17:08 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Nenad Kecmanović
    © Sputnik / Radoje Pantović

    #SputnjikIntervju: U Hagu prođu bolje oni koji imaju dil sa Amerikom (audio)

    Politika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3211
    Pratite nas

    Otkad je Luiz Arbur podigla optužnicu protiv Miloševića usred NATO bombardovanja i najnaivnijem je moralo biti jasno da je Hag politički sud. Sve presude postaju povod za nove tenzije. U istoriji ideja možda će ostati da je moguće napraviti međunarodni nadnacionalni sud koji bi sudio za zločine protiv čovečnosti.

    Oslobađajuća presuda Tribunala u Hagu Vojislavu Šešelju i presuda Radovanu Karadžiću od 40 godina zatvora, izazvale su burne reakcije u regionu bivše Jugoslavije. O tome kako ove dve presude, ali i svi ostali procesi pred Tribunalom utiču i kako su uticali na pomirenje, suočavanje sa prošlošću, i sveukupnu stabilnost regiona u „Sputnjik intervjuu“ smo razgovarali sa profesorom Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Nenadom Kecmanovićem i književnikom i novinarom Muharemom Bazduljem.

    Muharem Bazdulj i Nenad Kecmanović
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Muharem Bazdulj i Nenad Kecmanović

    Profesore Kecmanoviću, da li bi reakcije regiona bile drugačije da je Šešelju presuđeno drugačije?

    Nenad Kecmanović: Da pođemo od Vaše pretpostavke da je bilo drugačije, da je bilo 16 godina, pošto je već odležao na pravdi boga 12 godina, onda bi i sa tom presudom isto bio na slobodi. Pa bi tako i reakcije u regionu bile iste. Naprosto, nikada u regionu nisu zadovoljni presudama koje su ispod očekivanog i ispod maksimuma. Stvorila se inercija, navika, počev od one satanizacije srpskog naroda unazad 25 godina koji je kriv i za raspad Jugoslavije, i za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, i za ratne zločine, i tako dalje, i tako dalje.

    Gospodine Bazdulj, kakvo je Vaše mišljenje, da li bi reakcije iz regiona bile drugačije da je ishod suđenja Šešelju bio drugačiji?

    Muharem Bazdulj: Ne slažem se do kraja sa profesorom Kecmanovićem i mislim da reakcije definitivno ne bi bile iste. Svi imalo racionalni su bili svesni da on neće više ići u zatvor. Ali je Šešelj postao, na ovaj ili onaj način, simbol — kako bih rekao — velikosrpskog šovinizma, i ljudi su imali tu ideju da se na neki način kazna Šešelju ne posmatra kao pritvor, već da to bude kazna.

    Kecmanović: Šešelj u odnosu na ostale figure političke scene tokom ratova i raspada Jugoslavije nije imao nikakvu neposrednu političku i vojnu ulogu ali je, složio bih se sa Bazduljem, uspeo da od sebe stvori simbol srpskog nacionalizma.

    PRESUDE I (DNEVNA) POLITIKA

    Prečesto čujemo opaske da je proces Šešelju bio pun kurioziteta. Da li se može rei da je Hag ipak ostao dosledan sebi barem u onom delu gde ga mnogi ocenjuju kao politički sud, odnosno koliko ova presuda ima i političku konotaciju?

    Bazdulj: Od momenta kad je Luiz Arbur podigla optužnicu protiv Miloševiću usred NATO bombardovanja SR Jugoslavije i najnaivnijem je moralo biti jasno da je taj sud politički. Čini mi se da je taj sud više politički unutar neke globalne širokopotezne slike.

    Profesore Kecmanoviću, koliko je Hag politički sud i koliko ima politike u presudi Šešelju, na koju aludiraju i mediji već nekoliko dana?

    Vojislav Šešelj po dolasku iz Haga
    © AFP 2019 / ANDREJ ISAKOVIC

    Kecmanović: Slažem se sa svime što je Bazdulj pomenuo, kad govorimo da je Hag politički sud. Pre svega mislim na stvaranje pravnih pravila u toku suđenja. Onda oko definicije genocida koja je napravljena. Žarko Puhovski je onomad napravio ciničnu opasku: „presuđen je općinski genocid“. Klasična definicija genocida obuhvata čitavu teritoriju na kojoj počinilac genocida ima kontrolu, a ne na jedan segment, jednu opštinu. Potom teza Haga o udruženom zločinačkom poduhvatu, pa tako možete za bilo čiji zločin po vertikali da idete do šefa države.

    KARADŽIĆ I ŠEŠELJ — DVE PRESUDE, KOLIKO PORUKA

    Neposredno pre presude Šešelju je bila i presuda Karadžiću. Šta te dve presude, svaka za sebe ali i zajedno, znače za region?

    Bazdulj: Gruba je aproksimacija i nije do kraja tačna, ali uglavnom su oni koji pozdravili presudu Karadžiću osudili presudu Šešelju, a oni koji su pozdravili presudu Šešelju osudili presudu Karadžiću. Ni jedna ni druga presuda suštinski dugoročno neće napraviti neki poseban uticaj na region. Koliko god presuda Karadžiću bila visoka, te stvari su već u 10 ili 20 procesa potencirane. Ono što je novo jeste da je Karadžić proglašen glavnokomandujućim. Ali, nijedan novi događaj nije dokazan. U Sarajevu je veliko razočaranje izazvalo što su zločini iz 1992. u Prijedoru, Sanskom Mostu, Ključu, Vlasenici, Foči, Zvorniku…sedam opština je bilo — pali. Iz sarajevske perspektive se to doživljava kao srpska pobeda što u ovih sedam opština nije dokazan genocid.

    Kecmanović: Jeste, očekivanje u Sarajevu je bilo da bude svih sedam opština obuhvaćeno, a to otprilike premrežava celu teritoriju Republike Srpske, pa je to onda trebalo da bude potvrda teze da je čitava Republika Srpska genocidna tvorevina. To se nije desilo, to je izuzeto, ali i pored toga imate inicijative za reviziju tužbe Srbije za agresora.

    AMERIKA I HAG

    Pre Šešelja oslobođen je Naser Orić, potom Ante Gotovina i Mladen Markač… Šta je Hag oslobađajućim presudama poručio?

    Bazdulj: Postojala je teza koju su iznosili razni analitičari, koju ne bih olako odbacio, a to je da u Haškom sudu najbolje prođu oni koji imaju ovakav ili onakav dil sa Amerikom. Oslobođeni su i Perišić i Simatović, i to pominjem jer u Srbiji postoji ideja da se oslobađaju samo oni koji nisu Srbi. Jasna mi je ta vrsta reakcije, naročito konkretno kad je reč o „Oluji“, da Hag ne osudi nikog za „Oluju“. Ali osudio je Hag ove koji su držali zatvor u Bradini, gde su srpske civile mučili i ubijali…

    Kecmanović: Uglavnom za ove hercegovačke i bosanske Hrvate, a ne one tamo u Hrvatskoj.

    Bazdulj: Da, da. Nije Hag pored srpskih žrtava prošao kao pored turskog groblja, ne ulazeći u razmeru. Zločini su, naravno, počinjeni i na Kosovu, i nad Srbima u okolini Srebrenice, i Zločini u „Oluji“, a zašto su ovi ljudi oslobođeni, sutra će vam neko reći oslobođen je Šešelj.

    Kecmanović: Dobra je opaska da je „Oluja“ rađana pod logističkom podrškom američke privatne kompanije koja radi za državu. Hag o mnogim stvarima vodi računa, više političkim nego pravosudnim, i pokušava sa presudom Šešelju da opere ruke, da ne ispadne toliko jednostran. Ide se na to da se Hag zavori i da se okonča posao. Kad kažem posao, mislim na onoj koji je naumila zapadna struktura. Zapad je finansirao Haški sud koji je samo deklarativno bio da se zadovolji pravda i obezbedi pomirenje, a konstatovali smo da pravde i pomirenja nema, ili vrlo malo. Ali ono što je faktički bio cilj jeste da se na neki način učešće američkog faktora, i zapadnog uopšte, NATO-a — da se na njihove politike i njihove aktivnosti u tom periodu stavi tačka i da se to stavi van rasprave.

    Šta je, gospodine Bazdulj, kad se podvuče crta, ostalo od osnovne, početne ideje Haga?

    Bazdulj: Pitanje je da li bilo koji sud može da pomiri bilo koga, funkcija suda bi trebalo da bude više pravda nego pomirenje. Na nekom globalnom nivou, Hag je odigrao ulogu u podizanju ideje da treba da postoji međunarodni sud koji će u doglednoj budućnosti suditi političkim akterima koji su uticali na zločine. Pomenuli smo da su Amerikanci krenuli sebe da izuzimaju, pomenuli smo da će velike sile uvek imati težnju da svoje podanike zaštite, ali ako govorimo o istoriji ideja, možda će ostati ta ideja da je moguće napraviti neki međunarodni nadnacionalni sud koji bi sudio za zločine protiv čovečnosti.

    Slično:

    Šešelj — politički folklor za region
    Lavrov: Hag prikriva zločince-nesrbe
    Hag prvi put priznao: I Srbi se branili
    Ruski stručnjak: Gotovinu su osudili, pa pustili, a Šešelja...
    Florans Artman u zatvoru zajedno sa ratnim zločincima
    Tagovi:
    Sputnjik intervju, pomirenje, presude, Haški tribunal, Muharem Bazdulj, Nenad Kecmanović, Radovan Karadžić, Vojislav Šešelj, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga