02:05 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    0 438
    Pratite nas

    Američki konzervativci optužuju bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera za veleizdaju jer je Rusiji dostavio podatke o položajima boraca Islamske države u Siriji. Kada je o republikancima reč, Karter je bio i ostao najomraženiji predsednik u istoriji.

    Bivši američki predsednik je tokom jednog skupa u državi Džordžija izjavio da je još u maju s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razmenio telefonske brojeve i elektronske adrese kako bi isplanirali zajednički ribolov. Upravo na ovu adresu Karter je uputio predlog da preda mape ruskoj strani, a Putin ga je zamolio da podatke pošalje u rusku Ambasadu u SAD. Pri kraju svog izlaganja na skupu Karter se našalio: „Ako sada Rusi budu bombardovali pogrešne ciljeve, okrivite za to mene, a ne Putina“. 

    U ovoj šali važne su dve stvari. Prva nagoveštava brojne optužbe Vašingtona da ruska avijacija ne bombarduje položaje Islamske države nego umereno radikalnu opoziciju. Druga podseća da republikanci Kartera nisu optužili jedino za raspeće Hrista.

    Reportažu s ovog susreta emitovao je televizijski kanal Em-Si-En-Bi-Si koji su u tom momentu gledali u redakciji sajta „Vašington fri bikon. Ovaj izvor je svoje ime izgradio na neprestanom objavljivanju neprijatnih činjenica iz života američkih političara.

    List je odlučio da kritikuje i Kartera, skrenuvši pažnju na niz interesantnih pitanja: odakle uopšte 91-godišnjem penzioneru pristup savremenim obaveštajnim podacima; da li je bivši predsednik predao Rusima nešto pod oznakom „strogo poverljivo; kako na sve to gledaju američke vlasti. Sajt je zatim poslao pitanja na adrese Pentagona, Ministarstva inostranih poslova Rusije i Centra Kartera, nekomercijalnog fonda koji predvodi bivši domaćin Ovalnog kabineta.

    Prvi je odreagovao Pentagon, a komentar predstavnice Ministarstva odbrane Elis Smit bio je maksimalno suzdržan: „Ne mogu da kažem da li neko u Pentagonu zna da je Centar Kartera dostavio mape ruskoj ambasadi. Centar Kartera i rusko Ministarstvo inostranih poslova su zakasnili s odgovorom, a temu su od sajta preoteli i drugi konzervativni listovi, sve do glavnog uporišta Republikanske partije — kanala Foks njuz.

    Niko od brojnih republikanskih delatnika i medija opštenacionalnog značaja zasad ne pokušava da „prišije Karteru izdaju domovine. Foks ga je, recimo, nazvao „naivnim starcem.

    Konzervativni blogeri, patriotski nastrojeni radijski komentatori i regionalni republikanski činovnici, bacili su se, međutim, na vremešnog političara svom snagom.

    Džimi Karter je bio predsednik svega jedan mandat, od 1977. do 1981. godine, a njegovo mesto je preuzeo Ronald Regan. Upravo tokom Karterovog mandata dešavali su se događaji važni za Bliski istok, poput Islamske revolucije u Iranu i ulaska sovjetske vojske u Avganistan. Pokušavajući da se suprotstavi uticaju SSSR-a i šiitskog Irana u regionu, Karter je aktivno počeo da se zbližava sa sunitskim zemljama, pokvarivši time odnose s Izraelom. Upravo je Karter potpisao ukaz o finansiranju antikomunističkih snaga u Avganistanu, samim tim stvorivši borca za islamsku slobodu Osamu bin Ladena. Neuspesi su pratili 39-godišnjeg predsednika i na unutrašnjem planu, njegov mandat se podudario s ozbiljnim poteškoćama u ekonomiji koje su bile povod za nezaboravni aforizam Ronalda Regana u predizbornoj kampanji: „Recesija, to je kada otpuste vašeg komšiju, depresija je kada bez posla ostanete vi, a obnova ekonomije je kada posao izgubi Džimi Karter.

    S tačke gledišta republikanaca, Džimi Karter je „najgori predsednik u istoriji (ako se isključi Barak Obama), koji umalo nije izgubio Hladni rat. Kartera vide onako kako patriotski deo ruske javnosti gleda Borica Jeljcina ili Mihaila Gorbačova.

    Ipak, Karter u poslednjih godinu dana aktivno kritikuje Belu kuću. Obamu je optuživao da „predaje loptu“ Islamskoj državi i izjavio da bi on sam uveo ograničeni vojni kontigent u zonu sukoba.

    Jedan grupa republikanaca ukazuje na to da je čak i Džimi Karter bio bolji od Baraka Obame. Druga, manja grupa, ona koja već četvrt veka ne može da oprosti nekadašnjem američkom predsedniku neuspehe njegove vlade, optužuje Kartera za veleizdaju, i to već po ko zna koji put. Po njihovom mišljenju, činjenica da su svi podaci prethodno bili objavljeni na internetu ne govori da oni prvobitno nisu bili poverljivi.

    Ipak, takvi republikanci su u manjini, za većinu je Karter pobeđeni neprijatelj — devedesetjednogodišnji starac koji se poslednjih godina bori s rakom. A Obama će sedeti u Beloj kući još godinu i po dana i jedina osoba koja može da ga zameni jeste Hilari Klinton. I malo ko među konzervativcima sumnja da će upravo ona uzeti od Kartera nezavidnu titulu „najgoreg predsednika u istoriji.

    Tagovi:
    veleizdaja, Republikanci, demokrate, konzervativci, Bela kuća, Islamska država, Džimi Karter, Vladimir Putin, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga