20:10 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Samit NATO, Poljska

    Samit NATO-a „u kritičnom trenutku“

    © REUTERS / KACPER PEMPEL
    Politika
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    0 035

    U Varšavi će se idućeg meseca održati dvodnevni samit NATO-a. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg više puta je izjavio da predstojeći samit u Poljskoj dolazi u „kritičnom trenutku“ kada se NATO suočava sa „ruskim agresivnim nastupom, opasnostima od terorizma i drugim izazovima“.

    Na samitu, koji je zakazan za 8. i 9. jul, saveznici će razmotriti dugoročne posledice krize odnosa sa Rusijom i razmisliti o mogućim potezima, a odlučivaće se i o tome koliko dodatnih trupa NATO-a treba poslati na Istok i kako ih rasporediti. NATO je pojačao vojno prisustvo u baltičkim državama i Poljskoj na njihov zahtev, tvrdeći da je neophodno sprečiti napad iz Rusije.

    Moskva odbacuje da gaji skrivene agresivne planove protiv Alijanse navodeći da vojni blok pati od antiruske histerije kako bi opravdao pojačanu potrošnju za odbranu u Evropi. Stoltenberg je samit u Varšavi označio kao „prekretnicu“ u bezbednosnoj politici i istakao je da će Alijansa ojačati svoje mehanizme „odvraćanja i odbrane“ (od ruske pretnje).

    On je dodao i da će NATO nastaviti da podržava Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, Irak, Jordan i Tunis.

    „Samit NATO-a u julu biće prekretnica. NATO će doneti ključne odluke o tome kako da se prilagodi novonastaloj situaciji u oblasti bezbednosti. Mi moramo ojačati prisustvo u Istočnoj Evropi. Na taj način ćemo dati jasan signal da je napad na jednu zemlju napad na ceo savez“, rekao je generalni sekretar.

    Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov je ovog meseca izjavio da Moskva nikada neće napasti bilo koju zemlju NATO-a — „to je jasno svim odgovornim političarima“.

    Lavrov je takođe ranije rekao i da Rusija ne namerava da ulazi u besmislenu konfrontaciju sa NATO-om jer „NATO traži neprijatelje da bi opravdao svoje postojanje“.

    „Rusija neće dozvoliti da je uvuku u besmisleni sukob. Od kraja Hladnog rata nije bilo ovakve vojne aktivnosti Alijanse na njenim istočnim granicama sa ciljem da se pravi pritisak na Rusiju. Osim toga, NATO vodi agresivnu propagandu čiji je cilj demonizacija Rusije“, rekao je Lavrov. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da je „Kremlj zabrinut zbog širenja NATO-a ka ruskim granicama“.

    On je takođe ranije ocenio i da „u odnosima Rusije i NATO-a vlada potpuno nepoverenje koje će se teško prevazići“. 

    Antiraketni štit Egis Ašor u vojnoj bazi u Deveselu, Rumunija
    © Flickr / US Army Corps of Engineers Europe District

    Jačanje Istočnog krila 

    Stoltenberg je prošlog meseca, tokom posete Varšavi, najavio da će NATO uskoro rasporediti dodatne snage u Poljsku, kako bi umirio zemlje Istočne Evrope koje se osećaju ugroženima od strane Rusije.

    „Biću jasan: u Poljsku će nakon varšavskog samita biti upućene dodatne snage NATO-a, kako bismo poslali jasan signal da će napad na Poljsku biti smatran napadom na čitav savez“, kazao je Stoltenberg. On je dodao da NATO još uvek razmatra „tačan broj i lokacije“ za intenziviranje svoje prisutnosti na istoku Evrope, ali će dodatne snage, kako je napomenuo, biti „multinacionalne i rotirajuće“.

    Poljski ministar odbrane Antoni Maćerevič precizirao je da će u Poljsku i baltičke zemlje stići četiri saveznička bataljona u kojima će se po principu rotacije smenjivati vojnici raznih armija.

    „Jedan bataljon bi trebalo da bude u Poljskoj, a tri u baltičkim zemljama“, kazao je Maćerevič. Tokom sastanka sa Stolenbergom, razmotrena su i stalna skladišta oružja koja bi mogla biti razmeštena u Poljskoj. „Za nas je ovo izuzetno važno i pojačava naš osećaj sigurnosti i efikasne bezbednosti Poljske i istočnog krila Pakta“, naglasio je Maćerevič.

    On je dodao da se vode i odvojeni pregovori sa SAD o razmeštanju američke oklopne brigade u regionu zemalja baltičkog regiona — Poljske i tri bivše sovjetske republike. Moskva je zabrinuta zbog nemilosrdnog nagomilavanja vojske na istočnom krilu Pakta.

    Ruski ambasador pri NATO-u Aleksandar Gruško kaže da Rusija ne planira da napada Poljsku, a izjave o takvim namerama Moskve naziva apsurdnim. Gruško je takođe rekao da su neke izjave koje se tiču vežbi NATO-a u baltičkim državama „jednostavno šokantno direktne“.

