10:45 20 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Trepča

    „Trepča sever“: Tražimo izlaz, pokušaćemo da nastavimo proizvodnju

    © Youtube/Al Jazeera Balkans
    Politika
    Preuzmite kraći link
    0 012
    Pratite nas

    U Zvečanu je održana sednica sindikata „Trepče sever“ i sa rukovodstvom kombinata je istaknuto da je zakon donet u kosovskoj skupštini neprihvatljiv i na severu Kosova nesprovodiv. Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev poručio je da građani ne treba da brinu za sudbinu „Trepče“.

    Na konferenciji za novinare, kojoj je pored rukovodstva „Trepče“ prisustvovao i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, predsednik Sindikata radnika „Trepče“ Dušan Dragović izjavio je da je kosovska vlada pokazala da za nju ne postoji srpska zajednica, niti menadžment „Trepče“ na severu.

    Naveo je da je teško predvideti i buduće događaje i kako u ovoj situaciji zaštititi interese zaposlenih.

    Bez obzira na sve navedeno, Dragović je rekao da će pokušati, u saradnji sa sindikatom, da, dokle god je moguće, nastave sa redovnom proizvodnjom i pronađu izlaz iz nametnute situacije sa svima koji mogu da pomognu — pre svega ovlašćenim predstavnicima Vlade Srbije, lokalnom samoupravom, dobronamernima iz međunarodne zajednice i odgovornima iz Prištine kojima, kako kažu, treba još jednom predočiti posledice njihovog političkog delovanja.

    Kozarev: Građani da ne brinu, tražimo mirno rešenje

    Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev kaže da građani ne treba da brinu za sudbinu „Trepče“, jer podseća da je reč o imovini Republike Srbije, te poručuje da će naša država i vlada učiniti sve da se problem nastao usvajanjem zakona o Trepči u kosovskom parlamentu reši na miran i održiv način.

    „Vlada Srbije, Kancelarija za KiM, Srbija u celini — smatraju ’Trepču‘ imovinom Republike Srbije i poručuju da radnici ’Trepče‘, lojalni građani Srbije na ovim prostorima, ne treba da brinu o privrženosti naše države i naše vlade u traženju mirnog i održivog rešenja za ovu situaciju u koju smo dovedeni ne svojom voljom“, rekao je Kozarev na konferenciji za novinare u Zvečanu.

    U odluci prištinskih vlasti o otimanju „Trepče“ Kozarev, kako je naveo, ne vidi ni dobru ni jasnu nameru, a ni pozitivnu viziju, jer je, objašnjava, reč o potezu kojem je cilj „da nešto što radi i hrani hiljade ljudi i što ima potencijal i znanje pokuša da se ugasi“.

    Kozarev je podsetio da je „Trepča“ gigant u ekonomskom, privrednom, pa i socijalnom smislu i da je kao takva garant razvoja i motor koji je čitav ovaj prostor vodio napred, a da je najvažnije merilo za sve to bio rezultat i doprinos radnog čoveka.

    „Takva ’Trepča‘ je potrebna i našem narodu na KiM i našoj zemlji i celom regionu i takva ’Trepča‘, kada bi se jednostranim aktom ugasila ili se zabranio njen rad, postala bi žrtva jedne agresivne, neracionalne i nelegalne politike koja ima za cilj promenu etničke strukture ovog prostora i napad na imovinu Srbije na ovim prostorima“, rekao je Kozarev.

    Dimkić: Menadžment i radnici protive se samounišštenju Trepče

    Direktor „Trepče sever“ Jovan Dimkić napominje da je zakon o „Trepči“ štetan za kompaniju.

    „Predviđenom reorganizacijom biće uništen kompletan model funkcionisanja kombinata, a menadžment i radnici nisu spremni za samouništenje“, poručuje Dimkić. Napominje i da se daleko veća količina rude eksploatiše s teritorije centralne Srbije nego s teritorije Kosova i Metohije.

    Trepča je, inače, registrovana u Agenciji za privredne registre Srbije kao Holding Rudarsko-metaluško-hemijski kombinat AD Trepča sa vlasničkom strukturom u kojoj je većinski akcionar Vlada Srbije preko Fonda za razvoj, sa oko 55 odsto akcija, dok su ostali akcionari „Progres“, „Beobanka“, „14. oktobar“, „Jugobanka“, „Dunav“.

    Dimkić je na konferenciji za novinare u Zvečanu, kako je javio RTS, rekao i da je na Kosovu i Metohiji „Trepča“ registrovana u Kosovskoj agenciji za privredne registre, kao pravno lice pod sadašnjim nazivom „Trepča“ i nalazi se pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju.

    „Registrovana je u celini oficijelno kao jedno lice, ali u praksi funkcioniše kao potpuno dve različite celine — ’Trepča sever‘ i ’Trepča jug‘“, naveo je Dimkić.

    U „Trepči sever“ zaposleno je oko 3.000 radnika, među kojima je najveći broj Srba, a Dimkić naglašava da su mnogi Srbi 2000. godine morali da napuste svoja radna mesta iz „Trepčinih“ proizvodnih kapaciteta južno od reke Ibar.

    U rudarskom basenu u Leposaviću su četiri rudnika: Crnac i Belo Brdo, Metalurgija olova u Zvečanu, a „Trepča“ poseduje i mnoge druge objekte, poput bazena, zgrada…

    Sednica u skupštini samoproglašenog Kosova
    © Tanjug / EDIB TAHIROVIC

    „Rudno telo se prostire sa obe strane administrativne linije i biznis planom za ovu godinu je predviđeno da u rudniku Belo Brdo eksploatacija rude bude 80:20, a u Crncu 55:45 sa teritorije centralne Srbije“, objasnio je Dimkić, dodajući da se daleko veća količina rude eksploatiše sa teritorije centralne Srbije nego sa KiM.

    „Trepča“ je, navodi još, postala likvidna firma, plaća sve obaveze dobavljačima i drugima za usluge, a redovno isplaćuje plate koje su u proseku 400 evra, pri čemu jamski radnici primaju oko 700, a najbolji rudari zarade i do 1.200 evra mesečno.

    Izuzimajući Mađarsku, Dimkić kaže da su to najbolje zarade u regionu.

    Kako kaže, „Trepča“ se suočavala i minulih godina sa opstrukcijama kosovskih institucija, a kao primer navodi 2010. godinu, kada je kosovska poreska uprava konfiskovala oko dva miliona evra sa njihovog žiro-računa zbog obaveza koje je imala „Trepča jug“, da bi vratila ta sredstva tek nakon tri godine.

    „Najdrastičniji primer opstrukcije je zabrana realizacije ugovora za prodaju granulisane šljake, gde je praktično postojao nacrt ugovora sa jednim kupcem iz SAD vredan 50 miliona dolara, i sve je to otišlo u nepovrat“, naveo je Dimkić.

    Tagovi:
    Trepča, sindikat, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga