00:53 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Ivica Dačić

    Traži li i Dačić naslednika?

    © AP Photo / Lehtikuva, Markku Ulander
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 03
    Pratite nas

    Reč je o „tvrđenju pazara“ i veličanju sopstvene uloge u stranci. Radi se o upozorenju suprotstavljenim frakcijama unutar stranke da lideri za koje se vezuje rejting stranke mogu da je napuste, što bi se odrazilo na rejting tih stranaka.

    Ivica Dačić, lider socijalista, mogao bi da krene stopama svog koalicionog partnera Aleksandara Vučića, koji je nedavno rekao da traži naslednika za mesto lidera Srpske napredne stranke.

    Doduše, šef SPS-a nije otišao tako daleko kao Vučić, to jest, ne traži naslednika, ali ima nameru da bavljenje strankom prepusti svojim zamenicima, zbog, kako se navodi, obaveza koje ima kao šef diplomatije i predsedavajući OEBS-u.

    S obzirom da u SPS-u očigledno postoji dan kada se ne koriste mobilni telefoni (bar što se redakcije „Sputnjika“ tiče), nije bilo moguće proveriti neke informacije, pa je ostalo da se spekuliše u čije ruke će, bar donekle, na Glavnom odboru planiranom za jun ove godine Dačić prepustiti stranku.

    Zasada je nemoguće proceniti, jer kandidata ima na pretek. Najviše šanse ima Dijana Vukomanović, koja važi za desnu ruku Ivice Dačića. Iste šanse ima i Aleksandara Antić. Međutim, pitanje je da li će Dačićevi kandidati proći baš glatko jer Branko Ružić ima sve više pristalica unutar stranke.

    Neki tvrde da se ne treba zanemariti ni uticaj stare garde Slavice Đukić Dejanović ili Žarka Obradovića, a svakako se očekuje i da Ivica Tončev, koji je i ranije imao „pretenzije“ na visoku poziciju u stranci, pa čak i u Dačićevoj fotelji neće sedeti skrštenih ruku.

    Međutim, svedoci smo da se epidemija ostavki na mesto šefova stranaka posle vanrednih parlamentarnih izbora nije dobro završila po te stranke. Posle odlaska Vojislava Koštunice, DSS se podelio na nekoliko stranaka i frakcija, DS je pocepan da ne može biti više, a G17, to jest, URS i Mlađan Dinkić kao da nisu ni postojali…

    Aleksandar Vučić
    © AP Photo / Darko Vojinović

    Sagovornici Sputnjika, politički analitičari Branko Radun i Dragomir Anđelković, saglasni su u jednom — srpski stranački lideri ne prepuštaju volan stranke drugome.Upravo zbog toga potpuno je legitimno postaviti pitanje: Da li u Srbiji može da postoji ili bolje rečeno opstane stranka ako nema dobrog, odnosno prepoznatljivog lidera?

    Anđelković upravo iz tog razloga i misli da je pre reč o „tvrđenju pazara“ i veličanju sopstvene uloge u stranci, nego što je stvarna namera da se neko povuče sa mesta lidera.

    „Lideri to jako dobro znaju. Zato i ne verujem političarima koji kažu da će se olako odreći funkcija ili smanjivati svoja ovlašćenja. Tu se pre radi o upozorenju pristalicama, odnosno suprotstavljenim frakcijama unutar stranke, da oni lideri koji u ovom trenutku vode stranku i za koje se vezuje rejting stranke, mogu da je napuste, ali da bi se to odrazilo na rejting tih stranaka“, kaže Anđelković.

    Radun objašnjava upravo na primeru SPS-a, koji uprkos tome što već dve godine nema kompletirano rukovodstvo, stranka funkcioniše, što govori kolika je uloga lidera.

    „Teško je zamisliti neku stranku bez prepoznatljivog lidera, barem na ovim prostorima. Doduše, tako je generalno svugde u svetu, samo što je kod nas to malo više izraženo nego drugde“, kaže on.

    Anđelković smatra da je razlog ovome što u Srbiji sistem ni na nacionalnom nivou, ni na nivou partija, nije dovoljno postavljen, a demokratija je još u pelenama.

    „Teško je da partije dobro funkcionišu bez jakog lidera. U krajnjoj liniji, mi kao nacija imamo tu lidersku percepciju, gde politiku manje posmatramo kroz ideološku prizmu, a više kroz partijsku. Dakle, više preko ljudi koje vode neke stranke. Otuda su i partije osuđene na liderski princip“, kaže on.

    Radun napominje da razloge treba tražiti u „globalnom trendu“, gde se jedna politika ili ideja personalizuje kroz ličnost.

    „Ljudi sve više i više glasaju za ličnost, a ne za program ili za ideologiju. Naravno, ta ličnost nosi neke stavove i imidž. Nešto što možda nije ideologija, ali je reprezentuje“, objašnjava Radun, dodajući da je na Balkanu izraženiji, jer je kod nas politika — lična.

    Prema njemu, promenom lidera zapravo se dolazi do neke druge stranke koja samo nosi isto ime.

    „Brend je stari, a to je zapravo jedna nova stranka, jer svako nov daje svoj lični pečat u toj meri da to uglavnom ima malo veze sa onom prethodnom strankom“, ocenjuje Radun.

    Iako ni svet nije „imun“ na ove boljke, na Zapadu je to ipak malo drugačije. Stranke imaju neku težinu i udaraju jači pečat nego sam lider. Da ne pominjemo da neke partije imaju istu politiku i stavove i po pola veka, dok se kod nas sve promeni od izbora do izbora, prilagođavajući se trenutnim željama biračkog tela. Najbolji primer za to je upravo SPS, jer malo ko se danas seća socijalista koje je svojevremeno vodio Slobodan Milošević. 

    Tagovi:
    Naslednik, socijalisti, SPS, Dijana Vukomanović, Dragomir Anđelković, Aleksandar Antić, Ivica Dačić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga