02:10 22 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Milorad Dodik potpisuje Deklaraciju

    Dodikova deklaracija Kosovo čuva?

    © Foto : SNDS
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 502
    Pratite nas

    Ako Kosovo ima pravo na samoopredeljenje, zašto ne bi i Republika Srpska dobila jednog dana to isto pravo? Rezolucija može da posluži kao odstupnica ako Srbiju priteraju uza zid da prizna Kosovo.

    Deklaracija o „Slobodnoj i samostalnoj Republici Srpskoj“, koju je nedavno izglasala stranka Milorada Dodika, uzburkala je duhove u Bosni i Hercegovini i ponovo osvežila priče o otcepljenju Srpske. S druge strane, sve se više šuška da se iza deklaracije „krije“ poslednji adut Srbije, koji će potegnuti u slučaju da je priteraju uza zid zbog priznavanja Kosova.  

    Šta je poenta Dodikove deklaracije?

    Kacelarija visokog predstavnika u BiH (OHR) odmah posle objavljivanja ove Deklaracije podsetila je da je Bosna i Hercegovina međunarodno priznata država čiji su suverenitet i teritorijalni integritet zagarantovani međunarodnim pravom i Dejtonskim mirovnim sporazumom. Drugim rečima, prema njihovom tumačenju Dejtona — entiteti nemaju pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine.

    Cilj — izvorni Dejton  

    Potpredsednik SNSD i šef poslaničkog kluba ove stranke u Narodnoj Skupštini Republike Srpske Radovan Višković, kaže da Deklaracija stranke, kojom je predviđeno da se referendum o samostalnosti održi 2018. godine, ima upravo za cilj da Bosnu i Hercegovinu vrati izvornom Dejtonu.

    Profesor međunarodnog prava Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja dovedi donošenje ove deklaracije u vezu sa Kosovom.

    „Nije reč o nekoj secesiji, otcepljenju ili nasilnoj priči. Mada, ako Kosovo ima pravo na samoopredeljenje, zašto ne bi i Republika Srpska imala jednog dana to isto pravo?“, pita Višković.

    „Ova rezolucija može da posluži kao odstupnica ako nas priteraju uza zid da priznamo Kosovo. U tom slučaju ona može, apsolutno, da bude opravdanje. Do tada, ne sme da provocira bilo kakvu reakciju, jer je većini Srba u Bosni mnogo važnije da Kosovo ostane u Srbiji“, veruje profesor Šolaja.

    Jedini sagovornik Sputnjika koji ne vidi kopču između Kosova i Dodikove deklaracije je istoričar Čedomir Antić iz Naprednog kluba.

    On veruje da je ona najvažniji dokument donet u poslednjih deset godina koji štiti Ustav BiH, i da se iza donošenje deklaracije ne krije ništa više od toga.

    Država ili referendum 

    „Deklaracija predviđa da entiteti preuzmu ovlašćenja predviđena Ustavom. Dakle, po Ustavu RS ima pravo na slobodu i samostalnost. Republika Srpska nije definisana kao država, iako to jeste. Ta država može biti nezavisna autonomija, ali da bi postala nezavisna mora biti prvo samostalna. Međunarodni predstavnici u Bosni dvaadeset pet godina tu državu predstavljaju kao provizorijum koji će, kada se prevaspitaju divlji Srbi, postati unitarna država bošnjačkog naroda“, kaže Antić.

    Istoričar Čedomir Antić ne vidi kopču između Kosova i Dodikove deklaracije
    © Foto : SNDS
    Istoričar Čedomir Antić ne vidi kopču između Kosova i Dodikove deklaracije

    On napominje da je vreme da Bosna postane nezavisna država i predviđa da će biti ili država tri naroda, ili će, kako predviđa Deklaracija u drugom delu, građani glasati o razdruživanju na isti način kao što su glasali narodi Slovenije i Hrvatske svojevremeno.

    „Novi ustav Bosne i Hercegovine može da, pretvaranjem Federacije u dva entiteta, omogući da se već iduće godine osnuje labava konfederacija, što će doneti stabilnosti u region“, mišljenja je Antić, dodajući da je moguća i unija nezavisnih država, koju su svojevremeno mnogi iz Berlina i Vašigtona početkom devedesetih preporučivali Beogradu.

    Radovan Višković napominje da bi Deklaracija imala pravno dejstvo samo ako političari iz Federacije ne budu uvažavali slovo Dejtonskog sporazuma.

    „Ako budu tražili da se pravi unitarna država onda će RS biti prinuđena da traži neki svoj put kroz referendum. I tu nije ništa sporno. Deklaracija je odluka jedne od najvećih stranka u Bosni, i Beograd sa tim nema ništa. To je naša rezolucija i niko sa strane nema ništa sa njom“, tvrdi on.

    Profesor Šolaja smatra činjenicom da je Dejton bio kompromis između želja za nezavisnošću i želje da se živi u Bosni i Hercegovini.

    „Postoji mišljenje da je Dejtonski sporazum samo imao za cilj da zaustavi rat. Međutim, Dejtonom nije predviđeno ništa po čemu države ne mogu da se razilaze, već je ostavljeno da se to vidi u nekom budućem ustavu Bosne“, kaže Šolaja.

    Inače, prema OHR ustavna struktura Bosne i Hercegovine može da se menja samo u skladu s amandmanskom procedurom definisanom Ustavom BiH.

    Tagovi:
    Republika Srpska, Deklaracija, Dodik, Kosovo, analiza, Republika Srpska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga