hetiti, Asirija i Egipat stvorili globalnu civilizaciju, ali su zatim usledile stotine godina mračnog doba i nije bilo tehnološkog napretka. Ne treba isključivati ovakvu verziju razvijanja događaja.

    Kako će se odvijati istraživanje svemira ako govorimo o trenutnim tendencijama?

    — Istraživanje Sunčevog sistema trenutnim tempom razvoja tehnologije je pitanje narednih decenija. Stvaranje baze na Mesecu i ekonomski razvoj asteroida bliskih Zemlji predviđaju se za narednih 20 godina. Izlaz na veliki asteroidni pojas se predviđa za 30-50 godina. Čim stvorimo sve neophodne uslove, poželećemo da preduzmemo sledeći korak — da izađemo van Sunčevog sistema. Mislim da je sa verovatnoćom od 60 odsto prva misija automatskog aparata na egzoplanetu, odnosno planetu u blizini druge zvezde, moguća do 2100. godine.  

    Šta će se dešavati u ekonomiji? Šta će ljudi koristiti za plaćanje za 20 godina: bitkoine, kripto-rublje ili čepove od limenki?

    Digitalni novac će zameniti papirni, to je sigurno. Približavamo se činjenici da naš novčanik postajemo mi sami, a gadžeti su samo pristup novčaniku u bilo kom delu sveta.

    Sve ekonomske subjektivne aktivnosti će pre ili kasnije preći na pametne ugovore. Sve finansijske aktivnosti će se izvršavati momentalno, neće se moći hakovati ili falsifikovati. Biće pogodnije od savremene ekonomije. Tranzicija će trajati 10-20 godina, jer su finansijske institucije konzervativne. One će se odupirati do poslednjeg trenutka.

    Što se tiče bitkoina, to nije digitalni novac, to je digitalno zlato. Zlatom takođe možete platiti, ali je nezgodno. Kao i bitkoin, zlato se eksploatiše, skladišti i ima cenu koja raste. Rast vrednosti bitkoina je utemeljen u njegovoj matematici. Otprilike svake dve godine dolazi do udvostručavanja troškova energije koja je potrebna za proizvodnju jednog bloka. Jednom u dve godine, vrednost bitkoina raste.

    Ako bitkoin nastavi da raste kao što raste sada, onda će za 10 godina biti potrebna energija celog sveta da proizvede jedan blok. Odnosno, postoji ograničenje za njegov rast — blokira ga cena energetike.

    Drugi rizik je taj što je bitkoin izgrađen tako da vremenom može biti hakovan i izgubiti na vrednosti. Ali do tog trenutka biće moguće napraviti ogroman kapital od bitkoina. A kao i sa sudbinom svakog investitora — glavno je izaći na vreme. Jednog dana će bitkoin „pasti“, ali to se neće dogoditi ni za godinu, ni za dve.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    robotika, budućnost, ratovi, roboti
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga