21:55 29 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    2125
    Pratite nas

    Iza kulisa Bundestaga nemački političari kuju planove za ublažavanje ruskih sankcija, piše Špigl. U zamenu za pomoć Moskve u sprovođenju lokalnih izbora na istoku Ukrajine, Berlin je spreman da ukine niz ograničenja. Nemačka očekuje da će to pomoći da se održi jedinstvo EU i da se pomire pristalice i protivnici sankcija.

    Na biznis forumu „Dan preduzetnika: Rusija u Meklenburgu Prednja Pomeranija“ vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel pozvao je na prekid izolacije Rusije i stupanje u dijalog sa njom, piše Špigl.

    Vicekancelar je rekao da je Moskva pouzdan partner i naglasio potrebu postepenog ukidanja sankcija. On je i ranije, kada je doneta odluka o njihovom produženju, davao slične izjave, ali to nije dovelo ni do čega. Ovaj put sve može biti drugačije, navodi izdanje.

    Na kraju samita G-7 u Japanu učesnici su izjavili da će nastaviti da se pridržavaju čvrstog kursa u odnosima sa Moskvom. Među njima je i nemačka kancelarka Angela Merkel. Za sada „ne treba očekivati promene“ rekla je ona, ali je prećutala da se iza kulisa njene vlade već odavno prave konkretni planovi za ublažavanje antiruskih sankcija. Realizacija ovih planova mogla bi početi već ove godine, zaključuje Špigl.

    Do sada se Nemačka držala položaja da je ukidanje trgovinskih ograničenja i zabrana za ulazak moguće samo pod uslovom pune implementacije Minskih sporazuma. Međutim, sada je Berlin spreman da izađe u susret Moskvi i oslabi sankcije, ako u minskom procesu bude postignut napredak.

    „Oduvek sam se pridržavao stava da sankcije nisu same sebi cilj. Ako u ispunjavanju Minskog sporazuma bude vidan napredak, onda će biti moguće razmatranje i ublažavanje sankcija“, izjavio je ministar inostranih poslova Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.

    Ovaj kurs podržava i kabinet kancelara, navodi list. Za obnavljanje odnosa sa Moskvom su predstavnici Socijaldemokratske partije Nemačke. I iako Štajnmajer nikada nije otvoreno govorio u korist ublažavanja sankcija, on već odavno podržava ideju povratka Rusije u format G-8. Merkelova se uvek držala čvrstog kursa, ali je sada i kabinet kancelara ublažilo svoj stav.

    Plan Berlina je da se u zamenu za pomoć Moskve u sprovođenju lokalnih izbora na istoku Ukrajine povuku neke sankcije, objašnjava Špigl. Po svemu sudeći, to se neće ticati finansijskih ograničenja i sankcija prema Krimu. Najverovatnije će se ukinuti zabrana za ulazak određenih ljudi u Nemačku, na primer, članova ruskog parlamenta ili će se smanjiti rok za produženje sankcija sa šest na tri meseca, smatra list.

    Berlin takvu odluku objašnjava potrebom da se EU ujedini, jer se među pristalicama sankcija i onima koji se prema njima odnose skeptički javlja sve više nesuglasica. Pre nekoliko nedelja Štajnmajer je istakao da otpor produženju sankcija raste. Postaje sve teže postići zajednički stav po tom pitanju, dodao je on.

    „Glavni zadatak je da se sačuva konsenzus u EU. Moramo biti spremni za činjenicu da će za to morati da se plati cena. U najgorem slučaju, urušiće se jedinstvo Evrope i EU će izgubiti svoju ulogu“, rekao je opunomoćenik vlade Nemačke za saradnju sa Rusijom Gernot Erler.

    Brisel nastavlja da se drži starog kursa. Šef Evropske komisije Donald Tusk siguran da će odluka o produženju ruskih sankcija biti prihvaćena „bez posebne rasprave“. Međutim, broj evropskih država koje se ne slažu sa čvrstim režimom sankcija raste, navodi list. Postoje sve veće sumnje da 28 zemalja-članica EU lako pristane na produženje ograničenja. Berlin zovu napeti zvaničnici iz onih zemalja u kojima raste nezadovoljstvo sankcijama, ali se plaše da o tome otvoreno govore.

    Neke vlade ne kriju svoj stav, piše Špigl. Vicekancelar Austrije Rajngold Miterlener protivi se produženju ruskih sankcija u sadašnjem obliku. Sa njim se slaže i ministar ekonomije Francuske Emanuel Makron. Skeptično raspoloženje raste u Italiji, Španiji, Grčkoj i Portugaliji.

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio da njegova zemlja neće pristati na automatsko produženje sankcija. Zbog trgovinskog embarga izvoz Mađarske, Češke i drugih zemalja istočne Evrope snažno je opao, objašnjavaju autori teksta.

    Premijer Italije Mateo Renci takođe već dugo kritikuje politiku EU prema Rusiji. Italijanski političar nezadovoljan je činjenicom da je njegova zemlja primorana da trpi ekonomske gubitke, dok Berlin i Moskva nastavljaju da rade na realizaciji projekta „Severni tok 2“.

    U Francuskoj se raspoloženje takođe menja. Nedavno je većina poslanika Narodne skupštine glasala za rezoluciju koja poziva na ukidanje sankcija Rusiji. Jedan od razloga je i to što francuski poljoprivrednici trpe zbog posledica trgovinskih ograničenja. Drugi razlog je u ulozi Rusije u sirijskom sukobu. Moskva je potrebna da bi u ovoj zemlji nastao mir, tako da je ne bi trebalo stalno vređati, smatraju protivnici sankcija.

    Zastave Rusije i EU
    © Sputnik / Vladimir Sergejev

    Protiv ublažavanja sankcija uglavnom je Velika Britanija, baltičke zemlje i Poljska, u kojima najviše strahuju od „ruske agresije“, piše Špigl. Iza scene razmišljaju o mogućnostima pronalaženja kompromisa. Baltički narodi i Poljaci mogli bi se složiti za ublažavanje sankcija, ako zauzvrat saveznici razmeste veći kontingent trupa u ovim zemljama.

    Na drugoj obali Atlantika planove Berlina prihvaćeni su bez naročitog entuzijazma. „Antiruske sankcije će biti ukinute samo nakon što se ispune svi uslovi sporazuma. Ako se nešto promeni, to će predstavljati znak slabosti. To može da stvori opasan presedan“, izjavio je ambasador SAD u Nemačkoj Džon Emerson.

    U isto vreme Zapad se ponovo kladi na dijalog sa Rusijom, piše Špigl. Kao dokaz svojih reči list pominje nastavak aktivnosti Saveta Rusija—NATO.

    Tagovi:
    Špigl, sankcije Rusiji, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga