20:08 29 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 734
    Pratite nas

    Ahmet Davutoglu, premijer zemlje koja u ratu protiv Islamske države od 20 bombardovanja 19 puta gađa Kurde koji se bore protiv Islamske države, apsolutno nema nikakvo moralno pravo da bilo kome šta prigovori, tvrdi za Sputnjik Dušan Spasojević, bivši ambasador Srbije u ovoj zemlji.

    Turski premijer je u petak izjavio da vazdušna operacija Rusije u Siriji ne preti da izazove konfrontaciju Rusije i Turske, ali da rezultati dvodnevnih udara ruske avijacije zabrinjavaju Tursku jer su, tvrdi Davutoglu, „njena dejstva u potpunosti usmerena protiv Slobodne sirijske armije“.

    Važno je ko je protiv ruske intervencije u Siriji, kaže naš sagovornik, ali je daleko važnije da Izrael, Egipat, Iran, Irak, Liban, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati — važne i uticajne zemlje Bliskog istoka — nisu osudile ono što radi Rusija.

    Spasojević konstatuje da Rusija i Turska nisu nikada imale ovoliko dobre odnose u meri u kojoj su ih razvili u mandatima predsednika Erdogana i predsednika Putina. Ono što takođe olakšava to partnerstvo i dobre odnose, dodaje bivši ambasador u Turskoj, jeste što se Rusija ni u jednom trenutku, za razliku od zapadnih zemalja, nije mešala u unutrašnje odnose Turske, odnosno nije Erdoganu delila lekcije povodom ovoga ili onoga pitanja.

    Najdoslednija opozicija Asadu

    Što se tiče Turske, ona se, prema mišljenju Dušana Spasojevića, našla u veoma specifičnoj situaciji. To je zemlja koja je najdoslednije podržavala opoziciju predsedniku Bašaru el Asadu.

    „Toliko posvećeno je Turska podržavala opoziciju da ju je u jednom trenutku čak zvanični Vašington optužio da naoružava pripadnike najzadrtijih islamista u Siriji bliskih Al Kaidi i Frontu al Nusra. Toliko je to daleko otišlo da je sirijska kriza čak postala i deo unutrašnje politike Turske, jer se sva opozicija Erdoganu izjašnjava u korist predsednika Bašara el Asada“, pojašnjava Spasojević.

    Drugi aspekt specifične situacije Turske jeste veoma nestabilna politička situacija u samoj zemlji i front koji je otvorila sa Kurdima, koje doživljava kao najveću pretnju svojim nacionalnim interesima u regionu.

    Faktor Kurdi

    Turski predsednik, dodaje Spasojević, praktično vodi paralelni rat sa Kurdima unutar Turske, gde svakodnevno ginu pripadnici snaga bezbednosti Turske i Radničke partije Kurdistana, organizacije koja je u Turskoj proglašena za terorističku.

    „Sa druge strane imamo da su Kurdi najpouzdaniji saveznik u borbi protiv Islamske države prihvatljiv jednako i Zapadu, odnosno SAD, i Ruskoj Federaciji. Tako da, makar u ovom trenutku, kada je u pitanju turska pozicija u Siriji, imamo jednačinu sa mnogo nepoznatih koju neće biti nimalo lako rešiti“.

    Bez obzira na to što često za tursku vojsku kažu da je druga po veličini armija u NATO, ona se, prema Spasojeviću, u sirijskoj krizi pokazala kao tigar od papira koji je neupotrebljiv. „Turska, koja pretenduje da bude regionalna sila u svom neposrednom komšiluku, nije u stanju da interveniše u svom neposrednom komšiluku“, precizira Spasojević.

    Ključ u sukobu šiita i sunita

    Glavna podela na Bliskom istoku je na šiite i sunite. Dušan Spasojević podseća da su turski i sirijski predsednik godinama zajedno letovali i jedan drugog nazivali bratom, ali da je sve prekinuto kad je Erdogan okrenuo leđa Asadu. 

    „Turska, ne Ataturkova već Erdoganova Turska, na Siriju pre svega gleda kroz prizmu pansunitskog islama. Ona podržava sunite protiv Bašara el Asada“, precizira Spasojević. 

    Iz istog razloga je, sugeriše naš sagovornik, ključna zemlja u sirijskoj krizi Iran i podrška Irana predsedniku Asadu je ono što mu je u poslednje četiri godine omogućilo da ostane stabilan u svojoj poziciji.

    Tagovi:
    sirijska kriza, NATO, Dušan Spasojević, Ahmet Davutoglu, Sirija, Rusija, Turska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga