06:47 01 April 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1550
    Pratite nas

    Srpski istoričari smatraju da je sve što albanski istoričari navode čista manipulacija, ali i činjenično nemoguće, jer Albanaca u vreme nastajanja srpskih manastira na Kosovu i Metohiji na tim prostorima nije ni bilo.

    Izvršni savet Uneska razmatraće sutra predlog preporuke za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju, koju je na dnevni red uvrstio Izvršni savet ove organizacije na predlog Albanije. Srbija, posle ove odluke, pokušava da ubedi što veći broj država da je prijem Kosova neprihvatljiv iz pravnih, proceduralnih, političkih, kulturnih i moralnih razloga.

    Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi, s druge strane, smatra da učlanjenje Kosova u Unesko ne predstavlja nikakav napad na srpske crkve, već da se radi o potrebi da se ono poveže sa obrazovanjem, naukom i kulturom.

    „Učlanjenje Kosova u Unesko će samo unaprediti položaj srpskog nasleđa na Kosovu. Ono će biti most koji će povezivati Beograd i Prištinu, a ne linija razdvajanja“, istakao je Seljimi.

    Ako bi Kosovo postalo član Uneska, čime bi i srpska kulturna baština, faktički, postala kosovska, da li bi to stavilo tačku na reviziju „kosovske“ istorije?

    Albanci sa Kosova, ali iz Albanije, u nastojanjima da srpske manastire prikažu kao svoje na dnevnoj bazi „bombarduju“ svetsku, ali i svoju javnost, pričama da su manastire gradila albanska plemena. Recimo Dečane —pleme Gaši. Simbol dvoglavog belog orla u Dečanima „preimenovali“ su u albanski simbol — dvoglavog crnog orla. A otišli su dotle da i u crkvenim freskama u srpskim manastirima istoričari sa Kosova „pronalaze“ tragove albanskog.

    Srpski istoričari smatraju da je sve što albanski istoričari navode čista manipulacija, ali i činjenično nemoguće, jer Albanaca u vreme nastajanja srpskih manastira na Kosovu i Metohiji na tim prostorima nije ni bilo.

    Istoričar Radivoje Radić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu slaže se da postoji opasnost da se srpska kulturna baština proglasi za kosovsku, ali kaže da je to moguće samo zbog manipulacija.

    „To su srednjovekovni spomenici i zna se kada su nastali. Prema istraživanjima naših najboljih stručnjaka u srednjem veku na prostoru današnjeg Kosova i Metohije nije uopšte bilo Albanaca. Oni su došli kasnije i to su činjenice“, kaže profesor Radić.

    On napominje da ne zna na koje se argumente pozivaju kosovski istoričari, ali dodaje da falsifikata i proizvoljnog iznošenja mišljenja uvek ima, napominjući da su činjenice nesporno na strani Srbije.

    Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu.
    © Sputnik / Petar Vujanić
    Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu.

    „To su prosto neke nesporne stvari. Nije to ’može biti ili ne može biti‘. Oni nemaju ozbiljne argumente za to, ali prosto se to radi u istoriji. Svojataju se neka tuđa nasleđa“, dodaje on podsećajući da su devedesetih godina u Americi izašle knjige koje su priredili kosovski Albanci u kojima se tvrdi i da je car Dušan bio Albanac.

    Istoričar Marko Šujica sa Filozofskog fakulteta u Beogradu takođe smatra da su albanske tvrdnje neutemeljene i da o tome ne vredi ozbiljno razgovarati, jer je svima jasno da je reč o srpskom srednjovekovnom kulturnom nasleđu.

    „Dakle to je jedna čista politička igra, odnosno manipulacija sa prošlošću da bi se sada tamo uspostavila neka vrsta državnosti. Dakle, tu iz ugla istoriografije nije ništa sporno. I ja ne vidim tu bilo kakva prostor za reviziju istorije, prosto je sve mimo toga manipulacija i zloupotreba“, tvrdi on.

    Lepota Dečana, Gračanice, Pećke patrijaršije i Crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu jača je od istorije.

    Vizantija u Srbiji: Manastir Gračanicu je sagradio kralj Milutin 1321. godine i posvetio je Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir se nalazi u selu Gračanica, 10 km udaljenom od Prištine.
    Vizantija u Srbiji: Manastir Gračanicu je sagradio kralj Milutin 1321. godine i posvetio je Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir se nalazi u selu Gračanica, 10 km udaljenom od Prištine.

    Manastir Visoke Dečane podigao je kralj Stefan Uroš Treći kao zadužbinu. Natpis iz 1334/1335. godine, kojim glavni neimar manastirske crkve svedoči da je posao trajao osam godina, otkriva kada je počela gradnja i činjenicu da Uroš nije video izgrađene Dečane zato što je novembra 1331. godine iznenada umro. Dečane je dovršio njegov sin Dušan.

    Gračanica je jedna od poslednjih zadužbina kralja Milutina, podignuta na ruševinama Crkve Svete Bogorodice Gračaničke, zapisao je Milutin 1321. godine. Arhitektura Gračanice smatra se vrhuncem srpskog graditeljstva u duhu vizantijske tradicije. Oslikana je u srpskoj srednjovekovnoj tradiciji. Među freskama je i loza Nemanjića, od Nemanje do Milutina, rečit dokument o vlasniku Gračanice.

    Tagovi:
    Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška, Gračanica, istorija, Albanci, Albanija, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga