00:11 24 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Posluženje na prijemu povodom otvaranja pregovaračkih poglavlja sa EU.

    Ima li Srbija razloga za EUforiju?

    © Tanjug / Oksana Toskić
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    23711
    Pratite nas

    Otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji u srpskoj javnosti je praćeno dvojakim reakcijama. Dok je u velikom delu državnog vrha Srbije, pa i u medijima, očigledna euforija, praćena obiljem obećanja o boljoj budućnosti, ima i onih koji upozoravaju da put kojim je Srbija krenula nosi mnoštvo zamki.

    Proces približavanja Srbije Evropskoj uniji otvara nekoliko važnih pitanja. Pored činjenice da je reč o putu koji i dalje podrazumeva godine, pa i decenije napornog rada, otvara se i pitanje daljeg odnosa Srbije s Rusijom, upozorava politički analitičar Cvijetin Milivojević, koji je bio gost emisije Radio Spunjika.

    „Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je protivnik ove euforije koja se stvara povodom otvaranje tek jednog, odnosno dva poglavlja, od ukupno četrdesetak, koliko ih ima u pregovorima s Evropskom unijom. On je precizno izračunao da će nam, ako ovim tempom budu otvarana sva poglavlja, biti potrebno od dvanaest do dvadeset godina da bismo zatvorili samo ta poglavlja“, napominje Milivojević.

    Drugi aspekt ove priče, kaže naš sagovornik, tiče se Nikolićevog razgovora s ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Čepurinom.

    „Nikolić je preneo svoj utisak, a to je verovatno i utisak javnosti u Srbiji, da Rusija nije oduševljena čak ni činjenicom da Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, a kamoli onim što se nagađa da stoji u pozadini čitave ove priče — da je, zapravo, krajnji cilj ove vlasti da Srbija uđe u evroatlantske integracije, što podrazumeva priključivanje NATO-u“, ukazuje Milivojević.

    Sagovornik Sputnjika smatra da Beograd ne treba da zadovoljava ni očekivanja Evropske unije ni Rusije, nego da treba da se ponaša u skladu sa svojim interesima.

    „Vlast u Beogradu treba da ispuni ono na šta je ustavom obavezana. Ne može se trgovati delom svoje teritorije da biste dobili fiktivnog goluba na grani. Ne postoji nijedna od 28 zemalja EU koja je pre nego što je ušla u EU kao svoj miraz nekome poklonila 15 odsto svoje teritorije“, kategoričan je Milivojević.

    Prema njegovim rečima, potpuno je jasno da je kao okvir za otvaranje poglavlja 35, o kojem će se tek razgovarati, postojao jedan ozbiljan uslov, a to je pristanak da na kraju puta ka EU Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum s državom Kosovo.

    „Veoma je bitno, recimo, to što su na konferenciji za novinare, pošto je saopštena vest da je Srbija otvorila ova dva poglavlja, predstavnici EU, birokrate EU, pred premijerom Srbije, bez pardona spominjali dve države — Srbiju i Kosovo“, navodi Milivojević.

    Prema njegovom mišljenju, na ovakvu terminologiju premijer Srbije je „obavezan da reaguje“.

    „On je ovo jednostavno prećutao, a mi iz toga možemo da izvučemo samo jedan zaključak: ova vlast jeste spremna da trguje do kraja i njoj je Evropska unija važnija od dela teritorije koji se zove Kosovo“, uveren je Milivojević.

    Tagovi:
    pregovori, članstvo, EU, Cvijetin Milivojević, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga