20:41 07 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    #PrvaSputnjikGodina: Tekstovi koji su obeležili prethodnu godinu (42)
    0 73
    Pratite nas

    Kada su 2002. godine specijalne jedinice upale u prostorije tajanstvene islamske fondacije u Sarajevu, otkrile su hard-disk naslovljen „Priča o Osami“ koji je privukao pažnju obaveštajnih službi. Na njemu je bila lista od dvadesetak imena za koje je utvrđeno da su glavni finansijeri Al Kaide. Osama bin Laden je nazvao ovu grupu „zlatni lanac“.

    Upad u prostorije islamske fondacije dogodio se šest meseci nakon napada na Njujork i Vašington, kada je američka vlada krenula u lov na pripadnike Al Kaide i njihove finansijere. U izveštaju Komisije za 11. septembar pominje se ova lista koja je otkrivena u Sarajevu sa imenima donatora poreklom iz Saudijske Arabije i zalivskih zemalja. 

    Trinaest godina kasnije, istraga međunarodnog tima novinara objavljena u februaru, o sistemu utaje poreza ogromnih razmera koji je razradila britanska banka HSBC u Švajcarskoj, pokazala je da su među njenim klijentima bili i Bin Ladenovi finansijeri. Iako su sumnje o njihovoj povezanosti sa Al Kaidom bile poznate javnosti već od 2002. godine, banka nije prekinula veze sa njima bar do 2007. godine, od kada datiraju podaci koji su procureli u javnost.

    Islamska država
    © Sputnik / Andrej Stenjin

    Među klijentima HSBC-a je saudijski princ koji je štitio šefa Al Kaide i jedan drugi princ čija je žena poslala novac autorima atentata 11. septembra, kao i zavidan broj saudijskih poslovnih ljudi, poput građevinskog izvođača i bivšeg blagajnika Međunarodne dobrotvorne fondacije, organizacije koja je od 2002. godine na američkoj listi finansijera terorizma zato što je služila kao paravan za finansiranje Al Kaide i islamističkih boraca u Bosni i Čečeniji. Tu je i vlasnik fabrike koja je bombardovana u američkim napadima zbog sumnje da se u njoj proizvodi hemijsko oružje. 

    Rezultati novinarske istrage pokazali su da je među klijentima banke 2006. i 2007. godine bio i član direkcije Međunarodne islamske dobrotvorne organizacije, još jedne nevladine organizacije bliske Al Kaidi. Saudijska banka „El Radži“ je takođe deo „zlatnog lanca“. Najmanje šest članova porodice El Radži su među klijentima HSBC.

    Humanitarne organizacije kao paravan

    Islamske nevladine organizacije su organizovale dolazak islamskih boraca iz Avganistana, Pakistana i sa Bliskog istoka u Bosnu od 1992. godine. Saudijci su se angažovali u Bosni iz bojazni da će Iran nametnuti svoj uticaj.

    Teheran je od početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji tajno finansirao bosanske muslimane, o čemu je pisao francuski istraživač Ksavije Bugarel u svojoj knjizi „Novi islam na Balkanu“.

    Ali pomoć Irana je bila neuporedivo manja od finansijskih sredstava koje su bosanski muslimani dobili od Saudijske Arabije. Situacija u Bosni i Hercegovini posle rata pokazala je da uticaj Irana ne može da se meri sa uticajem Saudijaca koje su podržavale Sjedinjene Američke Države.

    Saudijska Arabija je u najvećoj meri finansirala Islamski savet za istočnu Evropu, koji je osnovan 1991. godine u Beču, a potom je 1992. godine osnovala Visoki komitet Saudijske Arabije za pomoć Bosni i Hercegovini. Zvanično nevladina organizacija, ova paradržavna struktura im je služila da kontrolišu situaciju u Bosni, kako strani borci koji su pristizali i bosanske izbeglice ne bi pali pod uticaj protivničkih grupa i režima (poput egipatske Muslimanske braće koji su osuđivale predsednika Hosnija Mubaraka da nije pritekao u pomoć bosanskim muslimanima).

    Od početka rata bosanski muslimani su od Saudijaca dobili između 150 miliona i 400 miliona dolara od privatnih i javnih donatora, u zavisnosti od izvora.

    Saudijska Arabija je u Bosni pokrenula oko 3.000 različitih projekata, koji su se uglavnom odnosili na obnove džamija i osnivanje verskih škola, sledeći ambiciju da muslimanima u svetu nametnu svoju neofundamentalističku dogmu.

    Bosanski model

    bosanskom modelu finansiranja i regrutovanja radikalnih islamističkih boraca kroz nevladine organizacije američki oficiri su počeli da govore posle 11. septembra. Bosanska štampa je prenela nihovu ocenu da bi ovaj model mogao da se koristi i na Kosovu, u Albaniji i u Čečeniji. 

    Na udaru su bile Islamska fondacija El Haramain, saudijska nevladina organizacija koja je dovedena u vezu sa Al Kaidom, čiji je račun u Vakufskoj banci blokiran nakon napada na Njujork i Vašington, kao i Međunarodna organizacija za islamsku pomoć, sa sedištima u Zenici i Travniku.

    Visoki komitet Saudijske Arabije za Bosnu i Hercegovinu je takođe optužen za finansiranje ekstremističkih grupa u Bosni, kao i organizacija El Kifah, povezana sa Bin Ladenom.

    Bosanski model je pomenut 2002. godine na suđenju Enamu Arnautiju, direktoru humanitarne organizacije Međunarodna dobrotvorna fondacija iz Sjedinjenih Američkih Država, sa filijalama u Kanadi i Bosni. To je bilo prvo veliko suđenje koje je rasvetlilo veze između bosanskih vlasti i međunarodnih terorističkih organizacija tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Arnauti je priznao da je napravio lažnu listu ratne siročadi kako bi prikrio finansiranje radikalnih islamskih boraca. U Bosnu je preko njegove organizacije upućeno oko 10 miliona dolara. 

    Primer još jedne humanitarne organizacije, Agencije za pomoć Trećem svetu, pokazuje složenost međunarodnih aktera koji su učestvovali u tajnom finansiranju bosanske strane.

    Organizaciju sa sedištem u Beču predvodio je Sudanac Fatih el Hasanein, a važnu ulogu u njoj je imao Hasan Čengić, koji je posle rata jedno vreme bio ministar odbrane BiH. U ovu organizaciju se slivao novac iz državnih i paradržavnih izvora iz muslimanskih zemalja, koji je služio za finansiranje naoružanja i vojne opreme, kao i za finansiranje partije Alije Izetbegovića (Stranka demokratske akcije). Najveći deo novca dolazio je iz Saudijske Arabije, ali i Irana, Sudana, Pakistana i Malezije. Prema bosanskim izvorima, kroz nju je prošlo oko 2,5 milijardi dolara. 

    Američki predsednik Bil Klinton odobrio je ilegalni ulazak oružja iz Saudijske Arabije, ali i Irana u Bosnu. Vrednost ove ilegalne trgovine je procenjena na 300 miliona dolara. Francuska istoričarka Deni Arto je u tekstu Voditi moderni rat; Bosna, Kosovo i budućnost borbe u francuskom stručnom časopisu Spoljna politika 2002. godine napisala da je ovu tajnu isporuku oružja preko Hrvatske organizovao u Sarajevu američki general Vesli Klark.

    Po okončanju rata američka vojna pomoć je dobila zvanični okvir. Oko 100 miliona dolara je izdvojeno iz budžeta za 1996. godinu za oružje i opremu koji su upućeni Sarajevu i 104 miliona za obuku vojske. Iste godine Amerikanci su pokrenuli i program vojne obuke u vrednosti od 800 miliona dolara.

    U periodu od 1996. do 2005. godine Bosna je primila više pomoći nego što je primila Evropa u okviru Maršalovog plana.

    Tjeri Midri, francuski politikolog, autor knjige Verski rat na Balkanu smatra da su Sjedinjene Američke Države koristile radikalne islamističke pokrete kao spoljnopolitičko oružje za destabilizaciju periferije Sovjetskog Saveza, a potom i Rusije, kako bi je izolovale od centralne Azije i Kavkaza.

    Autori poput generala Pjera Mari Galoa, Aleksandra del Vala i Vladimira Volkofa su iza podrške SAD muslimanima na Balkanu videli američku strategiju potiskivanja Rusije iz balkanske zone uticaja i snaženja svojih pozicija unutar Evrope. Prema ovoj tezi, snažne veze Srbije i Rusije su za SAD glavna prepreka širenja NATO-a na Balkanu.

    Tema:
    #PrvaSputnjikGodina: Tekstovi koji su obeležili prethodnu godinu (42)
    Tagovi:
    Islam, al kaida, Srbija, Saudijska Arabija, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga