11:42 13 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 94
    Pratite nas

    Sedam godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova problem južne srpske pokrajine ostaje nerešen, i uprkos briselskom dijalogu koji je u toku, spisak otvorenih pitanja na relaciji Beograd-Priština je poduži.

    Sedam godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova problem južne srpske pokrajine ostaje nerešen, uprkos briselskom dijalogu koji je u toku, spisak otvorenih pitanja na relaciji Beograd-Priština je poduži. Pritom, zbog teške ekonomske situacije sve je veći broj Albanaca koji „trbuhom za kruhom" pokušavaju da se nelegalno prebace na teritoriju zemalja Evropske unije. Prema ocenama analitičara, to pokazuje da silne milijarde dolara koje su od rata 1999. do danas u taj projekat uložile Amerika i zemlje Evropske unije nisu donele napredak.

    Srbe na Kosovu, čiji su predstavnici nakon poslednjih parlamentarnih izbora ušli u kosovske institucije, pored odusustva ekonomskih šansi muče i brojni drugi problemi — od bezbednosnih, preko neravnopravnog tretmana, do oduzete imovine…

    Potpredsednik vlade u Prištini Branimir Stojanović kaže za Sputnjik da se Srbi ni danas, kao ni pre sedam godina, ne slažu sa nezavisnošću Kosova, ali da je obaveza predstavnika srpske zajednice da očuvaju postojanje Srba na toj teritoriji.

    „Godine koje su za nama nisu bile lake, naročito period odmah posle proglašenja nezavisnosti… Mi to nismo promovisali, nismo tražili, a trpimo posledice te odluke. Naša je odgovornost da sačuvamo naš narod, da uradimo sve što je potrebno, ne vodeći računa o sopstvenoj sujeti, već pre svega o interesu svoga naroda", rekao je Stojanović.

    Kad je reč o ekonomskoj situaciji, potpredsednik kosovske Vlade navodi da je i u bivšoj Jugoslaviji ovaj region bio najsiromašniji, što je i danas. Zbog nemogućnosti da se stvori bilo kakava nada da će se to promeniti, Albanci, posebno mladi, odlaze sa Kosova. Prema rečima Stojanovića, ogromne sume novca koje je međunarodna zajednica utrošila na Kosovo nisu donele prosperitet.

    „Nije to ni prvi ni poslednji put da je ogroman novac uložen u nešto što nije dalo neke rezultate, ali to je pitanje za one koji su taj novac davali. Taj se novac u realnom životu danas ne vidi, ne postoji, raznim kanalima je verovatno otišao ili u sumnjive ruke, ili se vratio odakle je i došao", zaključuje Stojanović.

    Cena „nezavisnosti"

    Analitičar Dušan Janjić navodi da su od NATO intervencije 1999. godine, na Kosovo potrošena velika sredstva od kojih, kako je istakao, boli glava. On podseća da je rat na Kosovu koštao više desetina milijardi dolara, a da je za posledicu imao na hiljade ljudskih žrtava i veliki broj izbeglica.

    „Sve u svemu, može se reći da je Kosovo, kad se sve sabere do sada koštalo, i kosovske građane, i Srbiju, i međunarodnu zajednicu više od 100 milijardi dolara i da zapravo ne postoji ekonomija koja može takav jedan trošak da sanira u narednih 50 do 100 godina", primećuje on.

    Janjić je izrazio nadu da će u budućnosti biti izvedena neka približna računica troškova projekta kosovske nezavisnosti jer bi to pomoglo da se sagleda kolika je razornost ovakvog načina pravljenja države, ali i da se sagleda odgovornost za te troškove. Kosovo je, kaže, preskup projekat i još uvek nije završen.

    „Potpuno je nepredvidivo kada će projekt Kosovo biti realizovan i da li će biti realizovan kao druga kosovska država, ili možda kao jedna kosovska država, ili možda kao jedan poluuspeli projekat u nekoj široj kombinaciji Balkana šestorke. Dakle, neizvesno je kada, neizvestan je uspeh tog projekta ali on suviše mnogo košta", napomenuo je Janjić.

    Prema mišljenju Janjića, za Srbiju bi Kosovo bilo preteško ekonomsko breme pa je mnogo bolje ulagati u normalizaciju odnosa i jačanje i razvoj regiona.

    Poslanik opozicionog pokreta „Samoopredeljenje“ u Skupštini Kosova Iljir Deda kaže da se poslednja etapa tranzicije u kojoj se Kosovo nalazi završavava egzodusom ljudi koji ne veruju u ekonomski boljitak.

    „Verujem da je pravo vreme da se napravi bilans i učešća međunarodne zajednice u poslednjih 15 godina u razvoju Kosova, naročito ako imamo u vidu dve stvari, a to je da je više od dve milijarde evra uloženo u vladavinu prava i izgradnju pravnih institucija koje ne možemo reći da su previše uspešne", napominje kosovski parlametnarac.

    Nezavisnost uz ograničeni suverenitet

    Deda smatra da je Kosovo nezavisno, ali da ima ograničeni suverenitet. U ekonomskom smislu, kako dodaje, Kosovo već godinama tapka u mestu, ali odgovornost za to nije samo na Prištini već i na njenim ključnim partnerima.

    „Za međunarodne činioce, barem što se tiče 2015. godine postoje dva prioriteta a to su dijalog sa Srbijom i izglasavanje specijalnog suda, dok su prioriteti kosovskog društva svakako drugačiji. U ovoj godini postoji veliki i nepremostivi jaz između prioriteta kosovskog društva i prioriteta međunarodne zajednice", kaže Deda.

    Prema rečima Dede, Kosovo je samo deo nezavršene priče na zapadnom Balkanu, a Evropska unija, koja je najodgovornija na kontinentu mora da pokaže ozbiljniji pristup i pruži ekonomsku pomoć zemljama regiona.

    Ruski analitičar Georgij Engelgard kaže da Kosovo jeste ušlo u neke međunarodne organizacije, kao što je Olimpijski komitet, ali da to nije zasluga Prištine već Vašingtona i Brisela koji guraju Kosovo napred i istovremeno vrše pritisak na Beograd da faktički prihvati nezavisnost te teritorije.

    Međunarodna kolonija

    „Kao i sedam godina ranije Kosovo nije postalo samostalni faktor na tlu Balkana i na evropskom tlu. Kao i pre, to je neka vrsta teritorije sa ograničenim autoritetom i neka vrsta međunarodne kolonije, kolonije velikih sila", ocenjuje ruski ekspert.

    Engelgard napominje da stav Rusije prema Kosovu ostaje nepromenjen i dodaje da čak i u vreme ukrajinske krize, kad se Moskva poziva na kosovski presedan to ne znači da prihvata nezavisnost Kosmeta.

    Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. Istog dana priznao ga je prvo Avganistan, a sutradan i Sjedinjene Američke Države, Francuska, Britanija, Albanija i Turska. Do danas nezavisnost Kosova je priznalo 108 država, ali to nije učinilo više od polovine članica Ujedinjenih nacija, među kojima  pet zemalja Evropske unije, kao i dve stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija Kina i Rusija.

    Tagovi:
    nezavisnost, Albanci, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga