04:52 31 Mart 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 311
    Pratite nas

    Samit Istočnog partnerstva u Rigi završio se bez očekivanih rezultata po pitanju uvođenja bezviznog režima zemljama-članicama tog partnerstva, uključujući i Ukrajinu. Predstavnici Jermenije, Azerbejdžana i Belorusije odbili su da potpišu dokument kojim se pripajanje Krima naziva ilegalnom aneksijom.

    Ovaj savez je od formiranja delovao kao „zabranjeno voće“, smatra beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej. 

    Evropska unija nije spremna da u zajednicu prihvati istočnoevropske zemlje, uključujući Ukrajinu, stoji u nacrtu deklaracije samita Istočnog partnerstva.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel je još uoči samita „zapalila binu“ rekavši da zajednički projekat EU sa bivšim sovjetskim državama nije instrument proširenja EU.

    „Ne smemo podsticati lažna očekivanja koja kasnije nećemo moći da ispunimo“, naglasila je Merkelova.

    Član komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Igor Morozov za Sputnjik kaže da ovaj projekat Evropske unije postepeno ide ka svom kraju.

    „Te snage koje su ulazile u Istočno partnerstvo ne samo da su se politizovale, već su konačno i opredelile pravac svog daljeg razvoja. Belorusija i Jermenija su ušle u Evroazijsku ekonomsku uniju, Azerbejdžan je danas samodovoljna država, a u svim političkim i vojno-strateškim pitanjima zauzima neutralnu poziciju. Ostale države su potpisale ugovor o pridruživanju EU, koji im, u principu, u političkom i socijalnom smislu ništa ne donosi“, kaže Morozov.

    „Više puta su lideri EU, a među njima i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, izjavljivali da se ne radi u uključivanju Gruzije, Ukrajine i Moldavije u okvire EU, već da je reč samo o ekonomskoj saradnji. Samim tim i očekivanja koja su imale ove države nisu ispunjena. Sve u svemu, možemo primetiti efekat ’neispunjenih očekivanja‘ i nastupa veliko razočaranje“, zaključuje on.

    Poslanik Evropskog parlamenta iz Letonije Andrej Mamikin, s druge strane, smatra da Evropska unija u susedne države pokušava da izveze demokratiju, ali zato odatle uvozi nestabilnost.

    Prema njegovim rečima, agresivna formula „ili Evropa ili Rusija“ dovodi do konflikta sa Moskvom, koja je ujedno i glavni igrač na postsovjetskom prostoru.

    Merkelova će, kako je najavljivano, direktno po povratku iz Moskve govoriti na ovom skupu, a njen govor se, ističu analitičari, očekuje sa velikim nestrpljenjem.
    © Sputnik / Nikolaj Lazarenko

    „Veoma se stidim ovog političkog pravca. Mislim na vektor protiv Rusije, vektor konfrontacije, jer zbog njega posredno trpe i one države koje su još 2009. godine polagale velike nade na EU. A te velike nade Evropska unija nije opravdala. Nažalost, te države čak neće dobiti ni to što su im sasvim nedavno obećali evropski političari, a to je bezvizni režim, na primer Gruziji, ili određene trgovačke preference u trgovini sa Ukrajinom. Iskreno govoreći, Evropska unija je ovde taktički izgubila, neću reći ’rat‘, ali izgubila je u tom suprotstavljanju Rusiji koje je počelo nakon dešavanja u Ukrajini. I EU sada ne zna kako da izađe iz svega toga“, smatra Mamikin.

    Beloruski ministar spoljnih poslova Vladimir Makej kaže da je Istočno partnerstvo je od samog formiranja, još 2009. godine, delovalo kao „zabranjeno voće“.

    „Bili smo svedoci rastuće tenzije, intenzivne konfrontacije u regionu ali i šire“, rekao je Makej. Tome je, prema njegovim rečima, doprinelo i odsustvo dvojice predsednika — s jedne strane predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, zbog zabrane putovanja, ali i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

    Tagovi:
    vize, Istočno partnerstvo, Vladimir Makej, Angela Merkel, Riga, Letonija, Ukrajina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga