21:57 21 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    © Sputnik .

    Eskalacija terorizma zahteva zajedničke napore međunarodne zajednice i centralnu ulogu Ujedinjenih nacija, rečeno je na dvodnevnoj konferenciji Jalta — Potsdam — Helsinki — Beograd, koja se održava uoči decembarskog ministarskog sastanka OEBS-a u Beogradu.

    Hitno je potrebna antiteroristička koalicija, a dvostruki aršini u međunarodnim odnosima su neumesni, potrebno je vratiti se dijalogu, naći dodirne tačke i težiti kompromisu, rekao je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Andrej Kelin.

    Kriza nalaže da se sve zemlje sete kako smo u Helsinkiju mogli da sednemo za isti sto, bez prethodnih uslovljavanja, istakao je Kelin i naglasio da je takođe neophodno potvrditi princip nemešanja u unutrašnje poslove druge zemlje i odbacivanja podrške smene vlasti neustavnim putem.

    „Sada nam je kao nikad važno da uspostavimo saglasnost. Teroristi su uputili otvoreni izazov civilizaciji i pasivnost u borbi protiv tog zla se ničim ne može opravdati“, poručio je Kelin.

    On je pročitao poruku šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je podsetio da je ova godina bogata jubilejima, kao što je 70 godina od pobede nad fašizmom, formiranje UN, ali i donošenje akta iz Helsinkija 1975. koji je uspostavio odnose u evroatlantskom regionu, izrazivši očekivanje da će zadatak jačanja poverenja i razumevanja biti ključni i na predstojećoj beogradskoj konferenciji.

    Kelin je u svom obraćanju podsetio da je kraj Hladnog rata dao šansu za uspostavljanje novog kvaliteta odnosa između Rusije i Zapada, koja nije iskorišćena jer su zapadne zemlje odlučile da deluju sa pozicije nadmoći.

    „Glavni problem je što su okončanje blokovskog sistema na Zapadu doživeli kao pobedu, a političari su videli korist u linijama podele. Da nije bilo izbora zapadnih zemalja u korist blokovskog mišljenja, sada bismo živeli u potpuno drugačijoj Evropi“, rekao je ruski diplomata i podsetio da su ubrzo počeli talasi širenja NATO-a ali i kršenja principa OEBS-a i međunarodnog prava.

    Prema njegovim rečima, napadima na Jugoslaviju, na koje podsećaju porušene zgrade u Beogradu, NATO je postavio minu usporenog delovanja za decenije unapred i onemogućio predvidljivost međunarodnih odnosa.

    Ostale su na papiru i inicijative za intenzivniju saradnju Rusije i EU, jer u Briselu nisu bili zainteresovani za to i jer se to nije uklapalo u njihovu politiku nadmoći, a da je bilo drukčije mnogi problemi mogli su se izbeći, dodao je Kelin.

    Ponovio je stav Rusije da je spoljni diktat neprihvatljiv i da je neophodno da zemlje same prave izbor, a ne da im se on nameće po sistemu ili-ili, što je, uz podršku obojenim revolucijama, pokušaje falsifikovanja istorije i prećutkivanje nacizma dovelo do povećanja napetosti u Evropi i svetu.

    „Događaji u Ukrajini bili su posledica takve politike“, dodao je i istakao da će Rusija nastaviti da insistira na dijalogu Kijeva i Donbasa kao jedinom pravom putu ka rešenju.

    Bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D′Esten, koji iz zdravstvenih razloga nije mogao da dođe u Beograd, pa se učesnicima konferencije obratio snimljenom izjavom, rekao je da je vreme bipolarnog sveta prošlo i da nam preostaje da sarađujemo u svim sferama, što se, kako je dodao, odnosi i na krizu u Siriji. Naš prvi zadatak nije zaustavljanje protoka civila, nego uspostavljanje mira u Siriji, poručio je D′Esten.

    Ispred organizatora obratio se predsednik Centra nacionalne slave Vladimir Jakunjin, koji je istakao da na dogovorima iz Jalte, Potsdama i Helsinkija počiva međunarodno pravo čije kršenje može izazvati i izaziva domino efekat. Ukazao je i na opasnost od pokušaja da se dezavuiše značaj naroda koji su dali ogroman doprinos borbi protiv fašizma i da se izjednače agresori i oni koji su se branili.

    „Ne primećivati fašističke pojave u Evropi, to je kao da ne primećujete kršenje svih principa međunarodnog prava, koje su pratili i bombardovanje u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, Siriji“, rekao je Jakunjin.

    Predsednik RS Milorad Dodik upozorio je na opasnost od islamizma u BiH, istakavši da je ta zemlja postala još od sukoba ′90-ih ključna karika na putu Al Kaide.

    „Pred nosem američkih i britanskih ali i drugih službi odigrale se pripreme za terorističke akte u SAD, Londonu, Madridu. Neki od najvažnijih odgovora na to kako se Al Kaide uspešno uvukla u Evropu mogu se naći u BiH“, upozorio je Dodik.

    Naveo je da su BiH i Kosovo srazmerno broju stanovnika dali najveći doprinos slanju boraca u Islamsku državu.

    „BiH je peta po redu sa najvećim brojem ratnika u ID. Prema tvrdnjama obaveštajne zajednice, registrovano je 3.400 spavača spremnih da po naređenju izvrše samostalni ili udruženi teroristički akt“, upozorio je Dodik i podsetio da te veze sežu još iz vremena Alije Izetbegovića, kada je u BiH ušlo 4.500 svetih ratnika islama.

    On je takođe ukazao da zabrinjava činjenica da je ovih dana za šefa obaveštajne službe u BiH Bakir Izetbegović doveo Osmana Mehmedagića Osimicu, glavnog bezbednjaka njegovog oca, i da to ne uliva poverenje da će se oni boriti protiv terorizma.

    Osvrnuo se i na kršenje međunarodnog prava, koje je, po njegovim rečima, u BiH oličeno u visokom predstavniku, koji to čini pod patronatom dela međunarodne zajednice. „To odražava nestabilnost i sprečava međunacionalno pomirenje“, naglasio je Dodik.

    On je pozvao na jedinstvo jer je, kako je rekao, podeljenom svetu teško postići saglasnost, jer „ako se to ne prevaziđe i ako svako bude vodio svoje bitke protiv terorizma, onda je svet na nezaustavljivoj nizbrdici“.

    Savetnik predsednika Srbije Ivan Mrkić pročitao je poruku Tomislava Nikolića u kojoj je istaknuto da uz sve izazove s kojima je svet suočen, fundament međunarodnih odnosa mora biti suverenitet i teritorijalni integritet država, ravnopravnost bez obzira na njihovu veličinu, iskreno poštovanje i uvažavanje razlika bez dvostrukih aršina.

    Tagovi:
    konferencija, EU, NATO, Žiskar d' Esten, Andrej Kelin, Milorad Dodik, Bosna i Hercegovina, Rusija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga

    Učitaj još video materijala

    • Ramuš Haradinaj i ruski prankeri
      Last update: 14:05 21.07.2019
      14:05 21.07.2019

      Podsećamo kakvo je lice Haradinaj pokazao pred ruskim prankerima (video)

      I dok se, sada već bivši premijer takozvane nezavisne države Kosovo Ramuš Haradinaj sprema da krene u Hag, nakon što je dobio poziv od Specijalnog suda za ratne zločine i zbog toga podneo neopozivu ostavku, mi vas podsećamo šta je u razgovoru sa ruskim prankerima govorio o Kosovu i srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.

    • KPS uoči Vučićeve posete
      Last update: 11:54 21.07.2019
      11:54 21.07.2019

      Uhapšenom Srbinu određeno policijsko zadržavanje od 48 sati

      Raseljenom Srbinu Goranu Stanišiću iz sela Gornja Gušterica, opština Lipljan, koji je juče uhapšen na Jarinju zbog sumnje da je izvršio ratni zločin na Kosovu i Metohiji, određeno je policijsko zadržavanje od 48 sati, rekao je Tanjugu njegov branilac Miro Delević.

    • Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić
      Last update: 09:42 21.07.2019
      09:42 21.07.2019

      Đurić: Počela hajka na Srbe

      Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić navodi da je posle obraćanja predsednika Srbije povodom ostavke Ramuša Haradinaja počela očekivana hajka na Srbe.

    • Kolona vozila kosovske policije na Severu KiM
      Last update: 06:56 21.07.2019
      06:56 21.07.2019

      Uhapšen Srbin na KiM zbog navodnih ratnih zločina protiv civila

      Kosovska policija je uhapsila Srbina G. S. osumnjičenog za navodne ratne zločine protiv civilnog stanovništva, saopštilo je kosovsko specijalno tužilaštvo, prenosi „Koha“.