    „NATO politika živi u nadrealnoj stvarnosti i najopasnija stvar je to što sada počinje da poprima oblik vojnog planiranja i vojnih priprema koje se izvode na teritorijama duž naših granica“, kazao je Gruško.

    Viktorija Nuland, pomoćnica državnog sekretara SAD, navela je da je američka administracija ranije istupila sa inicijativom da izdvoji 3,4 milijarde dolara, kako bi se „osigurala bezbednost evropskih saveznika“.

    Na samit dolazi i Obama 

    Samit NATO-a u Poljskoj okupiće delegacije iz 28 zemalja-članica Alijanse, 26 delegacija zemalja-partnera, a takođe i predstavnike Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Svetske banke.

    Prema najavama domaćina, očekuje se da će samitu prisustvovati oko dve hiljade ljudi.

    Američki predsednik Barak Obama učestvovaće na samitu i održaće niz sastanaka sa čelnicima Poljske i EU.

    „Sastanak će pružiti priliku da se istakne solidarnost Alijanse, da se ulože dodatni napori za jačanje bezbednosti NATO-a na istoku i jugu i zaštiti stabilnost kroz nova partnerstva van područja Severnoatlantskog regiona“, navodi se u saopštenju Bele kuće. Obama planira da sa kolegama razgovara o borbi protiv terorizma, razvoju ekonomije i migracione krize. Evropska komisija je saopštila da će se Obama sastati sa predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i predsednikom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom na marginama NATO samita.

    U Poljskoj sa nestrpljenjem očekuju Obamin dolazak. Poljski predsednik Andžej Duda, kako je saopštila njegova kancelarija, planira da razgovara sa Obamom o mogućim posledicama izgradnje baze PRO u Poljskoj.

    U Varšavu će doći i ukrajinski predsednik Petro Porošenko. Planirano je da bude održan sastanak NATO—Ukrajina na nivou šefova država, a takođe će biti održano i zasedanje NATO—Gruzija na ministarskom nivou. Odlaskom na samit Porošenko želi da potvrdi da je njegova zemlja već na pola puta do ulaska u Alijansu.

    Međutim, eksperti isključuju mogućnost da će ta zemlja u skorije vreme postati članica NATO-a, jer prema povelji Alijanse zemlja-članica ne sme da ima teritorijalne sporove.

     

    Igra oko Osnovnog akta RusijaNATO

    Ruski eksperti smatraju da je najvažnija stvar koja se dešava oko samita NATO-a u Varšavi — „politička igra sa Osnovnim aktom Rusija—NATO iz 1997. godine“, kojim se ograničava trajno prisustvo snaga Alijanse na teritoriji novih članica. 

    Međutim, sada Amerikanci žele da preispitaju tu politiku. U tom dokumentu iz 1997. propisana su pravila uzajamnih odnosa Rusije i NATO-a u Istočnoj Evropi. Potpisivanjem sporazuma, NATO je potvrdio da nema nameru da stacionira velike vojne kontingente i nuklearno oružje na teritoriji svojih novih, istočnoevropskih članica.

    Radi se o tome da je Rusija i tokom devedesetih bila protiv širenja NATO-a na Istok, te je na ovaj način Alijansa pokušala da ublaži uznemirenost Moskve. Međutim, posle konflikta u Ukrajini, NATO je poželeo da revidira Osnovni akt.

    Sve je počelo tako što je na samitu NATO-a u Velsu, u septembru 2014. godine, odlučeno da se u Istočnoj Evropi razmeste dodatni vojni kontingenti, čime je prekršen Osnovni akt, mada Alijansa tvrdi da će se ti kontingenti rotirati i zato ih, navodno, ne treba tretirati kao trajno razmeštanje trupa. Osnovni akt zabranjuje NATO-u da stvara stalne vojne baze oko ruske teritorije.

    Moskva, međutim, smatra da ovaj sporazum ne treba odbacivati, jer on koliko-toliko sprečava otvorenu militarizaciju Istočne Evrope.

    Stalni predstavnik Rusije pri Alijansi Aleksandar Gruško smatra da bi poništavanje Osnivačkog akta Rusija—NATO bilo direktni poziv za početak nove faze trke u naoružanju.

    „Osnivački akt Rusija—NATO i dalje predstavlja jedan od nekolicine obuzdavajućih faktora. Smatramo da se njegov značaj ni u kom slučaju ne sme umanjiti. Međutim, u čitavom nizu zemalja-članica NATO-a postoje političke struje koje se zalažu za poništenje tog dokumenta. To bi bilo krajnje opasno“, upozorio je Gruško.

    Prema njegovim rečima, u tom slučaju bi se moglo reći da Evropa rizikuje da izgubi i poslednje instrumente kojima se osigurava bezbednost, a koji nisu bazirani na odnosu pretnji i kontrapretnji.

    „Takav rasplet događaja bi drastično destabilizovao situaciju u Evropi i nije u skladu sa evropskim interesima“, zaključio je Gruško.

     

    Tagovi:
    NATO, Viktorija Nuland, Aleksandar Gruško, Jens Stoltenberg, Sergej Lavrov, Dmitrij Peskov, Antoni Maćerevič, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga