22:56 24 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Politika
    Preuzmite kraći link
    4431
    Pratite nas

    Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, posle potpisivanja Deklaracije o odnosima Srbije i Hrvatske, da će, ukoliko izostane dogovor o granici, dve zemlje ići pred sud i da je to dobro rešenje.

    Vučić je izjavio u Subotici posle sastanka sa predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović da su imali dobre sadržajne konstruktivne razgovore o svim temama sa kojima se dve zemlje suočavaju.

    „Kroz deklaraciju smo pokazali da želimo da se naši odnosi unapređuju, a ispod toga ima mnogo toga konkretnog što još treba da učinimo“, izjavio je Vučić i dodao da je imao „ne lak“ i otvoren razgovor sa predstavnicima hrvatske manjine u Srbiji kojima je, kako kaže, obećao sam podršku.

    „Važno je da u odnosu prema Evropi i svetu zajedno istupamo po pitanju migrantske krize i borbe protiv terorizma. Ako ne možemo da se dogovorimo o granici, ići ćemo pred sud i to je dobro rešenje“, smatra Vučić i dodaje da je važno da ne postoje teritorijalne pretenzije sa bilo koje strane.

    „Nismo razmišljali da li ćemo da izgledamo slatki pred biračima nego smo se trudili da budemo konkretni. Mislimo da su naši odnosi kičma za dobre odnose u celom regionu“, rekao je Vučić.

    Potpisana Deklaracija o odnosima Srbije i Hrvatske

    Vučić i Kitarovićeva potpisali su Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja Srbije i Hrvatske, koja sadrži šest tačaka.

    Deklaracijom je dogovoreno da se, u cilju unapređenja bilateralnih odnosa, regionalne saradnje i stabilnosti kao i rešavanja otvorenih pitanja između dve države aktivno pokrenu ili ubrzaju procesi unapređenja bilateralne zaštite manjina — srpske u Hrvatskoj i hrvatske u Srbiji.

    To bi, kako se navodi, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, usvojene od strane Saveta Evrope 10. novembra 1994.

    U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

    U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su obe države spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

    Kao treća tačka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne ubrzati primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. u Beču.

    Deklaracijom se potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

    Obe države svesne su novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u deklaraciji i dodaje da su spremne aktivno i koordinirano da deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

    Poslednja tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

    Vučića i predsednicu Hrvatske dočekao je veliki broj građana ispred Gradske kuće u Subotici.

     

    Tagovi:
    Deklaracija o odnosima Srbije i Hrvatske, granica, Kolinda Grabar-Kitarović, Aleksandar Vučić, Hrvatska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga