20:09 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    200101
    Pratite nas

    Kosovo tvrdi da je od 1998. Do 1999. godine bilo pod okupacijom, a ne u sastavu Srbije, te da je Albancima naneta šteta kao deo odmazde srpskih snaga, a ne u „borbenim dejstvima između ’snaga‘ OVK i srpskih oružanih formacija“.

    Priština će od Srbije da zahteva ratnu odštetu za oko 120.000 porušenih privatnih i društvenih objekata u periodu između 1998. i 1999. godine, koje su, kako se tvrdi, namernim borbenim dejstvima počinili pripadnici srpske vojske i policije.

    Ovo za Sputnjik kaže prištinski advokat Azem Vlasi, tumačeći najavu prištinskog šefa pregovaračkog tima Edite Tahiri da će na predstojećim briselskim pregovorima Beograda i Prištine pokrenuti pitanje ratne odštete.

    Vlasi kaže da se pravo Prištine da zatraži ratnu odštetu zasniva na, kako kaže, „činjenici“ da je Kosovo u pomenutom periodu bilo pod okupacijom, a ne u sastavu Srbije.

    Panorama Prištine
    © Sputnik / Natalya Grebenyuk

    „Status Kosova koje je imalo po Ustavu Jugoslavije iz 1974. godine silom je poništen i Kosovo je od tada pod okupacijom Srbije. Kosovo je imalo status federalne jedinice u bivšoj Jugoslaviji, a po raspadu Jugoslavije Srbija je jednostrano nametnula svoj suverenitet nad Kosovom. Uostalom, upravo na toj činjenici je i baziran plan Martija Ahtisarija po kome je Kosovo dobilo nezavisnost. Zbog iste činjenice je međunarodna zajednica i bombardovala Srbiju 1999. godine“, smatra Vlasi.

    On kaže da šteta nije nastala u „borbenim dejstvima između ’snaga‘ OVK i srpskih oružanih formacija“ već kao deo odmazde srpske policije i vojske, što je, prema rečima našeg sagovornika, osnovno.

    Da li Kosovo zaista može od Srbije ili od bilo koje međunarodne pravne institucije da potražuje ratnu odštetu, pitanje je za koje bivši ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić kaže da nema nikakvu pravnu osnovu.

    „Srbija nije priznala Kosovo. Prema tome, Kosovo ne može da nastupa kao država, i to nije tema za međudržavne odnose. Ratne odštete nema, jer se ratovalo na teritoriji Srbije. Kako može Srbija da plaća svom delu teritorije ratnu odštetu?! Oni nisu član Saveta Evrope, pa ni Evropski sud za ljudska prava nije merodavan za Kosovo u ovoj priči, tako da Priština nema formalnu kvalifikaciju da to pokrene“, objašnjava profesor Samardžić.

    I dok Samardžić veruje da je povod za ovakve najave iz Prištine pokušaj da se „umiri“ javnost na Kosovu zbog formiranja Specijalnog suda za zločine OVK, Vlasi kategorički odbija tu mogućnost.

    „Pre svega, to nije sud za OVK, već specijalno odeljenje suda za individualnu odgovornost. OVK je imala oko 20.000 boraca, dakle ne može biti sud za OVK, već za one koji su odgovorni za pobijene Albance, a bogami i pojedine Srbe“, smatra Vlasi.

    On, međutim, nema ništa protiv, kako kaže, da i Srbija „ispostavi“ račun Kosovu za ratnu štetu „ako ima validne podatke i činjenice“.

    Inače, Tahirijeva je osim ratne odštete na novu agendu za briselske pregovore stavila i demarkaciju granice sa Srbijom, pitanje imovine po principu međunarodne sukcesije i završetak procesa — uzajamno priznavanje između dve zemlje.

    Tagovi:
    Briselski dijalog, ratna odšteta, priznanje, Azem Vlasi, Kosovo, Priština
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga