10:01 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Most u Kosovskoj Mitrovici

    Kosovo je bukvalno najskuplja reč u Evropi

    © AFP 2019 /
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 288
    Pratite nas

    „Evropski rat za Kosovo“ koštao je zemlje Evropske unije oko 60 milijardi dolara, dok je Amerika izdvojila 1,4 milijarde dolara. Od 2000. godine do 2010. međunarodna zejednica na Kosovo investirala je 40,7 milijardi dolara.

    Na kosovsku nezavisnost do sada je protošeno 100 milijardi dolara. Ovaj podatak za Sputnjik iznosi politički analitičar i predsednik Fonda za etničke odnose Dušan Janjić, uz napomenu da projekat nezavisno Kosovo još nije gotov.

    „Nezavisno Kosovo je preskup projekat, koji još nije završen i iz ove perspektive ne može se reći da li će on biti okončan kao jedna ili kao druga kosovska država. Ili kao projekat u nekoj široj kombinaciji balkanske šestorke. Dakle, neizvestan je uspeh tog projekta ali ne i činjenica da on košta", kaže Janjić.

    On podseća da je činjenica da je Kosovo do nezavisnosti došlo preko rata, odnosno preko raspada Jugoslavije i bombardovanja NATO-a, kao završne faze.

    „Taj, kako ga zovu, 'Evropski rat za Kosovo' prema podacima Bi-Bi-Sija iz 1999. godine je koštao oko 30 milijardi funti Evropu, što je negde oko 60 milijardi dolara. Samu Ameriku  —  ono što su priznate vojne žrtve, zatim oboreni avioni, Apači helikopteri, da ne govorimo o gorivu, koštalo je oko 1,4 milijarde dolara. Ljudske žrtve taj trošak povećavaju. Ako kažemo da su one najmanje na strani NATO-a: dva ubijena američka pilota i još desetak drugih vojnika; na strani Srbije brojka ubijenih vojnika se kreće između 700 do 1.500 vojnika i 500 policajaca iz Srbije. Na Kosovu imamo 13.421 žrtvu, od čega je 10.533 Albanca, 2.238 Srba i 126 Roma, stotinu Bošnjaka i drugih. Na to se nadovezuju izbeglice sa Kosova. Srbija 'knjiži' oko 220.000 izbeglica, dok UNHCR navodi brojku od 90.000. Sa Kosova je privremeno bilo izbeglo oko 500.000 ljudi, od čega se dve trećine vratilo, uglavnom Albanaca", navodi Janjić.

    Govoreći o vojnim troškovi Srbije, on navodi da je uništeno 50 aviona, od kojih su šest migova, 93 tenka i nekoliko stotina komada artiljerijskog oružja, uključujući i kamione, što je prema njegovim rečima, izraženo u parama gubitak od jedne milijarde dolara.

    „Posle uspostavljanja NATO kontrole na Kosovu dolazi do ogromnog ulaganja međunardne zajednice. Godine 2000. investirano je 2,1 milijarda dolaru, da bi ta investicija do 2010. dostigla cifru od 40,7 milijardi dolara, bilo da su pare stizale iz Evrope ili Amerike. U međuvremenu, kosovsko društvo je pretrpelo troškove a jedan od njih je i pad prosečnog dohotka po glavi stanovnika, koji je 1988. godine iznosio 1.850 dolara, a 2010. godine on 'spao' na ispod dva dolara, preciznije — 1,88 dolara, a ta se godina na Kosovu ocenjuje kao uspešna. To je ogroman pad. Da ne govorimo da je Srbija što kroz  izgzbljenu dobit, što kroz imovinu samo na rat na Kosvu izgubila 20 milijardi dolara, što je trećina novca koji je izgubljen kroz sve ratove kroz koje je prošla. Pri tom, na stranu ono što se trenutno računa; šta će biti sa srpskim investicijam na Kosovu? Srbija je indirektno, preko opština ili sama, kao Republika izgubila na Kosovu oko 10 milijardi dolara. Ako govorimo o uloženom preko Fonda za razvoj nerazvijenih područja u pitanju je i više — čak 40 milijardi dolara", navodi Janjić.

    On dodaje da je tu pravna situacija takva da ta imovina pripada Kosovu jer je to bilo pravilo Fonda, odnosno da novac pripada zajednici u koju se invetsira.

    „Treba napomenuti da je to novac koji je uložen, a zapravo njegova realna vrednost je višestruko smanjena ili je potpuno nestala, jer su mnoga preduzeća ili uništena u ratu ili tako privatizovana da više ne funkcionišu. Na to treba da se doda privatna imovina Srba, to je ona koja se vodi ili kao uzurpirana ili kao imovina pod sporovima. Najpoznatiji spor je spor oko crkve u Prištini, gde je zapravo, taj deo zemljišta crkvi dodeljen kao refundacija za nacionalizaciju, ali to je refundacija urađena devedesetih, u doba Slobodana Miloševića koju kosovske vlasti ne priznaju. Sve u svemu može se reći da je Kosovo, kada se sve sabere uključujući i Međunarodnu zajednicu i Srbiju i same ljude sa Kosova koštalo više od 100 milijardi dolara. Ne postoji ekonomija koja može jedan takav dug, ili bolje reči trošak, da sanira u narednih 50 do 100 godina", tvrdi naš sagovornik.

    Janjić tvrdi da bi zagovornici humanitarne intervencije rekli da je projekat nezvisnog Kosova bio isplativ.

    „Po njima da nije bilo 'humanitarnog bombardovanja' rat bi se nastavio i bilo bi većih gubitaka pre svega na strani Srbije. Da su ovolike milijarde uložene u infrastrukturu Srbije ili Kosova, mi bismo danas imali standard koji ima zapadna Nemačka. To je činjeinica koja treba da se uzme u obzir i svi koji kreću u ovakvu vrstu pohoda treba da shvate da je Kosovao i po srpskim i po albanskim nacionalistima najskuplja reč, ali da je to suviše skupa reč da bi se finansijski i ekonomski održala. Ako bi sada neko rekao Srbiji — evo vam Kosovo nazad, to bi bila nepravedna osuda Srbije na 200 godina rada za Kosovo. Jer, isplatiti sve te troškove i upravljati sa dva miliona Albanaca koji su već poverovali da imaju svoju državu. Srbija nema te milijarde, čak i kada bi se promenila međunarodna klima", uveren je Janjić.

    Janjić napominje da ga zabrinjava činjenica da još niko u međunarodnoj zajednici nije spreman, čak ni one vlade koje sebe smatraju demokratksim, kao što je Velika Britanija, da daju tačne podatke o troškovima rata na Kosovu.

    „Vrlo važan primer za slobodu govora je činjenica kada je novinar Bi-Bi-Sija pokušao da u emisiji izračuna troškove rata on je praktično nestao, a svi podaci koje je izneo su demantovani. Čak i kroz suđenje Toniju Bleru, koji je prikazao samo troškove za gorivo u tom ratu, uspešno je izbegnuto da se otkrije koliko je samo Veliku Britaniju koštao rat na Kosovu, odnosno vazdušni rat protiv Srbije", zaključuje Janjić.

    Tagovi:
    bombardovanje, NATO, Dušan Janjić, Kosovo i Metohija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga