02:21 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Birokratija - ilustarcija

    Evropska komisija-briselski Vatikan

    © Foto : Pixabay
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Timur Blohin
    0 433

    Zgradu (ili gradić) Evropske Komisije u Briselu novinari upoređuju sa Vatikanom. To je država u državi, doduše, ipak svetovna. Oni koji su obilazili EK u vidu ekskurzije, pominju gastronomski raj: jedanaest predjela, dvanaest osnovnih jela i bezbroj deserata na jelovniku u lokalnoj „kantini“ i druge luksuzne stvari po povoljnim cenama.

    S druge strane, mnogi izražavaju nezadovoljstvo zbog rada ove institucije — i ne samo oni koji imaju platu skromniju od evrobirokratskog „minimalca“ (u razmaku od pet do 19 hiljada evra). Naime, Evropski parlament sumnja u efikasnost rada EK — ovakvu izjavu je pre nekoliko dana dala predsednica odbora za kontrolu budžeta Ingeborg Gresle.

    Gresleova smatra da sve veći broj saradnika EK „gubi motivaciju da radi“, jer predsednik Junker i njegov zamenik Timermans odbijaju većinu njihovih predloga.

    Predsednica odbora se pita — čime se konkretno bavi 35 hiljada zaposlenih u EK? Pritom, kaže Gresleova, EU ozbiljno nedostaju stručni kadrovi u ključnim oblastima, što je postalo očigledno kada je počela migrantska kriza.

    Prema podacima NVO „Voutvoč Jurop“, 2015. godine EP je odobrio samo 55 predloga zakonodavnih akata koje je podnela EK sa Junkerom na čelu. S druge strane, dok je Evropskom komisijom rukovodio Barozo, EP je odobravao, recimo, 64 predloga, prema podacima iz 2010. godine.

    Lev Klepacki, profesor diplomatske akademije pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova smatra da problem nije u aktuelnom predsedniku EK, nego u modelu po kojem funkcioniše EU, odnosno da postoji „umor od birokratije“.

    Ruski stručnjak kaže da se birokratski apartat EU drastično povećao nakon što je 2009. godine na snagu stupio Lisabonski ugovor.

    „Grčka dužnička kriza, talas migranata… EU nije uspela da reši ove probleme. Zato zemlje-članice EU sve češće ne ispunjavaju ono što kaže rukovodstvo u Briselu. Kao primer naveo bih kvote za izbeglice, koje određene zemlje odbijaju da prihvate“, objašnjava Klepacki.

    Politički analitičar Grigorij Trofimčuk kaže da, ako se uporedi broj činovnika u SSSR-u i u EU u odnosu na broj stanovnika, ispada da EU radi manje efikasno, nego dokazano nezgrapan birokratski sistem koji je postojao u Sovjetskom Savezu.

    S druge strane, napominje Trofimčuk, i Junkerovi stavovi ponekad izazivaju nerazumevanje zemalja-članica EU.

    Tako je u decembru Junker izjavio da je Ukrajina ispunila uslove EU za liberalizaciju viznog režima. Mnogima nije jasno kojim se kriterijumima rukovodi predsednik EK kada daje takve izjave, posebno ako uzmemo u obzir ekonomsku situaciju u Ukrajini i talas migranata koji su preplavili Evropu, ističe politički analitičar.

    Ali i Trofimčuk smatra da je glavni problem EK ipak birokratija, a ne Junkerovi stavovi.

    Interesantno da su taj birokratski model veoma brzo usvojili „mladoevropljani“.

    Prema podacima te iste EK, 2007. godine skoro polovina ekonomski aktivnog stanovništva Letonije radila je u državnom sektoru. Nakon što je počela kriza, taj sistem je naneo zemlji veliku štetu, ali, kako ističe letonski novinar Aleksandar Nosovič, on i dalje postoji u istom obliku.

    Evo kako ga slikovito opisuje istaknuti letonski kompozitor Rajmond Pauls:

    „U Ministarstvu kulture treba da radi najviše 10 ljudi. A koliko ih ima? Otprilike 100. I još se formira neki savet za odnose sa medijima“.

     

    Tagovi:
    birokratija, Evropska komisija, EU, Brisel
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga