02:43 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Vojska Kosova

    Vojska Kosova bi bila pretnja miru u regionu

    © Foto : KBS
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 211
    Pratite nas

    Vest da je Pentagon podržao transformaciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova izazvala je podozrenje kod svih kojima su još sveža ratna sećanja. Opasnost da će pripadnici rasformirane takozvane OVK – koji uprkos insistiranju Beograda nisu procesuirani za zločine – biti deo potencijalno zvanične vojske Kosova zahteva oprez.

    U nedavnom intervjuu za Sputnjik predsednik Srbije Tomislav Nikolić naglasio je ozbiljnost problema, jer je vojska jedna od oznaka suvereniteta i nezavisnosti. On je upozorio da ova najava predstavlja drastično kršenje Rezolucije 1244, pošto je Srbija Kosovo poverila Ujedinjenim nacijama, a ne Albancima.  

    Nećemo prihvatiti ponižavanje srpskih predstavnika u pokrajinskim institucijama
    Nećemo prihvatiti ponižavanje srpskih predstavnika u pokrajinskim institucijama
    Zabrinutost deli i Vlada Srbije koja je protiv formiranja vojske Kosova. 

    Milivoje Mihajlović, direktor vladine Kancelarije za medije, takođe podseća da bi ovakva odluka bila protivna Rezoluciji 1244, prema kojoj je Kosovo pod protektoratom Ujedinjenih nacija, koje su prenele deo ovlašćenja na misiju EU i na lokalne institucije vlasti. 

    „Vojska Kosova bila bi najveći remetilački faktor i pretnja miru u regionu s obzirom na međuetnički sastav na jugu Srbije; Makedoniji ali i samom Kosovu", kategoričan je Mihajlović za Sputnjik. 

    Za Dragana Đukanovića, potpredsednika Centra za spoljnu politiku iz Beograda, ova najava deluje kao pokušaj kosovskih institucija da zaokruže  elemente državnosti. „Suštinski se  ništa ne menja,  Bezbednosne snage Kosova samo menjaju ime, a sve ostalo zavisiće od načina kako će biti organizovane formacijske jedinice“, precizira Đukanović za Sputnjik. 

    Od gerilskih terorista do odbrambenih snaga

    Istorijat eventualne vojske Kosova potiče od gerilskog formiranja takozvane OVK koju je još 1997. godine Stejt department stavio na listu terorističkih organizacija. Međutim, već sledeće godine pripadnici ove organizacije bili su skinuti sa liste, a iz leta te 1998. godine pamtimo fotografiju na kojoj Ričard Holbruk, specijalni izaslanik američkog predsednika, u Juniku sedi izuven pored maskiranih pripadnika OVK. 

    Posle demobilizacije i reintegracije OVK  započete 1999. posredstvom UNMIK-a i NATO-a, januara 2000. Uredbom Ujedinjenih nacija zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus u cilju humanitarne pomoći, otklanjanja posledica prirodnih katastrofa, i u razminiranju i rekonstrukciji infrastrukture. Njegovim raspuštanjem januara 2009. formirane su Kosovske bezbednosne snage koje mogu i da učestvuju u mirovnim misijama, a kontrolišu ih skupština, predsednik, premijer i ministarstvo za KBS. 

    Poznato je da je ovo ministarstvo bilo veoma aktivno u saradnji sa ministarstvima odbrane različitih zemalja sa kojima je potpisalo memorandume o razumevanju i bilateralne sporazume. 

    Posledice 

    Posle formiranja Kosovskog zaštitnog korpusa pojavilo se nekoliko „oslobodilačkih vojski“ Albanaca u regionu, pa mnogi strahuju šta će se desiti posle eventualnog formiranja Odbrambenih snaga Kosova. U ovom trenutku već postoji problem Sporazuma o vojnoj saradnji koji su Kosovo i Albanija potpisali jula 2013. u Prizrenu, a koji dozvoljava ulazak, izlazak i privremeni boravak pripadnika oružanih snaga Albanije i Kosovskih bezbednosnih snaga na teritoriji druge države potpisnice. 

    Dozvolu za transformaciju BSK u OSK od američkog sekretarijata za odbranu dobili su zamenik premijera Kosova Hašim Tači i ministar za evropske integracije Bekim Ćolaku. Podsekretarka Pentagona Evelin Farkaš istakla je da dosadašnji koraci u procesu transformacije BSK u OSK čine sigurnijim svoj put ka učlanjenju u program Partnerstvo za mir i pristupanje NATO-u. 

    Naš sagovornik Dragan Đukanović ne vidi opasnost od ove formacije, ali upozorava na opasnost od paravojnih formacija koje mogu dovesti do destabilizacije država u regionu. 

    Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u pomenutom intervjuu Sputnjiku reagujući na najavu o formiranju vojske Kosova postavlja niz pitanja: 

    „Šta će Albancima vojska, posebno vojska koja već sada ima nekakav sporazum sa vojskom Albanije o zajedničkom delovanju? I protiv koga? Ko će to da napadne Kosovo? Da li zaista misle da bi Srbija rizikovala ponovo NATO bombe po glavi napadajući na svoju teritoriju, na Kosovo i Metohiju? Ili se možda pripremaju za borbu protiv terorizma?  Pa onda nek sarađuju sa nama, vidim  da se ponašaju kao neki drugi prema Rusiji, pa neće da sarađuju sa Rusijom u borbi protiv terorizma.“

    Nikolić upozorava i da će to dodatno komplikovati odnose, pošto niko u Srbiji ne može s tim da bude saglasan.

    On je postavio i pitanje: „Ako se formira ta vojska, hoće li sever KiM imati svoju vojsku, sa procentualnim učešćem Srba i i sa komandantom Srbinom?“

    Očigledno je da privremene institucije na Kosovu pokušavaju da zaokruže državnost, ali odgovori na sva ova pitanja ukazuju da će pre doći do zaokruživanja nestabilnosti.


    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga