00:53 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Aleksej Puškov

    Puškov: Rezolucija o Srebrenici udar na Srbiju

    © Foto : Tanjug/Sava Radovanović
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Miloš Ćurčin
    0 540

    Šef Odbora za inostrane poslove Državne dume Saveta Ruske Federacije Aleksej Puškov ocenio je danas da Zapad Rezolucijom o Srebrenici želi da pošalje signal da može da pokrene mehanizme koji mogu biti udar na autoritet i imidž Srbije, jer se nije pridružila sankcijama prema Rusiji.

    On je dodao da je to i pokušaj da se Srbija zavadi sa muslimanskim narodima i ukazao da nije neophodno da se taj dokument usvoji, uz obrazloženje da bi od njegovog donošenja bilo više štete nego koristi.

    Puškov je na predavanju o aktuelnim spoljnopolitičkim pitanjima na „Unverzitetu Karić“ istakao da u Srebrenici nije bio genocid i upitao zašto se onda ostali slučajevi sličnih zločina na teritoriji Evrope ne razmatraju na taj način.

    Kao primer naveo je stradanje stanovnika u Ukrajini istakavši da je život tamo izgubilo 6.500 ljudi.

    „Ako prihvatimo da je u Srebrenici bio genocid, onda to znači da je Zapad ispravno postupio 1999. godine i to je ono što treba da legitimiše sadašnju politiku — otcepljenje Kosova bilo bi opravdano i Kosovo može da postane član Evropske unije i Ujedinjenih nacija“, rekao je Puškov.

    Prema njegovim rečima, Zapad igra politiku dvojnih standarda i uzima za pravo da određuje šta je zločin, a šta ne.

    Srbija vodi dobru spoljnu politiku

    Puškov je ocenio i da Srbija sprovodi ispravnu politiku jer se, kako je ukazao, sa jedne strane zbližava sa EU, a sa druge održava odnose sa Rusijom.

    Aleksej Puškov
    © Foto : Tanjug/Sava Radovanović

    „Mislim da je to veoma dobro, jer kako kažu naši američki prijatelji — ne treba čuvati sva jaja u istoj korpi. Smatram da dvosmernost spoljne politike daje više mogućnosti ali i da u savremenom svetu ne treba se fokusirati samo na jednu stranu, jer tako možete izgubiti igru“, zaključio je Puškov.

    Puškov je takođe rekao da politička ambivalentnost postoji u mnogo drugih zemalja i kao primer naveo Kinu, koja uprkos tome što shvata da je Amerika potencijalni politički protivnik, radi sve kako bi ojačala ekonomske i investicione veze sa SAD.

    „Sama po sebi ambivalentnost nije za osudu. Pitanje je zbog čega ona postoji. Svaka zemlja koja dolazi u situaciju da jednostrano zavisi od jedinog centra koji donosi odluke — gubi. Orijentacija Srbije na razvijanje ekonomskih odnosa sa EU je razumljiva i to zbog geografskog položaja. Bilo bi čudno da se Srbija okrene protiv EU, jer onda ne bi imala sa kim da sarađuje“, rekao je Puškov.

    On je pojasnio da postoji dve Evrope, jedna koja je diktatorska, gde se sve odluke donose u Briselu i protiv koje se već bune određene zemlje kao što su Grčka i Mađarska, ali i druga koja funkcioniše na nivou unije zemalja koje sarađuju u meri u kojoj im obostrani interesi dozvoljavaju i na taj način čuvaju samostalnost u donošenju važnih odluka.

    Te dve Evrope su u stalnom rivalstvu, rekao je Puškov i dodao da ona treba da očuva svoj model ali i da oslabi ulogu Brisela i da stavi akcenat na Evropu nacionalnih država.

    Ukrajinska kriza nije pretnja za evropsku bezbednost

    Aleksej Puškov
    © Sputnik / Vladimir Fjodorenko

    Puškov je istakao da je ukrajinska kriza regionalnog karaktera i da ne predstavlja opasnost ni po jednu evropsku zemlju. On je rekao da sve što se dešava — dešava se na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, tamo gde nova Vlada Kijeva nije uspela da se sporazume sa jednim delom svog stanovništva.

    „Pretnja se stvara veštački, upoređujući rusku pretnju sa Islamskom državom, iza koje nema nijednog argumenta“, rekao je Puškov i dodao da su netačne tvrdnje Brisela da se ruska vojska približila NATO-u, imajući u vidu da je NATO poslednjih 15 godina pokušavao da dođe do ruskih granica i napokon uspeo došavši u Ukrajinu.

    G7 — klub prijatelja SAD

    Bez Kine, Indije, Rusije, „Velika sedmorka“ ne može da rešava globalne svetske probleme, rekao je Puškov.

    Kada se ta organizacija osnovala, još 1975. godine, te zemlje su zaista i bile svetski lideri, rekao je on i dodao da sada, međutim, među njima postoje i druge važne zemlje, kao što su Kina, Indija i Brazil, koje nisu članice te organizacije.

    Upravo iz tog razloga sve članice G7 su samo klub prijatelja SAD, zaključio je Puškov.

    Tagovi:
    spoljna politika, rezolucija, priznanje, ukrajinska kriza, EU, G-7, UN, Aleksej Puškov, Srbija, Rusija, Srebrenica, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga