17:51 10 April 2021
Slušajte Sputnik
    Nauka
    Preuzmite kraći link
    1751
    Pratite nas

    Na dnu Egejskog mora 1901. godine otkriveni su fragmenti misterioznog artefakta. Više od jednog veka kasnije, naučnici su konačno uspeli da otkriju kako je funkcionisao tzv. najstariji kompjuter na svetu.

    Drevni Grci koristili su složeni inženjerski poduhvat, Mehanizam antikitera, za predviđanje kretanja i pomračenja nebeskih tela i zapravo je prvi analogni računar u istoriji.

    Tim istraživača sa Univerzitetskog koledža u Londonu iskoristio je sva dosadašnja istraživanja na uređaju.

    Vodeći autor studije, profesor Toni Frit, objasnio je da je njegov tim uz pomoć natpisa na mehanizmu i matematičkom modelu kretanja planeta uspeo da rekonstruiše računarski model mehanizma preklapanja zupčanika.

    Koristeći matematičku metodu koju je opisao drevni grčki filozof Parmenid, Fritov tim je konačno objasnio kako su izvedeni ciklusi ovih planeta. Isto tako, uspeo je da izračuna cikluse drugih nebeskih tela.

    Njihov model reprodukuje kretanje svakog zupčanika i rotirajućeg diska u mehanizmu. Prikazuje kako je uređaj radio dok je radio. Kako se planete, Sunce i Mesec, kreću na prednjoj ploči uređaja – naravno, pod pretpostavkom da su se čitava nebesa okretala oko Zemlje, piše „Lajv sajens“.

    „Uspeli smo da povežemo dokaze u fragmentima A i D sa mehanizmom za Veneru, koji tačno modelira njen 462-godišnji odnos planetarnog perioda sa zupčanikom sa 63 zuba koji igra presudnu ulogu“, objašnjava istraživač Dejvid Higon.

    Koautor studije Adam Vojcik ukazuje da je „ovo ključni teorijski napredak o tome kako je kosmos rekonstruisan u mehanizmu“. Sada Fritov tim planira da sprovede dalje studije kako bi „pokazao svoju održivost radeći to sa drevnim tehnikama“.

    Mehanizam antikitera

    Mehanizam antikitera pronađen je u olupinama rimskog trgovačkog broda u blizini grčkog ostrva Antikitera. Olupina je datirana od 150–100 godina pre nove ere. Prvobitno korodiran grumen bronza bila je malo zanimljiv sve dok 1902. godine nije primećeno da sadrži zupčanike. Ispostavilo se da je reč o nekakvom mehanizmu koji se sastoji od tri velika i nekoliko desetina manjih delova. Tada takvi složeni mehanizmi nisu bili poznati iz tog vremena, pa se pretpostavljalo da je reč o srednjovekovnom satu koji je slučajno pao na olupinu.

    Uređaj veličine kutije za cipele je teško oštećen. Do danas je preživela samo oko trećina mehanizma (podeljena na 82 fragmenta). Prvo ozbiljno istraživanje uređaja pojavilo se 1974, kada je otkriven 31 zupčanik i utvrđena namena uređaja.

    Tim naučnika pod vođstvom Majka Edmundsa sa Univerziteta u Kardifu ispitivao je 2005. Mehanizam antikitera koristeći CT skener. Ove studije su otkrile ranije nevidljive komponente mehanizma i natpise koji su opisivali šta pokazuje ploča uređaja. Ispostavilo se da se sačuvani deo sastoji od 37 bronzanih zupčanika prečnika od 1 do 17 cm, vođenih ručicom na bočnoj strani uređaja.

    Nakon daljih istraživanja 2016. godine, cela stvar je zatvorena u kutiju visine oko 30 cm, širine 17 cm i dubine 9 cm. Straga su bila dva diska sa kalendarom sa datumima očekivanih pomračenja Meseca i Sunca. Mehanizmu nedostaje veliki prednji deo, ali naučnici se slažu da složeni sistemi zupčanika koji se koriste za izračunavanje kretanja nebeskih tela po nebu.

    Trenutno se svi pronađeni fragmenti Mehanizma antikitera, datirani između 200. i 100. godine pre nove ere, čuvaju u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

    Tagovi:
    Stara Grčka, Grčka, računari, drevni, arheologija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga